28-05-2010, 10:27 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Pojam troškova
Jedno od polazišta definisanja pojma troška predstavlja sledeći Marksov stav: „ Ono sto roba košta kapitalistu i ono što košta proizvodnja same robe svakako su dve sasvim različite veličine“. Marks je razgraničio kapitalističko i stvarno koštanje robe na sledeći način: „Kapitalističko koštanje robe meri se izdatkom u kapitalu, stvarno koštanje izdatkom u radu. Kapitalistička cena koštanja robe zbog toga je kvantitativno različita od njene vrednosti ili stvarne cene koštanja“. Vrednost robe je „određena količinom rada materijalizovanog u njenoj upotrebnoj vrednosti, radnim vremenom potrebnim društvu za njeno proizvođenje“. Stvarna cena koštanja identifikovana je sa ukupnim radom, živim i minulim.
Pod troškovima se podrazumevaju utrošene vrednosti u reprodukciji, koje se dobijaju kao proizvod utrošaka i cena po jedinici utroška:
T= U ∙ Cu (1)
T - troškovi
U - utrošci
Cu-cena po jedinici utroška
Utrošene vrednosti postaju trošak, ističe dr S. Kukoleča , ako:
- “se trošenja elemenata proizvodnje zbivaju u procesu proizvodnje,
- su trošenja vrednosti, nastala u reprodukciji, prouzrokovana utrošcima elemenata
proizvodnje i
- utrošeni elementi imaju izraz društvenog priznanja ekonomske vrednosti“.
Da bi utrošeni faktori proizvodnje imali karakter troškova, potrebno je da pre procesa proizvodnje imaju društveno priznatu ekonomsku vrednost.
Cena koštanja
Teorijski posmatrano, cena koštanja se može definisati na dva načina:
Prvi pristup, definisanja cene koštanja je s aspekta ukupnih novčanih izdataka - izdataka u kapitalu koje preduzeće ima za izradu konkretnog proizvoda, odnosno cena koštanja je ravna zbiru troškova sva tri faktora proizvodnje:
T = Tm + Ti + Tr (2)
T - cena koštanja
Tm- troškovi materijala
Ti - troškovi sredstava za rad
Tr - troškovi radne snage
Drugi pristup definisanja cene koštanja je s aspekta količine utrošenog ukupnog rada za izradu proizvoda, odnosno cena koštanja je ravna vrednosti proizvoda :
Ck= Tm+Ti+Vr (3)
Ck - cena koštanja merena količinom utrošenog ukupnog rada (vrednost proizvodnje)
Vr - novostvorena vrednost
Cena koštanja proizvoda ravna je vrednosti proizvodnje, ukoliko se posmatra privreda u celini. Međutim, s aspekta pojedinih preduzeća cena koštanja i vrednost proizvodnje se ne poklapaju. Nepodudarnost nastaje usled različitih prirodnih i tehničkih uslova rada i različite produktivnosti rada pojedinih proizvođača. Troškovi odstupaju od vrednosti i zbog odstupanja cena faktora proizvodnje od vrednosti usled dispariteta ponude i tražnje na tržištu.
Na cenu koštanja utiču: obim proizvodnje, trošenje živog i minulog rada, produktivnost rada, kruženje kapitala u reprodukciji, nabavne cene faktora proizvodnje i drugo. Kvantitativno, cena koštanja se utvrđuje kao proizvod utrošaka i cena po jedinici utroška svakog faktora proizvodnje:
T = M ∙ Cm + I ∙ Ci + R ∙ Cr, odnosno (4)
T = f ( U,Cu )
T - cena koštanja
M - utrošci materijala
I - utrošci sredstava za rad
R - utrošci radne snage
Cm- cena materijala po jedinici utroška
Ci - cena sredstava za rad po jedinici utroška
Cr - cena po jedinici utroška radne snage
U - utrošci faktora proizvodnje
Cu - cene po jedinici utroška
Na veličinu stvarne cene koštanja utiču faktori objektivne i organizacione prirode....
Sadržaj:
I UVOD 2
1. Pojam troškova 2
2. Cena koštanja 2
II TROŠKOVI U FUNKCIJI KORIŠĆENJA KAPACITETA 5
1. Fiksni troškovi 5
2. Varijabilni troškovi 7
III UTICAJ TEHNIČKOG FAKTORA NA NIVO PRODUKTIVNOSTI 11
1. Pojam produktivnosti 11
2. Faktori produktivnosti 11
2.1. Objektivni faktori produktivnosti obuhvataju: 11
2.2. Organizacioni faktori produktivnosti 14
Obuhvataju sve one elemente koji su vezani za čovekovu ličnost u proizvodnji i za njegove napore u organizovanju proizvodnje. 14
3. Dinamika produktivnosti 15
4. Promena strukture prirodne vrste troškova usled uvođenja novih tehničkih dostignuća 19
5. Strategija rasta nivoa produktivnosti 21
IV PROMENA TEHNIČKOG FAKTORA I OSTVARIVANJE DOBITI 24
1. Pojam dobiti i stope dobiti 24
2. Dinamika stope dobiti 25
3. Kriteriji ocene uvođenja novih tehnoloških inovacija 29
4. Pomeranje donje granice dobiti usled promene fiksnih troškova 30
V ZAKLJUČAK 31
LITERATURA 33
Pojam troškova
Jedno od polazišta definisanja pojma troška predstavlja sledeći Marksov stav: „ Ono sto roba košta kapitalistu i ono što košta proizvodnja same robe svakako su dve sasvim različite veličine“. Marks je razgraničio kapitalističko i stvarno koštanje robe na sledeći način: „Kapitalističko koštanje robe meri se izdatkom u kapitalu, stvarno koštanje izdatkom u radu. Kapitalistička cena koštanja robe zbog toga je kvantitativno različita od njene vrednosti ili stvarne cene koštanja“. Vrednost robe je „određena količinom rada materijalizovanog u njenoj upotrebnoj vrednosti, radnim vremenom potrebnim društvu za njeno proizvođenje“. Stvarna cena koštanja identifikovana je sa ukupnim radom, živim i minulim.
Pod troškovima se podrazumevaju utrošene vrednosti u reprodukciji, koje se dobijaju kao proizvod utrošaka i cena po jedinici utroška:
T= U ∙ Cu (1)
T - troškovi
U - utrošci
Cu-cena po jedinici utroška
Utrošene vrednosti postaju trošak, ističe dr S. Kukoleča , ako:
- “se trošenja elemenata proizvodnje zbivaju u procesu proizvodnje,
- su trošenja vrednosti, nastala u reprodukciji, prouzrokovana utrošcima elemenata
proizvodnje i
- utrošeni elementi imaju izraz društvenog priznanja ekonomske vrednosti“.
Da bi utrošeni faktori proizvodnje imali karakter troškova, potrebno je da pre procesa proizvodnje imaju društveno priznatu ekonomsku vrednost.
Cena koštanja
Teorijski posmatrano, cena koštanja se može definisati na dva načina:
Prvi pristup, definisanja cene koštanja je s aspekta ukupnih novčanih izdataka - izdataka u kapitalu koje preduzeće ima za izradu konkretnog proizvoda, odnosno cena koštanja je ravna zbiru troškova sva tri faktora proizvodnje:
T = Tm + Ti + Tr (2)
T - cena koštanja
Tm- troškovi materijala
Ti - troškovi sredstava za rad
Tr - troškovi radne snage
Drugi pristup definisanja cene koštanja je s aspekta količine utrošenog ukupnog rada za izradu proizvoda, odnosno cena koštanja je ravna vrednosti proizvoda :
Ck= Tm+Ti+Vr (3)
Ck - cena koštanja merena količinom utrošenog ukupnog rada (vrednost proizvodnje)
Vr - novostvorena vrednost
Cena koštanja proizvoda ravna je vrednosti proizvodnje, ukoliko se posmatra privreda u celini. Međutim, s aspekta pojedinih preduzeća cena koštanja i vrednost proizvodnje se ne poklapaju. Nepodudarnost nastaje usled različitih prirodnih i tehničkih uslova rada i različite produktivnosti rada pojedinih proizvođača. Troškovi odstupaju od vrednosti i zbog odstupanja cena faktora proizvodnje od vrednosti usled dispariteta ponude i tražnje na tržištu.
Na cenu koštanja utiču: obim proizvodnje, trošenje živog i minulog rada, produktivnost rada, kruženje kapitala u reprodukciji, nabavne cene faktora proizvodnje i drugo. Kvantitativno, cena koštanja se utvrđuje kao proizvod utrošaka i cena po jedinici utroška svakog faktora proizvodnje:
T = M ∙ Cm + I ∙ Ci + R ∙ Cr, odnosno (4)
T = f ( U,Cu )
T - cena koštanja
M - utrošci materijala
I - utrošci sredstava za rad
R - utrošci radne snage
Cm- cena materijala po jedinici utroška
Ci - cena sredstava za rad po jedinici utroška
Cr - cena po jedinici utroška radne snage
U - utrošci faktora proizvodnje
Cu - cene po jedinici utroška
Na veličinu stvarne cene koštanja utiču faktori objektivne i organizacione prirode....
Sadržaj:
I UVOD 2
1. Pojam troškova 2
2. Cena koštanja 2
II TROŠKOVI U FUNKCIJI KORIŠĆENJA KAPACITETA 5
1. Fiksni troškovi 5
2. Varijabilni troškovi 7
III UTICAJ TEHNIČKOG FAKTORA NA NIVO PRODUKTIVNOSTI 11
1. Pojam produktivnosti 11
2. Faktori produktivnosti 11
2.1. Objektivni faktori produktivnosti obuhvataju: 11
2.2. Organizacioni faktori produktivnosti 14
Obuhvataju sve one elemente koji su vezani za čovekovu ličnost u proizvodnji i za njegove napore u organizovanju proizvodnje. 14
3. Dinamika produktivnosti 15
4. Promena strukture prirodne vrste troškova usled uvođenja novih tehničkih dostignuća 19
5. Strategija rasta nivoa produktivnosti 21
IV PROMENA TEHNIČKOG FAKTORA I OSTVARIVANJE DOBITI 24
1. Pojam dobiti i stope dobiti 24
2. Dinamika stope dobiti 25
3. Kriteriji ocene uvođenja novih tehnoloških inovacija 29
4. Pomeranje donje granice dobiti usled promene fiksnih troškova 30
V ZAKLJUČAK 31
LITERATURA 33