01-06-2010, 07:27 PM
Матурски, семинарски и дипломски из разних области.
На избор ове теме утицало је време у коме живимо. Време које нам поручује да морамо преузети одговорност за оно шта смо, шта знамо и шта све морамо знати. Изазов овог времена и средине јесте рад на самоме себи, бити отворен за нова искуства и отворити свој дух у простору и времену у којем се живи. Ако те изазове прихватимо можемо провести живот у сталном развоју.
Ово је историјски тренутак када морамо мислити на будућност. Уколико размишљамо о будућности онда морамо размишљати и о формирању недељивог троугла екологије, економије и образовања. Само у њиховом заједничком деловању се могу испунити очекивања и циљу изградње будућности која је вредна човековог живљења.
Образовање се мора схватити и као једно доживотно искуство које подразумева и разумевање и процес и примену, а не само процес формирања знања, умења и навика. Тај процес је истовремено усмерен и на појединца и на друштво. Основни смисао образовања сада је, да омогући слободу мишљења, просуђивања, осећања и имагинације које су неопходне за развој способности и успостављање (колико је то могуће), надзора над властитим животом. Овде се ради о остварењу најважнијег принципа, принципа развоја који тежи потпуном остварењу људи.
Основно проблеми XX века обележавају и почетак XXI века. Само неки од њих су: агресивна економска политика, војни и не-војни облици рата, пораст употребе научно-техничке моћи, нехуман однос човека према природи, пораст светског становништва са стално растућим јазом између богатих и сиромашних. Човек је ширећи своју неодговорну слободу колонизовао природу и људско друштво. Расипао је и уништавао природна богатства и друштвена добра по мери својих потреба, а такав напредак је угрозио опстанак природе и људског друштва.
Улога образовања није да решава нагомилане еколошке, економске и политичке проблеме, већ да понуди могућа решења, полазећи од свог самоодређења, од потреба које су настале у дијалогу са теоријом и праксом оних који се образују.
Могуће решење таквог проблема зове се одрживи развој, чији је циљ задовољавање потреба садашњости без бојазни да будуће генерације неће моћи да задовоље своје потребе.. такав развој је трајни, одрживи, способан и отворен према будућности.
У овом раду разматрају се циљеви, могућности и правци образовања за одрживи развој. Истражују се карактеристике друштва, човекове средине, еколошке кризе и њених узрока, утицај образовања на економски и научно-технички развој, одрживои развој, његови циљеви и принципи. Рад је теоријског карактера.
После увода следи методолошки оквир рада у коме се најпре одређује предмет рада, односно конкретизује оно што ће бити истраживано, затим циљ рада и методе рада.
Овакав методолошки приступ условио је и структуру теоријског дела која се састоји из следећих целина:
1. Одређивање основних појмова
2. Еколошка криза и друштвени развој
3. Образовање и друштвени развој
4. Агенда 21 и одрживи развој
5. Образовање и одрживи развој
Иза теоријског дела следи Закључак, а на крају референтна Литература.
МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР РАДА
Предмет овог рада је проучавање образовања за одрживи развој, као елемента стратегије новог духа образовања примереног потребама друштва у савремености.
Циљ истраживања је да се утврде циљеви, могућности и правци образовања за одрживи развој, раст као и развој повезан са одговорношћу према окружењу и потребама генерација које тек долазе.
Из постављеног циља рада произилазе следећи задаци:
- Дефинисање основних категорија
1. Истакнути утицај еколошке кризе на одрживи развој
2. Истакнути друштвену условљеност образовања
3. Истакнути утицај образовања на научно-технички и економски развој
- Истакнути значај документа Агенде 21 за друштва у XXI веку
4. Истакнути циљеве одрживог развоја
5. Значај одрживог развоја за друштво и образовање
У раду је коришћена метода теоријске анализе садржаја. Метода теоријске анализе садржаја омогућава да се кроз проучавање грађе о датим појавама установе услови њиховог настанка, међусобни утицаји као и основна обележја анализираних појава. Циљ примене ове методе је да се теоријски расветли основни проблем истраживања и тиме омогући ближе одређење предмета истраживања, дефинисање основних појмова чија је крајња сврха установљавање узрочно-последичних веза између посматраних појава.
Основна техника за прикупљање чињеница на којима почивају педагошка проучавања и истраживања јесте анализа садржаја. Анализа садржаја је саставни део човековог живота. Људи, појединачно и у групама анализирају садржаје штампе, разноврсне огласе, писма, филмове, ситуације на радном месту, прочитану литературу, итд. Наставници анализирају и оцењују наставне програме и планове, уџбенике, наставну технологију, своје ученике, стање и односе у школи у којој раде. У тим свакодневним животним околностима анализа садржаја има карактер „импресионистичке анализе“ . Дају се мишљења, износе ставови, на основу личних импресија, утисака, запажања и мишљења онога што је предмет анализе.
„Анализу садржаја као истраживачку технику прихватиле су данас скоро све друштвене и хуманистичке науке. Основни циљ сваке анализе садржаја као истраживачке технике јесте да се дође до објективно датих чињеница, релевантних за предмет проучавања и истраживања. Те чињенице су садржане у разноврсним изворима. То су у ствари, документа у којима су те чињенице различито забележене, исказане и сачуване. До њих се долази анализом садржаја тих докумената“ .
На избор ове теме утицало је време у коме живимо. Време које нам поручује да морамо преузети одговорност за оно шта смо, шта знамо и шта све морамо знати. Изазов овог времена и средине јесте рад на самоме себи, бити отворен за нова искуства и отворити свој дух у простору и времену у којем се живи. Ако те изазове прихватимо можемо провести живот у сталном развоју.
Ово је историјски тренутак када морамо мислити на будућност. Уколико размишљамо о будућности онда морамо размишљати и о формирању недељивог троугла екологије, економије и образовања. Само у њиховом заједничком деловању се могу испунити очекивања и циљу изградње будућности која је вредна човековог живљења.
Образовање се мора схватити и као једно доживотно искуство које подразумева и разумевање и процес и примену, а не само процес формирања знања, умења и навика. Тај процес је истовремено усмерен и на појединца и на друштво. Основни смисао образовања сада је, да омогући слободу мишљења, просуђивања, осећања и имагинације које су неопходне за развој способности и успостављање (колико је то могуће), надзора над властитим животом. Овде се ради о остварењу најважнијег принципа, принципа развоја који тежи потпуном остварењу људи.
Основно проблеми XX века обележавају и почетак XXI века. Само неки од њих су: агресивна економска политика, војни и не-војни облици рата, пораст употребе научно-техничке моћи, нехуман однос човека према природи, пораст светског становништва са стално растућим јазом између богатих и сиромашних. Човек је ширећи своју неодговорну слободу колонизовао природу и људско друштво. Расипао је и уништавао природна богатства и друштвена добра по мери својих потреба, а такав напредак је угрозио опстанак природе и људског друштва.
Улога образовања није да решава нагомилане еколошке, економске и политичке проблеме, већ да понуди могућа решења, полазећи од свог самоодређења, од потреба које су настале у дијалогу са теоријом и праксом оних који се образују.
Могуће решење таквог проблема зове се одрживи развој, чији је циљ задовољавање потреба садашњости без бојазни да будуће генерације неће моћи да задовоље своје потребе.. такав развој је трајни, одрживи, способан и отворен према будућности.
У овом раду разматрају се циљеви, могућности и правци образовања за одрживи развој. Истражују се карактеристике друштва, човекове средине, еколошке кризе и њених узрока, утицај образовања на економски и научно-технички развој, одрживои развој, његови циљеви и принципи. Рад је теоријског карактера.
После увода следи методолошки оквир рада у коме се најпре одређује предмет рада, односно конкретизује оно што ће бити истраживано, затим циљ рада и методе рада.
Овакав методолошки приступ условио је и структуру теоријског дела која се састоји из следећих целина:
1. Одређивање основних појмова
2. Еколошка криза и друштвени развој
3. Образовање и друштвени развој
4. Агенда 21 и одрживи развој
5. Образовање и одрживи развој
Иза теоријског дела следи Закључак, а на крају референтна Литература.
МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР РАДА
Предмет овог рада је проучавање образовања за одрживи развој, као елемента стратегије новог духа образовања примереног потребама друштва у савремености.
Циљ истраживања је да се утврде циљеви, могућности и правци образовања за одрживи развој, раст као и развој повезан са одговорношћу према окружењу и потребама генерација које тек долазе.
Из постављеног циља рада произилазе следећи задаци:
- Дефинисање основних категорија
1. Истакнути утицај еколошке кризе на одрживи развој
2. Истакнути друштвену условљеност образовања
3. Истакнути утицај образовања на научно-технички и економски развој
- Истакнути значај документа Агенде 21 за друштва у XXI веку
4. Истакнути циљеве одрживог развоја
5. Значај одрживог развоја за друштво и образовање
У раду је коришћена метода теоријске анализе садржаја. Метода теоријске анализе садржаја омогућава да се кроз проучавање грађе о датим појавама установе услови њиховог настанка, међусобни утицаји као и основна обележја анализираних појава. Циљ примене ове методе је да се теоријски расветли основни проблем истраживања и тиме омогући ближе одређење предмета истраживања, дефинисање основних појмова чија је крајња сврха установљавање узрочно-последичних веза између посматраних појава.
Основна техника за прикупљање чињеница на којима почивају педагошка проучавања и истраживања јесте анализа садржаја. Анализа садржаја је саставни део човековог живота. Људи, појединачно и у групама анализирају садржаје штампе, разноврсне огласе, писма, филмове, ситуације на радном месту, прочитану литературу, итд. Наставници анализирају и оцењују наставне програме и планове, уџбенике, наставну технологију, своје ученике, стање и односе у школи у којој раде. У тим свакодневним животним околностима анализа садржаја има карактер „импресионистичке анализе“ . Дају се мишљења, износе ставови, на основу личних импресија, утисака, запажања и мишљења онога што је предмет анализе.
„Анализу садржаја као истраживачку технику прихватиле су данас скоро све друштвене и хуманистичке науке. Основни циљ сваке анализе садржаја као истраживачке технике јесте да се дође до објективно датих чињеница, релевантних за предмет проучавања и истраживања. Те чињенице су садржане у разноврсним изворима. То су у ствари, документа у којима су те чињенице различито забележене, исказане и сачуване. До њих се долази анализом садржаја тих докумената“ .