Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Seminarski rad, maturski rad i diplomski rad iz arhitekture
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Anketa je urađena na Fekultetu Tehničkih Nauka odsek Arhitektura, ispitanici su bili student , I, II i IV godine studija. Anketa je rađena iz razloga da se vidi u kojoj meri navedene osobine studenti “poseduju”, “trebalo bi da poseduju” i “u kojoj meri će ih razviti”. Najviše ovi podaci bi mogli koristiti studentima da vide koje osobine treba dodatno da razviju, takođe podaci bi koristili i profesorima da vide na kojim osobinama, veštinama i sposobnostima, bi trebalo raditi da se dobije odgovarajući rezultata, dobar arhitekta. Mi smo jako zadovoljni anketom jer pitanja koja smo sastavili su odgovarala smeru Arhitektura, nismo dobili nikakve primedbe prilikom popunjavanja ankete i nije bili nikakvih nejasnoća.

Arhitektura

Arhitektura je umetnost dizajniranja zgrada i drugih fizičkih struktura. Sa stanovišta makro nivoa podrazumeva planiranje gradova i urbanih okruženja dok sa stanovišta mikro nivoa podrazumeva kreiranje konstruktivnih detalja i ponekad nameštaja.
Uloga arhitekte jeste pružanje arhitekturnih usluga,kod njega je prisutna stalna želja za razvijanjem. Da bi održao svoje veštine i znanja,potrebne za dizajniranje i planiranje arhitekta mora da prođe intezivne formalne obuke prožete profesionalnim vežbama. Posao arhitekte predstavlja jednu interdisciplinarnu nauku koji podrazumeva poznavanje materije iz oblasti matematike,nauke, umetnosti,tehnologije,socijalnih nauka, politike i istorije koje su često potkrepljene ličnom filozofijom.

Od 26 ispitanika kroz ovaj maturski rad, 18 (69.23%) je zadovoljno dobijenim znanjima na fakultetu, 8 (30.77%) nije zadovoljno. Ispitanici IIgodine (13) su zadovoljni dobijenim znanjima na fakultetu. Ispitanici II godine (5), 3 (60%) je zadovoljno dobijenim znanjima, 2 (40%) nije zadovoljno. Ispitanici IV godine (8),2 (25%) je zadovoljno dobijenim znanjima na fakultetu, 6 (75%) nije zadovoljno.
Od ukupnog broja anketiranih 13 (50%) su osobe ženskog pola, 13 (50%) su osobe muškog pola.


Osobine kojima se odlikuju arhitekte cemo videti dalje kroz ovaj seminarski rad:
(osobine koje smo upotrebili u našoj anketi)


Kreativnost-kapacitet ideja koje arhitekta poseduje i odraz jedinstvenosti kojima se arhitekte razlikuju jedni od drugih. Kreativnost predstavlja slobodu izražavajna osećanja ljudskog duha. Kreativnost je ništa drugo do kombinovanje postojećih elemenata na drugačiji način.
III godina (4.5 – 5.0 – 4.6) smatraju da je veoma potrebna, ali je neće razviti u toj meri.
IV godina (4.25 – 4.75 – 4.88) smatraju da je potrebna i da će je razviti u većoj meri nego što treba.

Preciznost-sposobnost kojom se arhitekte služe radi približavanja potencijanlom cilju putem matematičkih računanja i merenjem. Preciznost može da bude približna ali ne i apsolutno tačna mada se i u jednoj i u drugoj varijanti rezultata smatra validnim.Izuzetno bitna osobina za arhitekte zbog detalja koji su sastavni deo skoro svakog projekta.

Uviđanje odnosa u prostoru – sposobnost da se u svojo glavi projektuje zamišljeno na onakav način kako bi to u stvarnosti trebalo da izgleda, sagledavanjem svih bitnih faktora.
IV godina Uviđanje odnosa u prostoru – (4.38 – 4.75 – 4.38) smatraju da je potrebna, ali je neće razvijati više od onog nivoa što poseduju.

Pedantnost-osobina ličnosti koja se razvija od malena i uči kroz ceo život. Odlika ljudi koji su obuzeti formalnošću i preciznošću. Koristi se i u pozitivnoj i u negativnoj konotaciji kod arhitekte,osobina koja može da baci u senku ostale kvalitete arhitekte i time ugrozi njegov tzv. status. Nije faktor koji presudno odlikuje arhitektu ali svakako osobina koja je poželjna.

Istrajnost-odlika upornog arhitekte koji zna šta želi da postigne i koliko truda to podrazumeva,nadajući se isplativosti uloženog napora. Osobina koja je za srpski mentalitet veoma retka jer naši ljudi imaju osećaj za započinjanje pravih stvari ali nemaju istrajnost da završe započeto. Arhitekte koji poseduju ovu osobinu sigurno imaju zadovoljavajući nivo samopoštovnja s’ toga se ova osobina može zavesti kao bitna.
IIgodina(4.31 – 4.85 – 4.31) smatraju da je potrebna ali neće je razviti više od onog nivoa koji sad poseduju.

Vizionarstvo-sposobnost stvaranja imaginacija u vidu oblika, veličina, detalja, boja, kontrasta i dubina objekata. Uloga vizionarstva u oblasti arhitekture je bitna iz razloga što je ovo još jedna osobina pomoću koje možemo da razlikujemo arhitekte prema kvalitetu. Osobina koja se poštuje i pomoću koje se stvara prestiž u svetu arhitekture.
III godina (4.0 - 4.8 – 4.6) smatraju da je potrebni i da će razviti u određenoj meri.
IV godina (3.5 – 4.13 – 3.88) smatraju da je potrebno ali neće razviti u toj meri.

Fleksibilnost-ljudska osobina koja podrazumeva prilagođavnja okolini u kojoj se deluje. U slučaju arhitekture podrazumeva kao prilagođavanje okolini tako i modifikovanje,ako je neophodno, samo okoline kako bi se postigli zacrtani rezultati. Manje više svaki arhitekta poseduje fleksibilnost.
II godina (3.85 – 4.31 – 3.54) smatraju da nisu fleksibilni koliko je potrebno, ali je neće razviti u odeređenoj meri.
IV godina (4.5 – 4.38 – 4.0) smatraju da su fleksibilniji nego što je potrebno za njihov posao.

Komunikativnost-osobina koja se uči,izuzetno bitna za arhitekte zbog pregovaračkih sposobnosti. Proces razmene ideja, informacija i poruke u određeno vreme na određenom mestu. Elokvencija kao sastavni deo komunikativnosti pomaže arhitektama da odaju utisak stručnosti i poverenja. Osobina koju bi trebalo svaki arhitekta da poseduje.

Moć ubeđivanja-sastavni deo komunikativnosti koja se definiše kao veština koja je u stanju da natera ljude da podrže i ono protiv čega su, karakteriše je potkrepljenost argumentima, ali ne uvek, ponekad i obmane koje deluju uverljivo sve u nameri da se ostvari projektovani cilj.
IV godina (3.63 – 4.5 – 4.25) smartaju da nemaju moć ubeđivanja koja je potrebna i da će je razviti do određenog nivoa.

Samokritičnost-ističe stvari bitne sopstvenim uverenjima. Većina ljudi misli da je određena doza samokrtičnosti zdrava i neophodna za učenje. Kod arhitekte samokritičnost je osetljiva zona, može da deluje pozitivno i negativno. Pozitivno u smislu usavršavanja svojih veština iz znanja i negativno u smislu pada uverenja u soptvene mogućnosti i sposobnosti.
III godina (4.0 – 4.8 – 4.8) smatraju da je potrebna i razviće je do tog nivoa.

Organizovanost-sređivanje određenih elemenata praćenjem raznih pravila. Svako ima svoja pravila tako da se organizovanost ne može precizno definisati. Neki ljudi bolje funkcionišu i isipunjavaju svoje ciljeve prateći neki svoj red koji u očima drugih baš i ne deluje organizovano, ali to je način na koji on rešave svoje probleme. Organizovanost u arhitekturi može npr. da dođe samo od sebe, silom prilika jer ljudi ponekad nemaju izbora nego da prate kolotečinu dešavanja oko njih i tako se vođeni inercijom zbivanja samoorganizuju.
II godina (3.92 – 4.92 – 4.62) smatraju da nisu organizovani potrebno i da će je u velikoj meri razviti.
III godina (4.2 – 4.8 – 4.8) smatraju da nisu organizovani potrebno i da će je u velikoj meri razviti.
IV godina (3.75 – 5.0 – 4.5) smatraju da nisu organizovani, a da ja veoma potrebno biti organozovan za njihov posao i da će razviti u određenoj meri.

Prosečne ocene svih anketa:

[Slika: tabela121.jpg]

Psedujem: najviše ocene su pedantnost (4,40) i istrajnost (4,40); najniža ocena je moć ubeđivanja (3,90), koja je inače najniža ocena u celoj anketi.


Trebalo bi posedovati: najviša ocena je organizovanost (4,91), koja je inače najviša ocena u celoj anketi; najniža ocena je fleksibilnost (4,43).

U kojoj meri ću ih razviti: najviša ocene je kreativnost (4,7); najniža ocena je fleksibilnost (3,98).

Svi ispitanici su uglavnom odgovarali sa „potpuno se slažem“ i „ slažem se“.

veštine sposobnosti znanja



Treba znati da u savremenim organizacijama nisu dovoljna samo znanja, nego i veštine i sposobnosti, koje kao što je prikazano na slici treba da su podjednako zastupljne, jer šta nam vrede znanja ako nemamo veštine i sposobnosti da ih primenimo. Zato treba usavršavati ono što nam nedostaje da bi postali pravi stručnjaci u svojoj oblasti koju će poslodavci prepoznatii ceniti.

Ambijent savremene organizacije traži stalno učenje, prilagođavanje i inoviranje, samostalnost, odgovornost, samorazvoj i spremnost na preuzimanjerizika. Da bi se radilo za organizaciju, a ne samou organizaciji, potreban je visok stepen motivacije i identifikacije sa njenim ciljevima, bas kao i za ovaj diplomski rad. Optimalna upotreba ljudskih resursa u procesima organizacije omogućava ostvarivanje prednosti na tržištu povećenjem kvaliteta, konkurentske cene, smanjenjem troškova poslovanja (zapošljavanjem pravih ljudi na prave pozicije).
Referentni URL