01-06-2010, 07:36 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz hemije.
Hrom se nalazi dakle, u ogranku b šeste grupe periodnog sistema elemenata. U ovom ogransku nalaze se još i molidben i volfram.
Za atome elemenata VI grupe karakteristične su dve različite strukture spoljnjeg sloja sa šest, ili s jednim odnosno dva elektrona. Strukturu prvog tipa imaju sumpor i elementi podgrupe selena a drugog tipa – elementi podgrupe hroma. Upravo zbog toga oni se odlikuju metalnim karakterom.
Oni mogu da grade jedinjenja različitih tipova, pri čijem stvaranju učestvuju pored elektrona spoljnjeg sloja i elektroni nepopunjenog unutrašnjeg d – podsloja sa kojima ukupno čine 6 elektrona; u tome su slični sa elementima ogranka a a naročito sa sumporom. Elementi ovog ogranka grade jedinjenja sa različitim oksidacionim stanjima od +2 do +6.
Molidben se u prirodi nalazi u obliku svojih ruda: molidbenita i vulfenita. Molidben se upotrebljava za dobijanja specijalnih vrsta čelika. Njegov čelik se odlikuje velikom tvrdinom i elastičnošću pa se u velikoj meri koristi za izradu puščanih i topovskih cevi.
Volfram se u prirodi nalazi isključivo u obliku ruda koje predstavljaju soli volframove kiseline. Volfram je našao primenu i izradi tankih niti koje se koriste za električne sijalice i peći.
Predmet ovog rada biće samo jedan od elemenata iz ove grupe odnosno ogranka periodnog sistema – hrom.
Cilj rada je da objasni i prikaže postupak dobijanja hroma, značaj hroma i njegovih jedinjenja.
U prvom poglavlju rada obrađene su teze:
- dobijanje hroma,
- osobine hroma,
- jedinjenja hroma i
- značaj hroma i njegovih jedinjenja.
Drugo poglavlje rada predstavlja kratak osvrt na upotrebu neorganskih jedinjenja u farmaciji i medicini.
1 Dobijanje, osobine, značaj hroma i njegovih jedinjenja
1.1 Dobijanje hroma
J. G. Legmann je 1762. godine, u pismu upućenom prirodnjaku G. L. L. de Buffon-u- opisao jedan novi mineral iz Sibira. Mi sada znamo da je ovaj mineral krokoit, ili olovohromat. Ni L. N. Vauquelin ni Macquart nisu uspeli da 1789. godine. u tom mineralu otkriju nov elemenat, i obojica su konstatovala olovo, gvožđe, aluminijumoksid i veliku količinu kiseonika.
Međutim, 1797. godine, L. N. Vauquelin je ponovo ispitao mineral i zaključio da olovo mora biti sjedinjeno s nekom neobičnom kiselinom, za koju je on smatrao da je oksid novog metala. On je taj metal nazvao hromom (chroma), boja - jer su sva njegova jedinjenja obojena.
L. N. Vauquelin je 1798. godine otkrio taj novi elemenat i spinelu i smaragditu, a 1799. gogine F. Tassaert je našao hrom u hromitu.
Hrom je zastupljen u zemljinoj kori u količini od oko 102 ppm, uglavnom u obliku minerala hromita.
Hrom (chromium - Сr = 51,9961) se u prirodi nalazi samo u vezanom stanju; njegove su najvažnije rude: hromit, FeO • СrО ) i krokoit, PbCrO . Hrom je najtvrđi od svih metala.
Po bogatstvu s hromom ističu se ove zemlje: Južna Afrika, SSSR, Turska, Rodezija, Finska, SFRJ, Nova Kaledonija, Kuba i Grčka.
U našoj zemlji hroma najviše ima u Skopskoj Cmoj gori i na Šar-planini, zatim na području između Orahovice, Uroševca i Prizrena, kao i području Zapadne Morave i Kopaonika. Najvažniji rudnici su Lojane i Raduša.
Posle Turske u našoj zemlji su najveća nalazišta hromne rude, hromita u Evropi. Godišnja svetska proizvodnja (bez SSSR-a) hromovih ruda iznosi oko 1 mln.t.
Metalni hrom se ne javlja slobodan u prirodi. Javlja se, sjedinjen s kiseonikom u hromnoj okri, koja je hromseskvioksid, Cr O , udružen s više ili manje zemljastih materija.
Hromit, Fe(CrO ) , jeste glavna ruda hroma. Takođe se javlja kao olovohromat u krokoitu, PbCrO . Tragovi se javljaju u mnogim mineralima - smaragdu, nefritu, serpentinu, itd.
Glavni izvor hroma je hromit. Hrom dolazi na tržište uglavnom kao natrijum ili kalijum-hromat i dihromat, koji se prave iz rude. Njegova bogata nalazišta se nalaze na Uralu.
Metalni hrom se industrijski dobiva termitnim procesom i redukcijom hromioksida pomoću teorijske količine silicijuma u lučnoj električnoj peći.
Takođe se dodaje nešto živog kreča da bi se nagradila zgura s postalim silicijumdioksidom:
2Cr O + 3Si + 3CaO = 4Cr + 3CaSiO
Po prvom procesu hromsekskvioksid dobro pomešan s aluminijumom u prahu stavlja se u sud obložen netopljivijm materijalom. Iznad ovoga se stavi smesa natrijum ili barijum – peroksida i aluminijuma u prahu; u poslednju smesu se zabode parče magnezijumove pantljike pa se povrh svega stavlja sloj sprašenog fluorita. Tegla se stavi u pesak, pa se magnezijumova pantljika zapali. Kada plamen dođe do peroksidne smese aluminijum se oksiduje s eksplozivnim želatinom; usled toplote zagrevanja aluminijuma u ovoj smesi za paljenje, otpočinje reakcija
Hrom se nalazi dakle, u ogranku b šeste grupe periodnog sistema elemenata. U ovom ogransku nalaze se još i molidben i volfram.
Za atome elemenata VI grupe karakteristične su dve različite strukture spoljnjeg sloja sa šest, ili s jednim odnosno dva elektrona. Strukturu prvog tipa imaju sumpor i elementi podgrupe selena a drugog tipa – elementi podgrupe hroma. Upravo zbog toga oni se odlikuju metalnim karakterom.
Oni mogu da grade jedinjenja različitih tipova, pri čijem stvaranju učestvuju pored elektrona spoljnjeg sloja i elektroni nepopunjenog unutrašnjeg d – podsloja sa kojima ukupno čine 6 elektrona; u tome su slični sa elementima ogranka a a naročito sa sumporom. Elementi ovog ogranka grade jedinjenja sa različitim oksidacionim stanjima od +2 do +6.
Molidben se u prirodi nalazi u obliku svojih ruda: molidbenita i vulfenita. Molidben se upotrebljava za dobijanja specijalnih vrsta čelika. Njegov čelik se odlikuje velikom tvrdinom i elastičnošću pa se u velikoj meri koristi za izradu puščanih i topovskih cevi.
Volfram se u prirodi nalazi isključivo u obliku ruda koje predstavljaju soli volframove kiseline. Volfram je našao primenu i izradi tankih niti koje se koriste za električne sijalice i peći.
Predmet ovog rada biće samo jedan od elemenata iz ove grupe odnosno ogranka periodnog sistema – hrom.
Cilj rada je da objasni i prikaže postupak dobijanja hroma, značaj hroma i njegovih jedinjenja.
U prvom poglavlju rada obrađene su teze:
- dobijanje hroma,
- osobine hroma,
- jedinjenja hroma i
- značaj hroma i njegovih jedinjenja.
Drugo poglavlje rada predstavlja kratak osvrt na upotrebu neorganskih jedinjenja u farmaciji i medicini.
1 Dobijanje, osobine, značaj hroma i njegovih jedinjenja
1.1 Dobijanje hroma
J. G. Legmann je 1762. godine, u pismu upućenom prirodnjaku G. L. L. de Buffon-u- opisao jedan novi mineral iz Sibira. Mi sada znamo da je ovaj mineral krokoit, ili olovohromat. Ni L. N. Vauquelin ni Macquart nisu uspeli da 1789. godine. u tom mineralu otkriju nov elemenat, i obojica su konstatovala olovo, gvožđe, aluminijumoksid i veliku količinu kiseonika.
Međutim, 1797. godine, L. N. Vauquelin je ponovo ispitao mineral i zaključio da olovo mora biti sjedinjeno s nekom neobičnom kiselinom, za koju je on smatrao da je oksid novog metala. On je taj metal nazvao hromom (chroma), boja - jer su sva njegova jedinjenja obojena.
L. N. Vauquelin je 1798. godine otkrio taj novi elemenat i spinelu i smaragditu, a 1799. gogine F. Tassaert je našao hrom u hromitu.
Hrom je zastupljen u zemljinoj kori u količini od oko 102 ppm, uglavnom u obliku minerala hromita.
Hrom (chromium - Сr = 51,9961) se u prirodi nalazi samo u vezanom stanju; njegove su najvažnije rude: hromit, FeO • СrО ) i krokoit, PbCrO . Hrom je najtvrđi od svih metala.
Po bogatstvu s hromom ističu se ove zemlje: Južna Afrika, SSSR, Turska, Rodezija, Finska, SFRJ, Nova Kaledonija, Kuba i Grčka.
U našoj zemlji hroma najviše ima u Skopskoj Cmoj gori i na Šar-planini, zatim na području između Orahovice, Uroševca i Prizrena, kao i području Zapadne Morave i Kopaonika. Najvažniji rudnici su Lojane i Raduša.
Posle Turske u našoj zemlji su najveća nalazišta hromne rude, hromita u Evropi. Godišnja svetska proizvodnja (bez SSSR-a) hromovih ruda iznosi oko 1 mln.t.
Metalni hrom se ne javlja slobodan u prirodi. Javlja se, sjedinjen s kiseonikom u hromnoj okri, koja je hromseskvioksid, Cr O , udružen s više ili manje zemljastih materija.
Hromit, Fe(CrO ) , jeste glavna ruda hroma. Takođe se javlja kao olovohromat u krokoitu, PbCrO . Tragovi se javljaju u mnogim mineralima - smaragdu, nefritu, serpentinu, itd.
Glavni izvor hroma je hromit. Hrom dolazi na tržište uglavnom kao natrijum ili kalijum-hromat i dihromat, koji se prave iz rude. Njegova bogata nalazišta se nalaze na Uralu.
Metalni hrom se industrijski dobiva termitnim procesom i redukcijom hromioksida pomoću teorijske količine silicijuma u lučnoj električnoj peći.
Takođe se dodaje nešto živog kreča da bi se nagradila zgura s postalim silicijumdioksidom:
2Cr O + 3Si + 3CaO = 4Cr + 3CaSiO
Po prvom procesu hromsekskvioksid dobro pomešan s aluminijumom u prahu stavlja se u sud obložen netopljivijm materijalom. Iznad ovoga se stavi smesa natrijum ili barijum – peroksida i aluminijuma u prahu; u poslednju smesu se zabode parče magnezijumove pantljike pa se povrh svega stavlja sloj sprašenog fluorita. Tegla se stavi u pesak, pa se magnezijumova pantljika zapali. Kada plamen dođe do peroksidne smese aluminijum se oksiduje s eksplozivnim želatinom; usled toplote zagrevanja aluminijuma u ovoj smesi za paljenje, otpočinje reakcija