28-05-2010, 11:59 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Базе података су једна од најстабилнијих дисциплина у све широј области информационо-комуникационих технологија. Разлог за то је прије свега њихова јако добра теоријска заснованост, а затим и чињеница да се теорија и пракса база података већ веома дуго развијају. Ипак, и у базама података су промјене сталне, стално се додају нови садржаји, а неки теоријски модели и на њима засноване технологије полако застаријевају.
База података се најопштије може дефинисати као добро структуирана колекција података која постоји релативно дуго и коју користи и одржава више корисника, односно програма (апликација). У бази података, подаци су интегрисани и повезани тако да један скуп софтвера обезбјеђује приступ свим подацима, избјегавајући многе проблеме који су повезани са фајловима и њиховим окружењем. Стога су редунданса података (понављање истих података), изолација података и неконзистентност података минимизовани и подаци могу бити дјељени међу многим корисницима. Уз то безбједност и интегритет података расте и апликације и подаци су независни једни од других. Изучавању база података може се приступити са два различита, међусобно повезана аспекта у којима се оне третирају било као:
• Системи за управљање базом података (Database Management Systems), специфична технологија обраде података, односно софтверски систем који обезбјеђује основне функције обраде велике количине података, вишеструко паралелно коришћење истог скупа података, поузданост и сигурност, или као
• Модели података, односно специфичне теорије помоћу којих се спецификује и пројектује нека конкретна база података или информациони систем уопште.
Систем за управљање базом података се обично заснива на неком теоријском моделу података.
И један и други аспект имају изузетно велики значај за развој информационих технологија. Историјски, системи за управљање базом података представљали су револуцију у технологији обраде података, а модели података револуцију у методолошким приступима развоју информационих система.
Први системи управљања базом података развијени су 60-тих година прошлог вијека. Зачетник у том пољу био је Charles Bachman. Bachmanovi рани радови показују да је његов циљ био стварање дјелотворније употребе нових уређаја са директним приступом похрањивања који су постали доступни. До тада се обрада података темељила на бушеним картицама и магнетској траци, па је тако серијска обрада била доминантна активност. У то вријеме су се појавила два кључна модела података: CODASYL је развио мрежни модел базиран на Bachmanovim идејама, док се хијерархијски модел користио у систему који је развио North American Rockwell, који је касније прихватио IBM као камен темељац свог SUI производа.
Релациони модел је предложио E. F. Codd 1970. године. Овај модел је дуго времена остао само у подручју академског интереса. Први комерцијални производи овог модела, Oracle и DB2, појавили су се тек око 1980. године.
90-их година почиње период објектно–оријентисаних база података. Овај модел се показао као успјешан у пољима гдје је било потребно руковати комплекснијим подацима него што се то могло са релационим моделом.
СИСТЕМИ ЗА УПРАВЉАЊЕ БАЗОМ ПОДАТАКА
СУБП се може дефинисати као комплексан скуп програма који контролише организовање, смјештање, управљање и обнављање базе података.
То је софтверски систем за чување и претраживање података. Као софтверски систем у развоју пословних информационих система, он замјењује „систем датотека“ (File system) и елиминише недостатке ове технологије која је примјењивана у конвенционалној обради података. Основни недостаци конвенционале обраде података су:
• Редунданса података, односно вишеструко памћење истих података, је неминовно. На примјер, у неком предузећу, исти подаци о производима се памте и неколико десетина пута (у "матичној" датотеци, односно номенклатури производа, у датотеци технолошких поступака, у датотеци радних налога, датотеци отпремница итд.). Вишеструко складиштење истих података доводи до непремостивих проблема при њиховом ажурирању. Када се неки податак промјени, то се мора учинити на свим мјестима на којима се он чува. То, не само да значајно повећава трошкове обраде података, него је практично и неизводљиво. Због тога се у разним извјештајима појављују различите вриједности истог податка.
• Зависност програма од организације података. Програми су зависни и од логичке и од физичке структуре података. Под физичком структуром (физичком организацијом) података подразумијева се начин меморисања података на спољним меморијама, док је логичка структура, структура података која је представљена програмеру. У класичним датотекама разлика физичке и логичке структуре података је мала. Другим ријечима, програмеру се практично директно приказује начин на који су подаци меморисани на спољној меморији. Зависност програма од логичке структуре се огледа у томе што програм зависи, на примјер, од назива и редослиједа поља у запису, што убацивање новог поља у запис или било какво друго реструктуирање записа, које не мјења садржај података које програм користи, ипак захтијева и измјену самог програма. Физичка зависност се огледа у томе што програм зависи од дистрибуције датотека по чворовима рачунарске мреже, изабране физичке организације датотека и изабраних метода приступа, начина сортирања и слично. У основи и логичка и физичка организација података су прилагођене конкретном програму. Нови захтјеви за информацијама, из података који већ постоје у датотекама, могли би захтјевати измјену физичке и логичке структуре података, а то би захтјевало измјене у раније развијеним програмима. Умјесто тога, обично се за нови програм ствара нова датотека, а то даље повећава редундансу података.
• Ниска продуктивност у развоју информационог система (ИС). Структурирање података у неком ИС у скуп независних датотека, један је од узрока веома ниске продуктивности у развоју ИС. Чак и када постоје сви подаци који се у некој новој апликацији захтјевају, а налазе се у различитим датотекама, на разним медијумима, са различитим физичким организацијама, задовољење неког једноставног информационог захтјева изискује значајне програмерске напоре. Над структуром података представљеном великим бројем независних датотека веома је тешко развити софтверске алате за брз и високо продуктиван развој апликација и за непосредну комуникацију корисника са системом (упитне језике, на примјер).
• Систем датотека је незадовољавајуће поуздан, не гарантује очување тачности и конзистентности (узајамни однос) података при могућим хардверским и софтверским отказима...
С А Д Р Ж А Ј
С А Д Р Ж А Ј 1
1. УВОД 2
2. СИСТЕМИ ЗА УПРАВЉАЊЕ БАЗОМ ПОДАТАКА 3
3. МОДЕЛИ ПОДАТАКА 6
3.1. МОДЕЛ ОБЈЕКТИ-ВЕЗЕ 6
3.1.1. ОБЈЕКТИ И ВЕЗЕ 6
3.1.2. АТРИБУТ И ДОМЕН 7
3.1.3. ГЕНЕРАЛИЗАЦИЈА И СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈА 8
3.1.4. АГРЕГАЦИЈА И ДЕКОМПОЗИЦИЈА 8
3.2. РЕЛАЦИОНИ МОДЕЛ 8
3.2.1. СТРУКТУРА РЕЛАЦИОНОГ МОДЕЛА 10
3.2.2. ДОМЕНИ РЕЛАЦИЈЕ 11
3.2.3. КЉУЧЕВИ РЕЛАЦИЈЕ 11
3.2.4. ОГРАНИЧЕЊА У РЕЛАЦИОНОМ МОДЕЛУ 12
3.2.5. ПРАВИЛА ИНТЕГРИТЕТА МОДЕЛА 12
3.2.6. ПОСЛОВНА ПРАВИЛА ИНТЕГРИТЕТА 13
3.3. ОБЈЕКТНИ МОДЕЛ 13
3.3.1. АРХИТЕКТУРА ОБЈЕКТНИХ СУБП 14
3.3.2. ОБЈЕКТНИ УПИТНИ ЈЕЗИК – OQL 15
3.3.3. ПОВЕЗ ОБЈЕКТНИХ БАЗА И ОБЈЕКТНИХ ЈЕЗИКА 15
3.4. ОБЈЕКТНО-РЕЛАЦИОНИ МОДЕЛ 15
3.4.1. КОРИСНИЧКИ ДЕФИНИСАНИ ТИПОВИ 17
3.4.1.1. Дистинкт тип 17
3.4.1.2. Структуирани тип 18
3.4.1.3. Конструисани типови 18
4. СТАНДАРДНИ УПИТНИ ЈЕЗИК – SQL 20
4.1. УЛОГА SQL-А 20
4.2. SQL СТАНДАРД (ANSI) 20
4.3. ОПШТА СИНТАКСНА ПРАВИЛА 21
4.4. ФОРМИРАЊЕ УПИТНОГ БЛОКА: SELECT И FROM 22
4.5. УСЛОВИ (КЛАУЗУЛЕ) У SQL-У 23
4.5.1. WHERE КЛАУЗУЛА 23
4.5.2. КЛАУЗУЛА GROUP BY 23
4.5.3. KЛАУЗУЛА HAVING 23
4.5.4. ORDER BY КЛАУЗУЛА 24
4.6. SQL ФУНКЦИЈЕ: ОБЛИКОВАЊЕ ДОБИЈЕНИХ ПОДАТАКА 24
4.7. АГРЕГАТНЕ ФУНКЦИЈЕ 24
4.8. ФУНКЦИЈЕ ЗА ВРИЈЕМЕ И ДАТУМ 24
5. ФУНКЦИЈЕ СИСТЕМА ЗА УПРАВЉАЊЕ БАЗОМ ПОДАТАКА 26
5.1. ФИЗИЧКА СТРУКТУРА БАЗЕ ПОДАТАКА 26
5.2. УПРАВЉАЊЕ ИЗВРШЕЊЕМ ТРАНСАКЦИЈА 27
5.3. ОПОРАВАК БАЗЕ ПОДАТАКА 28
5.3.1. РЕЗЕРВНА КОПИЈА БАЗЕ 28
5.3.2. ЖУРНАЛ ДАТОТЕКА 28
5.3.3. ПОНОВНО УСПОСТАВЉАЊЕ БАЗЕ 28
5.4. СИГУРНОСТ БАЗЕ ПОДАТАКА 29
5.4.1. ОСНОВНИ КОНЦЕПТИ СИГУРНОСТИ БАЗА ПОДАТАКА 29
6. ЗАКЉУЧАК 31
7. ЛИТЕРАТУРА 32
1.
Базе података су једна од најстабилнијих дисциплина у све широј области информационо-комуникационих технологија. Разлог за то је прије свега њихова јако добра теоријска заснованост, а затим и чињеница да се теорија и пракса база података већ веома дуго развијају. Ипак, и у базама података су промјене сталне, стално се додају нови садржаји, а неки теоријски модели и на њима засноване технологије полако застаријевају.
База података се најопштије може дефинисати као добро структуирана колекција података која постоји релативно дуго и коју користи и одржава више корисника, односно програма (апликација). У бази података, подаци су интегрисани и повезани тако да један скуп софтвера обезбјеђује приступ свим подацима, избјегавајући многе проблеме који су повезани са фајловима и њиховим окружењем. Стога су редунданса података (понављање истих података), изолација података и неконзистентност података минимизовани и подаци могу бити дјељени међу многим корисницима. Уз то безбједност и интегритет података расте и апликације и подаци су независни једни од других. Изучавању база података може се приступити са два различита, међусобно повезана аспекта у којима се оне третирају било као:
• Системи за управљање базом података (Database Management Systems), специфична технологија обраде података, односно софтверски систем који обезбјеђује основне функције обраде велике количине података, вишеструко паралелно коришћење истог скупа података, поузданост и сигурност, или као
• Модели података, односно специфичне теорије помоћу којих се спецификује и пројектује нека конкретна база података или информациони систем уопште.
Систем за управљање базом података се обично заснива на неком теоријском моделу података.
И један и други аспект имају изузетно велики значај за развој информационих технологија. Историјски, системи за управљање базом података представљали су револуцију у технологији обраде података, а модели података револуцију у методолошким приступима развоју информационих система.
Први системи управљања базом података развијени су 60-тих година прошлог вијека. Зачетник у том пољу био је Charles Bachman. Bachmanovi рани радови показују да је његов циљ био стварање дјелотворније употребе нових уређаја са директним приступом похрањивања који су постали доступни. До тада се обрада података темељила на бушеним картицама и магнетској траци, па је тако серијска обрада била доминантна активност. У то вријеме су се појавила два кључна модела података: CODASYL је развио мрежни модел базиран на Bachmanovim идејама, док се хијерархијски модел користио у систему који је развио North American Rockwell, који је касније прихватио IBM као камен темељац свог SUI производа.
Релациони модел је предложио E. F. Codd 1970. године. Овај модел је дуго времена остао само у подручју академског интереса. Први комерцијални производи овог модела, Oracle и DB2, појавили су се тек око 1980. године.
90-их година почиње период објектно–оријентисаних база података. Овај модел се показао као успјешан у пољима гдје је било потребно руковати комплекснијим подацима него што се то могло са релационим моделом.
СИСТЕМИ ЗА УПРАВЉАЊЕ БАЗОМ ПОДАТАКА
СУБП се може дефинисати као комплексан скуп програма који контролише организовање, смјештање, управљање и обнављање базе података.
То је софтверски систем за чување и претраживање података. Као софтверски систем у развоју пословних информационих система, он замјењује „систем датотека“ (File system) и елиминише недостатке ове технологије која је примјењивана у конвенционалној обради података. Основни недостаци конвенционале обраде података су:
• Редунданса података, односно вишеструко памћење истих података, је неминовно. На примјер, у неком предузећу, исти подаци о производима се памте и неколико десетина пута (у "матичној" датотеци, односно номенклатури производа, у датотеци технолошких поступака, у датотеци радних налога, датотеци отпремница итд.). Вишеструко складиштење истих података доводи до непремостивих проблема при њиховом ажурирању. Када се неки податак промјени, то се мора учинити на свим мјестима на којима се он чува. То, не само да значајно повећава трошкове обраде података, него је практично и неизводљиво. Због тога се у разним извјештајима појављују различите вриједности истог податка.
• Зависност програма од организације података. Програми су зависни и од логичке и од физичке структуре података. Под физичком структуром (физичком организацијом) података подразумијева се начин меморисања података на спољним меморијама, док је логичка структура, структура података која је представљена програмеру. У класичним датотекама разлика физичке и логичке структуре података је мала. Другим ријечима, програмеру се практично директно приказује начин на који су подаци меморисани на спољној меморији. Зависност програма од логичке структуре се огледа у томе што програм зависи, на примјер, од назива и редослиједа поља у запису, што убацивање новог поља у запис или било какво друго реструктуирање записа, које не мјења садржај података које програм користи, ипак захтијева и измјену самог програма. Физичка зависност се огледа у томе што програм зависи од дистрибуције датотека по чворовима рачунарске мреже, изабране физичке организације датотека и изабраних метода приступа, начина сортирања и слично. У основи и логичка и физичка организација података су прилагођене конкретном програму. Нови захтјеви за информацијама, из података који већ постоје у датотекама, могли би захтјевати измјену физичке и логичке структуре података, а то би захтјевало измјене у раније развијеним програмима. Умјесто тога, обично се за нови програм ствара нова датотека, а то даље повећава редундансу података.
• Ниска продуктивност у развоју информационог система (ИС). Структурирање података у неком ИС у скуп независних датотека, један је од узрока веома ниске продуктивности у развоју ИС. Чак и када постоје сви подаци који се у некој новој апликацији захтјевају, а налазе се у различитим датотекама, на разним медијумима, са различитим физичким организацијама, задовољење неког једноставног информационог захтјева изискује значајне програмерске напоре. Над структуром података представљеном великим бројем независних датотека веома је тешко развити софтверске алате за брз и високо продуктиван развој апликација и за непосредну комуникацију корисника са системом (упитне језике, на примјер).
• Систем датотека је незадовољавајуће поуздан, не гарантује очување тачности и конзистентности (узајамни однос) података при могућим хардверским и софтверским отказима...
С А Д Р Ж А Ј
С А Д Р Ж А Ј 1
1. УВОД 2
2. СИСТЕМИ ЗА УПРАВЉАЊЕ БАЗОМ ПОДАТАКА 3
3. МОДЕЛИ ПОДАТАКА 6
3.1. МОДЕЛ ОБЈЕКТИ-ВЕЗЕ 6
3.1.1. ОБЈЕКТИ И ВЕЗЕ 6
3.1.2. АТРИБУТ И ДОМЕН 7
3.1.3. ГЕНЕРАЛИЗАЦИЈА И СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈА 8
3.1.4. АГРЕГАЦИЈА И ДЕКОМПОЗИЦИЈА 8
3.2. РЕЛАЦИОНИ МОДЕЛ 8
3.2.1. СТРУКТУРА РЕЛАЦИОНОГ МОДЕЛА 10
3.2.2. ДОМЕНИ РЕЛАЦИЈЕ 11
3.2.3. КЉУЧЕВИ РЕЛАЦИЈЕ 11
3.2.4. ОГРАНИЧЕЊА У РЕЛАЦИОНОМ МОДЕЛУ 12
3.2.5. ПРАВИЛА ИНТЕГРИТЕТА МОДЕЛА 12
3.2.6. ПОСЛОВНА ПРАВИЛА ИНТЕГРИТЕТА 13
3.3. ОБЈЕКТНИ МОДЕЛ 13
3.3.1. АРХИТЕКТУРА ОБЈЕКТНИХ СУБП 14
3.3.2. ОБЈЕКТНИ УПИТНИ ЈЕЗИК – OQL 15
3.3.3. ПОВЕЗ ОБЈЕКТНИХ БАЗА И ОБЈЕКТНИХ ЈЕЗИКА 15
3.4. ОБЈЕКТНО-РЕЛАЦИОНИ МОДЕЛ 15
3.4.1. КОРИСНИЧКИ ДЕФИНИСАНИ ТИПОВИ 17
3.4.1.1. Дистинкт тип 17
3.4.1.2. Структуирани тип 18
3.4.1.3. Конструисани типови 18
4. СТАНДАРДНИ УПИТНИ ЈЕЗИК – SQL 20
4.1. УЛОГА SQL-А 20
4.2. SQL СТАНДАРД (ANSI) 20
4.3. ОПШТА СИНТАКСНА ПРАВИЛА 21
4.4. ФОРМИРАЊЕ УПИТНОГ БЛОКА: SELECT И FROM 22
4.5. УСЛОВИ (КЛАУЗУЛЕ) У SQL-У 23
4.5.1. WHERE КЛАУЗУЛА 23
4.5.2. КЛАУЗУЛА GROUP BY 23
4.5.3. KЛАУЗУЛА HAVING 23
4.5.4. ORDER BY КЛАУЗУЛА 24
4.6. SQL ФУНКЦИЈЕ: ОБЛИКОВАЊЕ ДОБИЈЕНИХ ПОДАТАКА 24
4.7. АГРЕГАТНЕ ФУНКЦИЈЕ 24
4.8. ФУНКЦИЈЕ ЗА ВРИЈЕМЕ И ДАТУМ 24
5. ФУНКЦИЈЕ СИСТЕМА ЗА УПРАВЉАЊЕ БАЗОМ ПОДАТАКА 26
5.1. ФИЗИЧКА СТРУКТУРА БАЗЕ ПОДАТАКА 26
5.2. УПРАВЉАЊЕ ИЗВРШЕЊЕМ ТРАНСАКЦИЈА 27
5.3. ОПОРАВАК БАЗЕ ПОДАТАКА 28
5.3.1. РЕЗЕРВНА КОПИЈА БАЗЕ 28
5.3.2. ЖУРНАЛ ДАТОТЕКА 28
5.3.3. ПОНОВНО УСПОСТАВЉАЊЕ БАЗЕ 28
5.4. СИГУРНОСТ БАЗЕ ПОДАТАКА 29
5.4.1. ОСНОВНИ КОНЦЕПТИ СИГУРНОСТИ БАЗА ПОДАТАКА 29
6. ЗАКЉУЧАК 31
7. ЛИТЕРАТУРА 32
1.