29-05-2010, 12:29 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Problematika ovog diplomskog rada je uticaj globalizacije na kulturu. Biće reči o globalizaciji kulture u unutrašnjosti discipline sociologije politike. Kulturna globalizacija je susret različitih svetskih kultura i običaja. Protok robe, kapitala i ljudi preko državnih granica nosi sa sobom i protok navika, običaja i kultura. Ovaj proces kod različitih ljudi često izaziva različite reakcije. Neki smatraju utjecaj nove kulture pozitivnim razvojem koji obogaćuje postojeću kulturu dok drugi u novoj kulturi vide prijetnju utvrđenim vrijednostima i pravilima. Politička sociologija u doba postmoderne i globalizacije jest sociološka grana koja se bavi istraživanjem procesa tranformacije nacije-države i globalne međuzavisnosti postmodernih društava. Kulturni nesporazumi su teški i nekada gotovo nerešivi. O takvom jednom slučaju postoji i anegdota o zamišljenom ručku bugarskog domaćina i japanskog gosta. Kod Bugara se po tradiciji svakoga gosta za stolom nudi hranom i pićem sve dok ovaj ne odbije i ne kaže dosta. Politička sociologija je ujedno i skup znanja o lokalnoj vlasti, ispreplitanju globalnog i lokalnoga, jer su na scenu stupila različita delovanja što prelaze okvire nacije-države, kao što su delovanja multinacionalnih korporacija, pojava ilegalnih migracija, ekološki problemi, umrežavanje sveta (internet) i stvaranje digitalne demokracije, delovanje globalnih institucija na lokalne vlasti, kao što su MMG, WTO, Svetska banaka, te različite regionalne integracije (naprimer EU), radi otklanjanja konflikata, uspostavljanja mira metodom zajedničkih standarda i dijaloga nacionalnih elita».
Globalizacija označava ekonomski, politički i kulturni proces koji je omogućen brzim razvojem na poljima transporta i komunikacija, a koji je često vođen željom velikih korporacija za osvajanjem novih tržišta. Globalizacija je kontroverzan proces.
Budući da je globalizacija proces što ga uzrokuje delovanje svetskog sistema te uspostavljanje, u svetskim razmerima gospodarske, političke, kulturne, ekološke i infomacijske delatnosti i globalne međusobne povezanosti društva. Realnost globalizacije danas je neizostavno pitanje u sociologiji, pa smatramo da je problem globalizacije kulture u tom smislu jedno od njenih temeljnih područja.
Nacionalne države su premale za velike i prevelike za male probleme. Erozija nacionalne države, npr. Evropska Unija ; države Unije su svoje nadležnosti prenele nadnacionalnim organizacijama pa je tako stvoren euro koji je postao simbol monetarne unije i novac koji se koristi u svim zemljama Evrope.
‘‘Društveni otpad’’, npr. radnici u Indiji zarađuju manje nego u Evropi, njihova je plata mala (jeftina radna snaga), tada preduzeća prete sindikatima preseljenjem u zemlje jeftine radne snage što može biti i pogrešna odluka jer cilj nije da se samo proizvodi, već da proizvodi budu što bliže tržištu. Globalizacija stvara jaz između bogatih i siromašnih tako što se velike i moćne privatne firme spajaju i šire, dok se mala preduzeća gube i nestaju u globaliziranju poslova koje rade. Na isti taj način stvaraju se milioneri koje je teško kontrolisati jer zbog svog ulaganja kapitala žele još više, traže, kupuju, prodaju.
Uništavanje okoline postojalo je kao i nepravedna raspodela i pre globalizacije, ali je globalizacija zaoštrila ove probleme pa danas postoji globalno zagađenje vazduha, uništavanje prirodnih lepota (npr. brane na Neretvi). Globalizacioni procesi su i kulturno-politički projekti transnacionalih aktera, kao što su multinacionalne kompanije, političke, gospodarske, religijske, pravne i naučne institucije i organizacije, koje poseduju kondignu, kompenzacijsku i kondicioniranu moć.
Transnacionalni akteri svoje idejno-vrednosne i normativne programe prenose i usađuju u sva društva sveta kroz edukacijske, medijske, političke, religijske te gospodarske sisteme, koji čine široku kulturnu strukturu svih savremenih društava. U tim procesima i projektima koriste se informacijsko-komunikacijskim tehnologijama, koje omogućuju istovremeni uticaja na bilo kojoj lokaciji na globusu...
SADRŽAJ
UVOD 4
Cilj rada 5
Metod rada 5
1 RAZRADA I OBJAŠNJENJE POJMOVA 5
1.1 Kultura 5
1.1.1 Pojam kulture 6
1.1.2 Kultura kao "svetski pojam" 6
1.1.3 Komponente kulture 8
1.2 Globalizacija i globalizam 8
1.2.1 Značenja globalizacije 9
1.2.2 Istorijski koreni globalizacije 10
2 IDEOLOŠKA PRETEČA I OKVIR GLOBALIZACIJE KULTURE 11
2.1 Odnos ideologije i kulture 11
2.2 Izvori ideologije globalizacije kulture 12
2.2.1 Liberalizam izvorišna ideologija globalizacije 12
2.2.2 Društveno-političke teorije kao nove globalizacijske ideologije 13
2.3 Preteče i okvir globalizacije kulture 14
2.3.1 Modernizacija 14
2.3.2 Masovna kultura 15
2.3.3 Postmodernizacija 15
2.3.4 Projekt - kozmopolitizam i evropizacija 16
3 ODNOS GLOBALIZACIJE KULTURE I STVARANJA SVETSKOG DRUŠTVA /GLOBALITETA/ 17
3.1 Relacija između zapadne civilizacije kao prve globalne kulture i stvaranja globalnog društva 17
3.1.1 Globalni procesi tranzicije 18
3.2 Izvori potencijalnih veza i raskola između SAD i EU 18
3.2.1 Dva Zapada 19
3.2.2 Primarni globalni rizici: terorizam ili ekološka kriza 20
3.2.3 Pitanje političkog pluralizma 20
3.2.4 Slaba Evropa i jaka Amerika 20
3.3 ODNOS GLOBALIZACIJE KULTURE I GLOBALIZACIJE MOĆI 21
3.3.1 Pojam „moći“ 21
3.3.2 Globalizacija i sinhronizacija moći i kulture 22
3.3.3 Tipovi politizacije religija unutar globalizacije kulture 23
4 SADAŠNJOST I BUDUĆNOST GLOBALIZACIJE KULTURE 24
4.1 Stvara li se novi globalizacioni kulturni obrazac po modelu „MELTING POT“ 24
4.2 Relacija Evropskog kontinenta, te njenog lidera nove multinacionalne državne zajednice EU i globalizacije kulture 26
4.2.1 Nova desnica i veliko-evropska ideja 26
4.3 Idejne i normativne težnje EU kao novi povratno-sprežni elementi globalizacije kulture 28
4.3.1 Scenariji Evrope 28
4.4 Ciljevi globalizacje kulture 32
4.4.1 Vertikalna i horizontalna evropizacija 33
5 BUDUĆNOST GLOBALIZACIJE KULTURE I SVETSKOG DRUŠTVA 36
5.1 Globalizacija kulture i stvaranje novog globalnog poretka 36
5.2 Uloga globalizacije kulture i pitanje ostvarivosti demokratije u novom političkom poretku 37
ZAKLJUČAK 39
Literatura 42
Internet 43
Problematika ovog diplomskog rada je uticaj globalizacije na kulturu. Biće reči o globalizaciji kulture u unutrašnjosti discipline sociologije politike. Kulturna globalizacija je susret različitih svetskih kultura i običaja. Protok robe, kapitala i ljudi preko državnih granica nosi sa sobom i protok navika, običaja i kultura. Ovaj proces kod različitih ljudi često izaziva različite reakcije. Neki smatraju utjecaj nove kulture pozitivnim razvojem koji obogaćuje postojeću kulturu dok drugi u novoj kulturi vide prijetnju utvrđenim vrijednostima i pravilima. Politička sociologija u doba postmoderne i globalizacije jest sociološka grana koja se bavi istraživanjem procesa tranformacije nacije-države i globalne međuzavisnosti postmodernih društava. Kulturni nesporazumi su teški i nekada gotovo nerešivi. O takvom jednom slučaju postoji i anegdota o zamišljenom ručku bugarskog domaćina i japanskog gosta. Kod Bugara se po tradiciji svakoga gosta za stolom nudi hranom i pićem sve dok ovaj ne odbije i ne kaže dosta. Politička sociologija je ujedno i skup znanja o lokalnoj vlasti, ispreplitanju globalnog i lokalnoga, jer su na scenu stupila različita delovanja što prelaze okvire nacije-države, kao što su delovanja multinacionalnih korporacija, pojava ilegalnih migracija, ekološki problemi, umrežavanje sveta (internet) i stvaranje digitalne demokracije, delovanje globalnih institucija na lokalne vlasti, kao što su MMG, WTO, Svetska banaka, te različite regionalne integracije (naprimer EU), radi otklanjanja konflikata, uspostavljanja mira metodom zajedničkih standarda i dijaloga nacionalnih elita».
Globalizacija označava ekonomski, politički i kulturni proces koji je omogućen brzim razvojem na poljima transporta i komunikacija, a koji je često vođen željom velikih korporacija za osvajanjem novih tržišta. Globalizacija je kontroverzan proces.
Budući da je globalizacija proces što ga uzrokuje delovanje svetskog sistema te uspostavljanje, u svetskim razmerima gospodarske, političke, kulturne, ekološke i infomacijske delatnosti i globalne međusobne povezanosti društva. Realnost globalizacije danas je neizostavno pitanje u sociologiji, pa smatramo da je problem globalizacije kulture u tom smislu jedno od njenih temeljnih područja.
Nacionalne države su premale za velike i prevelike za male probleme. Erozija nacionalne države, npr. Evropska Unija ; države Unije su svoje nadležnosti prenele nadnacionalnim organizacijama pa je tako stvoren euro koji je postao simbol monetarne unije i novac koji se koristi u svim zemljama Evrope.
‘‘Društveni otpad’’, npr. radnici u Indiji zarađuju manje nego u Evropi, njihova je plata mala (jeftina radna snaga), tada preduzeća prete sindikatima preseljenjem u zemlje jeftine radne snage što može biti i pogrešna odluka jer cilj nije da se samo proizvodi, već da proizvodi budu što bliže tržištu. Globalizacija stvara jaz između bogatih i siromašnih tako što se velike i moćne privatne firme spajaju i šire, dok se mala preduzeća gube i nestaju u globaliziranju poslova koje rade. Na isti taj način stvaraju se milioneri koje je teško kontrolisati jer zbog svog ulaganja kapitala žele još više, traže, kupuju, prodaju.
Uništavanje okoline postojalo je kao i nepravedna raspodela i pre globalizacije, ali je globalizacija zaoštrila ove probleme pa danas postoji globalno zagađenje vazduha, uništavanje prirodnih lepota (npr. brane na Neretvi). Globalizacioni procesi su i kulturno-politički projekti transnacionalih aktera, kao što su multinacionalne kompanije, političke, gospodarske, religijske, pravne i naučne institucije i organizacije, koje poseduju kondignu, kompenzacijsku i kondicioniranu moć.
Transnacionalni akteri svoje idejno-vrednosne i normativne programe prenose i usađuju u sva društva sveta kroz edukacijske, medijske, političke, religijske te gospodarske sisteme, koji čine široku kulturnu strukturu svih savremenih društava. U tim procesima i projektima koriste se informacijsko-komunikacijskim tehnologijama, koje omogućuju istovremeni uticaja na bilo kojoj lokaciji na globusu...
SADRŽAJ
UVOD 4
Cilj rada 5
Metod rada 5
1 RAZRADA I OBJAŠNJENJE POJMOVA 5
1.1 Kultura 5
1.1.1 Pojam kulture 6
1.1.2 Kultura kao "svetski pojam" 6
1.1.3 Komponente kulture 8
1.2 Globalizacija i globalizam 8
1.2.1 Značenja globalizacije 9
1.2.2 Istorijski koreni globalizacije 10
2 IDEOLOŠKA PRETEČA I OKVIR GLOBALIZACIJE KULTURE 11
2.1 Odnos ideologije i kulture 11
2.2 Izvori ideologije globalizacije kulture 12
2.2.1 Liberalizam izvorišna ideologija globalizacije 12
2.2.2 Društveno-političke teorije kao nove globalizacijske ideologije 13
2.3 Preteče i okvir globalizacije kulture 14
2.3.1 Modernizacija 14
2.3.2 Masovna kultura 15
2.3.3 Postmodernizacija 15
2.3.4 Projekt - kozmopolitizam i evropizacija 16
3 ODNOS GLOBALIZACIJE KULTURE I STVARANJA SVETSKOG DRUŠTVA /GLOBALITETA/ 17
3.1 Relacija između zapadne civilizacije kao prve globalne kulture i stvaranja globalnog društva 17
3.1.1 Globalni procesi tranzicije 18
3.2 Izvori potencijalnih veza i raskola između SAD i EU 18
3.2.1 Dva Zapada 19
3.2.2 Primarni globalni rizici: terorizam ili ekološka kriza 20
3.2.3 Pitanje političkog pluralizma 20
3.2.4 Slaba Evropa i jaka Amerika 20
3.3 ODNOS GLOBALIZACIJE KULTURE I GLOBALIZACIJE MOĆI 21
3.3.1 Pojam „moći“ 21
3.3.2 Globalizacija i sinhronizacija moći i kulture 22
3.3.3 Tipovi politizacije religija unutar globalizacije kulture 23
4 SADAŠNJOST I BUDUĆNOST GLOBALIZACIJE KULTURE 24
4.1 Stvara li se novi globalizacioni kulturni obrazac po modelu „MELTING POT“ 24
4.2 Relacija Evropskog kontinenta, te njenog lidera nove multinacionalne državne zajednice EU i globalizacije kulture 26
4.2.1 Nova desnica i veliko-evropska ideja 26
4.3 Idejne i normativne težnje EU kao novi povratno-sprežni elementi globalizacije kulture 28
4.3.1 Scenariji Evrope 28
4.4 Ciljevi globalizacje kulture 32
4.4.1 Vertikalna i horizontalna evropizacija 33
5 BUDUĆNOST GLOBALIZACIJE KULTURE I SVETSKOG DRUŠTVA 36
5.1 Globalizacija kulture i stvaranje novog globalnog poretka 36
5.2 Uloga globalizacije kulture i pitanje ostvarivosti demokratije u novom političkom poretku 37
ZAKLJUČAK 39
Literatura 42
Internet 43