Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Već na početku moramo odbaciti pretpostavku da je negde u prošlosti bio jedan trenutak u kome su se pojavili gotovi prvi oblici rada, i da, prema tome, taj trenutak možemo označiti kao momenat rađanja čoveka. Moramo se, isto tako, osloboditi zablude da je istorija čoveka i rada jednosmerno kretanje od nižih obliga ka višim, odnosno da je to, na kraju krajeva, samo mučno i sporo napredovanje, u kome možda ima lutanja, ali ne i padanja u animalnu prirodu onih obliga života koji su se već podigli iz sveta divljine. Gledano u tom svetlu, teško bi se i z anas danas moglo tvrditi da smo prebrinuli sve brige vlastitog opstanka, uprkos tako silnom napretku koji smo ostvarili.Borba za opstanak nije stvar istorijskog sećanja čoveka, ona se mnogo više tiče naše budućnosti nego naše prošlosti. Naseljavanje našeg sveta, prema onome što sada znamo, otpočelo je u paleolitskom lovačkom razdoblju. Tome je, međutim, prethodilo savladavanje straha od vatre.

Ručni klin je prvi i, istovremeno, najznačajnini pronalazak u istoriji čovečanstva. Važnost tog otkrića ne umanjuje ni činjenica da su već lovci mlađeg paleolita nasledili od prošlosti tela i mozgove, latentno jednako snažne kao što su naši. Naprotiv. Jer, prvo: sva su se kasnija otkrića temeljila na nekom prethodnom (radnom) iskustvu. I drugo: to što su potencijalne mogućnosti čoveka mlađeg paleolita bile gotovo jednake našim, ukazuje da stvaranje ljudskog sveta ne znači samo proizvodnju materijalnih dobara nego i razvijanje društvenih formi opštenja, privrednih i kulturnih institucija, sistema vrednosti itd.

UVOD 1
1.1 Nastanak i razvoj ekonomskog života i prvobitna organizacija rada 2
1.1.1 Industrijska revolucija 3
1.1.2 Savremeno industrijsko društvo 3
1.1.3 Progres i stvaralaštvo 4
1.2 Rad kao društveno određenje 5
1.3 Sociološke osobenosti radne motivacije 7
1.4 Sociologija rada 8
ZAKLJUČAK 18
LITERATURA 19