02-06-2010, 09:15 AM
Матурски, семинарски, дипломски и мастер радови из социологије.
Становништво једне географске територије представља скуп људи који живе на њој. Људско становништво је предмет изучавања више наука, као што су демографија, социологија и друштвена географија. Једна од грана екологије је биологија која изучава све врсте на планети Земљи, па и људску врсту. Статистиком становништва се мере промене њеног броја у простору и времену. Најчешће коришћена статистика становништва је број становника.
Опис становништва се може вршити на више начина: описним варијаблама (просечна висина, старосна, полна, образовна структура и слично), генетички (проценом учестаности појединих гена), динамички (наталитет, морталитет, стопа раста, миграције).
Оријентационо, на крају епохе Палеолита (15 хиљада година п. н. е.) број становника на земљи био је 3 милиона. До краја Неолита (2 хиљаде година п.н.е) живело је на Земљи 50 милиона људи. На почетку Нове ере, становништво је бројало 230 милиона, а око 1000. године Нове ере, 275 милиона. Милијардити човек је рођен око 1800-те. Године 1900. било нас је 1,6 милијарди, 1960. 3 милијарде, 1993. 5,5 милијарди, 2003. 6,3 милијарди. Прогнозира се да ће 2050. године на свету живети 9 милијарди људи.
Неки научници сматрају да свака територија има свој „капацитет“, који ограничава могућност раста становништва. Они тврде да неконтролисан раст становништва води у катастрофу Малтусовог типа. Постоје стручњаци који се не слажу са овом тезом.
У 1993. на свету је живело (у милионима људи): у Европи 728, Азији 3336, Африци 670, Северној и Средњој Америци 442, Јужној Америци 308, Аустралији и Океанији 28. Државе са највише становника у свету су Кина и Индија.
СТАНОВНИШТВО
Број и распоред становништва света. У далекој прошлости људски род се споро множио услед глади, болести, природних непогода и међусобног истребљивања. Тек средином 17. века долази до наглог пораста, што се назива “демографска експлозија”. У ту фазу најпре је ушло становништво Европе. Затим су првенство преузели други делови света. Напочетку 21. века на планети Земљи живи преко 6,3 милијарди људи. Најнасељенији континентје Азија (без Русије) на којем живи 61% укупног светског становништва. На Европу са европским делом Русије отпада 11,6%, Африку 12,9%, Северну и Централну Америку 8%, Јужну америку 5,7% и Аустралију са Океанијом 0,5% светског становништва. На листи десет популационо највећих земаља света су Кина, Индија, САД, Индонезија, Бразил, Русија, Пакистан, Јапан, Бангладеш, Нигерија.
Становништво једне географске територије представља скуп људи који живе на њој. Људско становништво је предмет изучавања више наука, као што су демографија, социологија и друштвена географија. Једна од грана екологије је биологија која изучава све врсте на планети Земљи, па и људску врсту. Статистиком становништва се мере промене њеног броја у простору и времену. Најчешће коришћена статистика становништва је број становника.
Опис становништва се може вршити на више начина: описним варијаблама (просечна висина, старосна, полна, образовна структура и слично), генетички (проценом учестаности појединих гена), динамички (наталитет, морталитет, стопа раста, миграције).
Оријентационо, на крају епохе Палеолита (15 хиљада година п. н. е.) број становника на земљи био је 3 милиона. До краја Неолита (2 хиљаде година п.н.е) живело је на Земљи 50 милиона људи. На почетку Нове ере, становништво је бројало 230 милиона, а око 1000. године Нове ере, 275 милиона. Милијардити човек је рођен око 1800-те. Године 1900. било нас је 1,6 милијарди, 1960. 3 милијарде, 1993. 5,5 милијарди, 2003. 6,3 милијарди. Прогнозира се да ће 2050. године на свету живети 9 милијарди људи.
Неки научници сматрају да свака територија има свој „капацитет“, који ограничава могућност раста становништва. Они тврде да неконтролисан раст становништва води у катастрофу Малтусовог типа. Постоје стручњаци који се не слажу са овом тезом.
У 1993. на свету је живело (у милионима људи): у Европи 728, Азији 3336, Африци 670, Северној и Средњој Америци 442, Јужној Америци 308, Аустралији и Океанији 28. Државе са највише становника у свету су Кина и Индија.
СТАНОВНИШТВО
Број и распоред становништва света. У далекој прошлости људски род се споро множио услед глади, болести, природних непогода и међусобног истребљивања. Тек средином 17. века долази до наглог пораста, што се назива “демографска експлозија”. У ту фазу најпре је ушло становништво Европе. Затим су првенство преузели други делови света. Напочетку 21. века на планети Земљи живи преко 6,3 милијарди људи. Најнасељенији континентје Азија (без Русије) на којем живи 61% укупног светског становништва. На Европу са европским делом Русије отпада 11,6%, Африку 12,9%, Северну и Централну Америку 8%, Јужну америку 5,7% и Аустралију са Океанијом 0,5% светског становништва. На листи десет популационо највећих земаља света су Кина, Индија, САД, Индонезија, Бразил, Русија, Пакистан, Јапан, Бангладеш, Нигерија.