31-05-2010, 11:52 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Pojam korporativne društvene odgovornosti ( eng. corporative social responsibility- CSR) , uopšteno rečeno, odnosi se na posvećenost kompanija prema etičnom ponašanju i doprinošenju ekonomskog razvoja , demonstrirajući pritom poštovanje prema ljudima , zajednicama, društvima i okolini.
Danas povecano interesovanje za ulogu biznisa u društvu je promovisano od strane povecane senzitivnosti i svesnosti o etičkim problemima i ekološkim problemima sredine. Problemi kao sto su zagadjenje spoljašnje sredine, neprikladan tretman radnika, loša proizvodnja koja smešta potrošače u neugodan i ugrožen položaj su svakodnevna pojava u medijima.U nekim zemljama sve više se razvijaju državne regulative koje se tiču svih ovih pitanja. Takodje standardi i zakoni su tako postavljeni da važe na medjunacionalnom nivou ( od strane evropske unije, npr.) Mnogi investitori i menadžeri su počeli da vode računa o korporacijskoj društvenoj odgovornosti i sprovođenju politike preduzeća u tom smislu. Sa druge strane potrošači takodje postaju sve više osetljivi na performanse kompanije na polju društvene odgovornosti , naročito vezano za onu kompaniju od koje kupuju potrebna dobra ili traže usluge. Ovi trendovi su doprineli stvaranju pritiska na kompanije i nalažu im da funkcionisu na ekonomskim, drustvenim i ekološki opravdanim strategijama.
Pojam društvene odgovornosti često se povezuje i sa pojmom održivog ili opravdanog razvoja, koji se može definisati kao razvoj koji izlazi u susret i zadovoljava potrebe sadašnjice bez ugrožavanja iste te mogućnosti budućim generacijama.
Posvećenost društvenoj odgovornosti i aktivnosti jedne firme na tom polju odnose se na one aspekte organizacionog ponašanja firme koji se tiču : zdravlja i sigurnosti, brige za životnu sredinu, ljudskih prava, zatim prakse menadžmenta ljudskih resursa, razvoja zajednice, zaštite potrošača, zaštite radnika, odnosa sa snabdevačima, poštenosti u poslovanju...
Istorijski kontekst
Stav da biznis može ili treba imati obaveze koje dosežu dalje od ekonomske uloge pojavio se davno, mada je postao naročito aktuelan šezdesetih i sedamdesetih godina minulog veka. Tokom istorije uloge organizacija koje proizvode dobra ili pružaju usluge za tržište često su bile povezane sa političkim, socijalnim ili čak vojnim dešavanjima. Tako je , na primer , u ranim fazama razvoja kompanija u Engleskoj postojalo javni dogovor, na neki način , koji je podrazumevao da korporacije treba da pomognu postizanje ciljeva društva koji su tada bili istraživanje teritorija kolonija, postavljanje naseobina, zatim da pomognu obezbeđivanje usluga transporta, razvijanje bankarskih i finansijskih usluga....itd. Tokom devetnaestog veka korporacija kao forma biznisa organizacije rapidno se razvija u Sjedinjenim Američkim Državama. To je dovelo do toga da se tačno utvrde društvene obaveze i odgovornosti borda direktora. To je dovelo i do donošenja brojnih zakona i propisa tako da korporacije odgovaraju pred sudom za povredu zakona koji se odnose na zaštitu životne sredine, zatim , zaštitu potrošača, radnika... Konkurencija je nalagala da se ide i dalje od nekršenja zakona, jer na tržište se reflektuju moralni i etički osećaji potrošača...
Pojam korporativne društvene odgovornosti ( eng. corporative social responsibility- CSR) , uopšteno rečeno, odnosi se na posvećenost kompanija prema etičnom ponašanju i doprinošenju ekonomskog razvoja , demonstrirajući pritom poštovanje prema ljudima , zajednicama, društvima i okolini.
Danas povecano interesovanje za ulogu biznisa u društvu je promovisano od strane povecane senzitivnosti i svesnosti o etičkim problemima i ekološkim problemima sredine. Problemi kao sto su zagadjenje spoljašnje sredine, neprikladan tretman radnika, loša proizvodnja koja smešta potrošače u neugodan i ugrožen položaj su svakodnevna pojava u medijima.U nekim zemljama sve više se razvijaju državne regulative koje se tiču svih ovih pitanja. Takodje standardi i zakoni su tako postavljeni da važe na medjunacionalnom nivou ( od strane evropske unije, npr.) Mnogi investitori i menadžeri su počeli da vode računa o korporacijskoj društvenoj odgovornosti i sprovođenju politike preduzeća u tom smislu. Sa druge strane potrošači takodje postaju sve više osetljivi na performanse kompanije na polju društvene odgovornosti , naročito vezano za onu kompaniju od koje kupuju potrebna dobra ili traže usluge. Ovi trendovi su doprineli stvaranju pritiska na kompanije i nalažu im da funkcionisu na ekonomskim, drustvenim i ekološki opravdanim strategijama.
Pojam društvene odgovornosti često se povezuje i sa pojmom održivog ili opravdanog razvoja, koji se može definisati kao razvoj koji izlazi u susret i zadovoljava potrebe sadašnjice bez ugrožavanja iste te mogućnosti budućim generacijama.
Posvećenost društvenoj odgovornosti i aktivnosti jedne firme na tom polju odnose se na one aspekte organizacionog ponašanja firme koji se tiču : zdravlja i sigurnosti, brige za životnu sredinu, ljudskih prava, zatim prakse menadžmenta ljudskih resursa, razvoja zajednice, zaštite potrošača, zaštite radnika, odnosa sa snabdevačima, poštenosti u poslovanju...
Istorijski kontekst
Stav da biznis može ili treba imati obaveze koje dosežu dalje od ekonomske uloge pojavio se davno, mada je postao naročito aktuelan šezdesetih i sedamdesetih godina minulog veka. Tokom istorije uloge organizacija koje proizvode dobra ili pružaju usluge za tržište često su bile povezane sa političkim, socijalnim ili čak vojnim dešavanjima. Tako je , na primer , u ranim fazama razvoja kompanija u Engleskoj postojalo javni dogovor, na neki način , koji je podrazumevao da korporacije treba da pomognu postizanje ciljeva društva koji su tada bili istraživanje teritorija kolonija, postavljanje naseobina, zatim da pomognu obezbeđivanje usluga transporta, razvijanje bankarskih i finansijskih usluga....itd. Tokom devetnaestog veka korporacija kao forma biznisa organizacije rapidno se razvija u Sjedinjenim Američkim Državama. To je dovelo do toga da se tačno utvrde društvene obaveze i odgovornosti borda direktora. To je dovelo i do donošenja brojnih zakona i propisa tako da korporacije odgovaraju pred sudom za povredu zakona koji se odnose na zaštitu životne sredine, zatim , zaštitu potrošača, radnika... Konkurencija je nalagala da se ide i dalje od nekršenja zakona, jer na tržište se reflektuju moralni i etički osećaji potrošača...