30-05-2010, 11:15 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni ,Masters i Diplomski radovi iz Ekonomije i Ekonomike i Elektronsko poslovanje.
Jedna od brojnih definicija Interneta je: Internet predstavlja skup lokalnih računarskih mreža, i individualnih korisnika, medjusobno povezanih WAN mrežama velikih brzina.
Servisi u LAN mrežamapružaju informacije ostatku Interneta u obliku dokumenata, slika i multimedijalnih sadržaja. Informacije koje navedeni serveri isporučuju uopšteno se nazivaju sadržajem Interneta. Internet je globalna mreža koja povezuje individualne računare i lokalne računarske mreže, primenom TCP/IP protokola.
Nastao je početkom 70-ih godina. Mainframe („skupi“) računari izvesno vreme nisu bili dovoljno iskorišćeni. Formiranje mreže koja bi funkcionisala i u slučaju oštećenja nekih vitalnih komunikacionih postrojenja. Sami koreni Interneta potiču iz 60-ti godina. Istraživanja koja se odnose na mogućnost povezivanja/pristupa računaru primenom telefonskih linija.
50-ih godina, za vreme hladnog rata između SAD-a i SSSR-a, vojska SAD-a koristila je Mainframe računare, na koje su bili povezani terminali. Minframe računari su takođe međusobno bili povezani, međutim postojeći sistem je imao neke slabosti. Postojeći sistem je bio strogo centralizovan. Napadom na par centralnih tačaka sistema komunikacije, a posebno u slučaju nuklearnog napada, ceo sistem vojske SAD-a bio bi onesposobljen. Moguće rešenje uočenog problema predstavio je formiranje decentralizovanog sistema koji bi bio znatno otporniji na eventualni napad.
Arhitektura mreže koja je trebala da obezbedi funkcionisanje pod navedenim okolnostima nazvana je ARPANet ( Advanced Reserarch Projects Network), a u cilju njenog funkcionisanja formiran je skup protokola ( poznat pod nazivom TCP/IP). U to vreme postojalo je mnogo proizvođača hardvera (Mainframe računara), a svaki proizvođač je koristio i svoje operativne sisteme, kao i svoju mrežnu opremu. Postojeći operativni sistem, kao i mrežna oprema raznih proizvođača međusobno nisu bili kompatibilni.
Iz tog razloga bilo je potrebno napisati protokol koji obezbeđuje:
- međusobno povezivanje računara ( računar i mrežne opreme raznih proizvođača), i
- redundantnost, odnosno otpornost na otkaze, kao i mogućnost samostalnog oporavka.
TCP/IP protokol je formiran sa ciljem da ostvari navedene zahteve. TCP/IP protokol predstavlja set (skup) protokola prvenstveno dizajniran za povezivanje WAN mreže, koji istovremeno obezbeđuje međusobnu kominikaciju različitih računarskih platformi ( računara koji koriste različite operativne sisteme).
Tokom 80-ih godina proškog veka razvijena je još jedna globalna mreža koja je povezivala IBM-ove mainframe računare locirane u univerzalnim centrima. Navedena mreža nazvana je BITnet, i ona je omogućavala univerzitetima da međusobno komuniciraju, olakšavajući saradnju među profesorima tih univerziteta primenom prvog, primitivnog e-mail sistema.
Od 1987 godine u mreži se pvezuju i mreže velikih kompanija. Od 1992 godine počinje povezivanje i mreže izvan SAD. Od 1995 godine javlja se komercijalni ISP ( Internet service Provides)...
SADRŽAJ:
Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
1. Internet. . . . . . . . .. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
1.1 Istorija Interneta. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4
1.2 Pristup Internetu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5
1.3 Inetrnet u Srbiji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
2. Servisi Interneta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
2.1 E-mail (Elektronska pošta). . . . . . . . . . . . . . . . . . .7
2.2 World Wide Web (www ili Web). . . . . . . . . . . . . . . .7
2.3 FTP ( File TRANSFER protokol). . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
2.4 IRC (Internet Ralay Chat). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
2.5 NEWS (Usenet Newsgroup). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
2.6 TELNET. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
2.7 Video konferencije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
3. Internet preduzeća. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9
Zaključak. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Jedna od brojnih definicija Interneta je: Internet predstavlja skup lokalnih računarskih mreža, i individualnih korisnika, medjusobno povezanih WAN mrežama velikih brzina.
Servisi u LAN mrežamapružaju informacije ostatku Interneta u obliku dokumenata, slika i multimedijalnih sadržaja. Informacije koje navedeni serveri isporučuju uopšteno se nazivaju sadržajem Interneta. Internet je globalna mreža koja povezuje individualne računare i lokalne računarske mreže, primenom TCP/IP protokola.
Nastao je početkom 70-ih godina. Mainframe („skupi“) računari izvesno vreme nisu bili dovoljno iskorišćeni. Formiranje mreže koja bi funkcionisala i u slučaju oštećenja nekih vitalnih komunikacionih postrojenja. Sami koreni Interneta potiču iz 60-ti godina. Istraživanja koja se odnose na mogućnost povezivanja/pristupa računaru primenom telefonskih linija.
50-ih godina, za vreme hladnog rata između SAD-a i SSSR-a, vojska SAD-a koristila je Mainframe računare, na koje su bili povezani terminali. Minframe računari su takođe međusobno bili povezani, međutim postojeći sistem je imao neke slabosti. Postojeći sistem je bio strogo centralizovan. Napadom na par centralnih tačaka sistema komunikacije, a posebno u slučaju nuklearnog napada, ceo sistem vojske SAD-a bio bi onesposobljen. Moguće rešenje uočenog problema predstavio je formiranje decentralizovanog sistema koji bi bio znatno otporniji na eventualni napad.
Arhitektura mreže koja je trebala da obezbedi funkcionisanje pod navedenim okolnostima nazvana je ARPANet ( Advanced Reserarch Projects Network), a u cilju njenog funkcionisanja formiran je skup protokola ( poznat pod nazivom TCP/IP). U to vreme postojalo je mnogo proizvođača hardvera (Mainframe računara), a svaki proizvođač je koristio i svoje operativne sisteme, kao i svoju mrežnu opremu. Postojeći operativni sistem, kao i mrežna oprema raznih proizvođača međusobno nisu bili kompatibilni.
Iz tog razloga bilo je potrebno napisati protokol koji obezbeđuje:
- međusobno povezivanje računara ( računar i mrežne opreme raznih proizvođača), i
- redundantnost, odnosno otpornost na otkaze, kao i mogućnost samostalnog oporavka.
TCP/IP protokol je formiran sa ciljem da ostvari navedene zahteve. TCP/IP protokol predstavlja set (skup) protokola prvenstveno dizajniran za povezivanje WAN mreže, koji istovremeno obezbeđuje međusobnu kominikaciju različitih računarskih platformi ( računara koji koriste različite operativne sisteme).
Tokom 80-ih godina proškog veka razvijena je još jedna globalna mreža koja je povezivala IBM-ove mainframe računare locirane u univerzalnim centrima. Navedena mreža nazvana je BITnet, i ona je omogućavala univerzitetima da međusobno komuniciraju, olakšavajući saradnju među profesorima tih univerziteta primenom prvog, primitivnog e-mail sistema.
Od 1987 godine u mreži se pvezuju i mreže velikih kompanija. Od 1992 godine počinje povezivanje i mreže izvan SAD. Od 1995 godine javlja se komercijalni ISP ( Internet service Provides)...
SADRŽAJ:
Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
1. Internet. . . . . . . . .. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
1.1 Istorija Interneta. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4
1.2 Pristup Internetu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5
1.3 Inetrnet u Srbiji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
2. Servisi Interneta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
2.1 E-mail (Elektronska pošta). . . . . . . . . . . . . . . . . . .7
2.2 World Wide Web (www ili Web). . . . . . . . . . . . . . . .7
2.3 FTP ( File TRANSFER protokol). . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
2.4 IRC (Internet Ralay Chat). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
2.5 NEWS (Usenet Newsgroup). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
2.6 TELNET. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
2.7 Video konferencije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
3. Internet preduzeća. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9
Zaključak. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12