Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Dr Kristin Nolfi - Lečenje raka sirovom hranom
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Pre nego što sam shvatila značaj sirove biljne hrane, moj stav je bio isti kao i stav drugih lekara - lečiti simptome bolesti bez razmišljanja o prevenciji. U budućnosti bi dužnost medicinske profesije morala da bude pronalaženje načina prevencije, u daleko većoj meri nego sada, umesto pokušaja kasnijeg lečenja. Razlog zbog koga sam ja, lekar, prešla na isključivo sirovu biljnu hranu je činjenica da sam se razbolela, i to ozbiljno. Dobila sam rak dojke. Ovoj bolesti su, naravno prethodile loša ishrana i lose navike tokom dvanaest godina bolničke obuke, tokom kojih sam
neprestano patila od slabog varenja i katara stomaka, poremećaja koji i dalje predstavljaju prilično čestu pojavu medju bolničkim osobljem. Od tog vremena, u Danskoj se nije odigrala nikakva promena bolničke ishrane u ovom važnom domenu. Jednom prilikom sam bila u smrtnoj opasnosti zbog krvarenja usled prskanja čira želuca. Zbog toga sam napustila meso i ribu, i postala sam vegetarijanac. Kasnije je veliki deo moje ishrane predstavljala sirova biljna hrana. Na taj način je moje varenje postalo regulisano, i osećala sam se bolje, iako ne sasvim dobro. U zimu 1940. na 1941. godinu, bila sam izuzetno umorna i slaba, ali nisam mogla da konstatujem nijednu odredjenu bolest. U to vreme nisam shvatala šta nije u redu sa mnom, ali sam tokom proleća otkrila mali čvor u svojoj desnoj dojki.

Otkrila sam rak

Umorna i slaba kakva sam bila, obratila sam pažnju na to tek pet nedelja kasnije. Otkrila sam da je čvor bio veličine kokosijeg jajeta. Urastao je u kozu - stvar koju samo rak čini. Kao lekar, videla sam dovoljno da budem nevoljna da se podvrgnem metodi lečenja raka koji se generalno primenjivao. Posavetovala sam se sa svojim dobrim prijateljem, dr M. Hajndhidijem (Hindhede), koji me je odvračao od probne mikroskopije. To bi otvorilo krvne sudove i rak bi se raširio; tako da sam odustala od toga. Tada sam osetila da je sasvim prirodno da predjem na stoprocentnu ishranu sirovom biljnom hranom. Krenula sam u istraživanje prirode, živela izvesno vreme na malom ostrvu u Kategatu, sunčala se četiri do pet sati dnevno, spavala u šatoru, kupala se nekoliko puta na dan i živela isključivo na sirovoj biljnoj hrani. Kasnije sam uvela ovu životnu naviku u sanatorijum "Humlegarden" (Humlegaarden). Poboljšanje je primećeno nakon dva meseca
Referentni URL