28-05-2010, 09:30 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Pojam strategija pozajmljen je iz vojne terminologije u kojoj predstavlja vojskovođu, dok je za menađžment iskorišćen bukvalan prevod koji znači: voditi vojsku, imati pravac akcije središnu tačku ka kojoj je usmerena akcija, odnosno strategijski pravac akcije. U Vebsterovom rečniku strategija se definiše kao nauka o planiranju, prevođenju vojnih operacija.
Sva preduzeća do 70-ih godina uspešno su funkcionisala, do tada su velika preduzeća dominirala malim, a što se tiče samog poslovanja bilo je predvidljivo, zato što je samo okruženje bilo relativno stabilno, pored toga sami konkurenti su bili dobro poznati, na tržištu finansija promene su bile skoro zanemraljive, ponašanja kupaca kao krajnjih potrošača bila su očekivana.
Međutim, kako je razvoj novih tehnologija i novih proizvoda napravio bum, na tržištu su se otvorile veće rupe, odnosno zahtevi potrošača za modernim, novijim proizvodima, što se vidi da nije bitno da će veće preuzeće bolje poslovati u odnosu na neko manje, veličina nije bitna, jedina bitna stvar je da sa brzo odgovori na svaki zahtev kupaca, krajnjeg potrošača za novim proizvodom ili nekom novom uslugom. Najbitnija je dakle brzina, dinamika preduzeća, potrebno je brzo prihvatiti nove promene kako bi samo preduzeće opstalo, jer baš zbog neprihvatanja novonastalih promena samo preduzeće je osuđeno na propast, jer je sam opstanak doveden u pitanje. Živimo u veoma brzom vremenu, odnosno u vremenu gde se velikom brzinom oko nas odvijaju neverovatne i nove promene, mi sami se naravno moramo uključiti u taj novi deo i prihvatiti ga što je moguće brže, jer ćemo se samo tako moći uključiti u uspešno i zdravo funkcionisanje. Sama pokretljivost i osobine promena koje se događaju alarmiraju na to da preduzeće nemože da bude zaštićeno od promena koje će kasnije ili pre dovesti opstanak preduzeća u pitanje njegove ugroženosti. Najbolja zaštita je blagovremeno predviđanje i prilagođavanje promenama i okruženju. Svedoci smo brojnih primera gde su preduzeća zbog neblagovremenog prihvatanja novonastalih promena došla u situaciju da su propala. Zbog svega toga jasno se vidi da je nužna potreba za strateškim menadžmentom. Najčešće se strategija shvata kao odluka kojom se daje pravac rasta i razvoja preduzeća na domaćem i međunarodnom tržištu. Strategija ukazuje na izvore koje treba mobilisati, polazi od ciljeva da bi ukazala najbolje načine, svojom racionalnošću omogućuje da se ograničeni izvori alociraju na odabrani strategijski pravac. U procesu formulisanja strategije ključno pitanje je određivanje područija poslovne aktivnosti koje predstavlja pozicioniranje preduzeća na tržištu a orjentisano je na efektivnost poslovanja.
Osnovni elementi za definisanje područija poslovne aktivnosti su proizvod, tržište i tehnologija. Definisanjem funkcije i kategorije kupaca definiše se proizvod, specifičnost tehnologijom potrebe kupaca se zadovoljavaju na specifičan način, a preduzeće mora uskladiti svoj potencijal (proizvod) sa zahtevima kupaca (tržište). Konkurenska prednost je osnovni kriterijum pri ustanovljavanju prioriteta, a određena je potencijalom preduzeća, tj njegovom sposobnošću da koncentriše izvore (obezbedi kritičnu masu) i obezbedi njihovu konbinaciju i načine upotrebe. Osnovne karakteristike strategije su postojanje strategijske situacije (konkurenski međuodnos) i strategijskog ponašanja. Tržišni signal je svaka akcija konkurencije kojom otkrivaju svoj cilj ili motiv. Strategijska grupa je grupa preduzeća koja ima iste ili slične strategije. Strategija se često povezuje i sa teorijom igara. Potreba za strategijskim menadžmentom jasno se vidi i iz definicije koja glasi:
Stategijski menadžment je proces upravljanja svim resursima internim i eksternim činiocima poslovanja u cilju razvoja konkurentske prednosti i dugoročnih performansi preduzeća...
S A D R Ž A J
1 UVOD 3
2 STRATEGIJSKI MENADŽMENT 4
2.1 EVOLUCIJA STRATEGIJSKOG MENADŽMENTA 5
2.2 PODELA PO NAČINU NASTAJANJA 6
2.3 ŠKOLA KREACIJA STRATEGIJA 7
3 STRATEŠKO PLANIRANJE 10
3.1 Strategija i strategijsko planiranje 13
3.2 Vrste strategija 13
3.3 STRATEŠKE ANALIZE I IZBOR STRATEGIJE 14
3.4 SISTEMSKI PRISTUP U STRATEGIJSKOM MENADŽMENTU 17
3.5 NAČINI STVARANJA STRATEGIJA 17
3.6 NIVOI STRATEGIJA 18
3.7 STRATEGIJA STRATEGIJSKE POSLOVNE JEDINICE (SPJ) 18
3.8 KARAKTERISTIKE STRATEGIJSKIH ODLUKA 19
3.9 DEFINISANJE MISIJE 19
3.10 IZBOR STRATEGIJE 20
3.11 DUGOROČNO I STRATEGIJSKO PLANIRANJE 23
3.12 Potpuno upravljanje kvalitetom TQM 24
4 STRATEŠKO PLANIRANJE U USLUŽNIM PREDUZEĆIMA - POŠTA SRBIJE 26
4.1 POSTNET - INTRANET 26
4.2 CENTAR ZA ELEKRONSKO POSLOVANJE POŠTE SRBIJE (CePP) 30
4.3 TRACK & TRACE - sistem za elektronsko praćenje pošiljaka 30
5 NOVE - KOMERCIJALNE IC USLUGE U POŠTANSKOJ DELATNOSTI 34
5.1 KOMERCIJALNE PAKETSKE USLUGE POŠTE SRBIJE I E-TRGOVINA 35
5.2 ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA U CILJU PLANIRANJA NOVIH USLUGA U POŠTI 36
5.3 RAZVOJ KURIRSKIH SLUŽBI 38
5.4 REŠENJE U NOVIM USLUGAMA 39
5.5 TRANZICIJSKE MUKE 39
5.6 NOVE TEHNOLOGIJE MENJAJU NAVIKE KORISNIKA 40
5.7 BUDUĆNOST POŠTE U KLASIČNIM POŠTANSKIM USLUGAMA 40
6 ZAKLJUČAK 43
7 LITERATURA 44
Pojam strategija pozajmljen je iz vojne terminologije u kojoj predstavlja vojskovođu, dok je za menađžment iskorišćen bukvalan prevod koji znači: voditi vojsku, imati pravac akcije središnu tačku ka kojoj je usmerena akcija, odnosno strategijski pravac akcije. U Vebsterovom rečniku strategija se definiše kao nauka o planiranju, prevođenju vojnih operacija.
Sva preduzeća do 70-ih godina uspešno su funkcionisala, do tada su velika preduzeća dominirala malim, a što se tiče samog poslovanja bilo je predvidljivo, zato što je samo okruženje bilo relativno stabilno, pored toga sami konkurenti su bili dobro poznati, na tržištu finansija promene su bile skoro zanemraljive, ponašanja kupaca kao krajnjih potrošača bila su očekivana.
Međutim, kako je razvoj novih tehnologija i novih proizvoda napravio bum, na tržištu su se otvorile veće rupe, odnosno zahtevi potrošača za modernim, novijim proizvodima, što se vidi da nije bitno da će veće preuzeće bolje poslovati u odnosu na neko manje, veličina nije bitna, jedina bitna stvar je da sa brzo odgovori na svaki zahtev kupaca, krajnjeg potrošača za novim proizvodom ili nekom novom uslugom. Najbitnija je dakle brzina, dinamika preduzeća, potrebno je brzo prihvatiti nove promene kako bi samo preduzeće opstalo, jer baš zbog neprihvatanja novonastalih promena samo preduzeće je osuđeno na propast, jer je sam opstanak doveden u pitanje. Živimo u veoma brzom vremenu, odnosno u vremenu gde se velikom brzinom oko nas odvijaju neverovatne i nove promene, mi sami se naravno moramo uključiti u taj novi deo i prihvatiti ga što je moguće brže, jer ćemo se samo tako moći uključiti u uspešno i zdravo funkcionisanje. Sama pokretljivost i osobine promena koje se događaju alarmiraju na to da preduzeće nemože da bude zaštićeno od promena koje će kasnije ili pre dovesti opstanak preduzeća u pitanje njegove ugroženosti. Najbolja zaštita je blagovremeno predviđanje i prilagođavanje promenama i okruženju. Svedoci smo brojnih primera gde su preduzeća zbog neblagovremenog prihvatanja novonastalih promena došla u situaciju da su propala. Zbog svega toga jasno se vidi da je nužna potreba za strateškim menadžmentom. Najčešće se strategija shvata kao odluka kojom se daje pravac rasta i razvoja preduzeća na domaćem i međunarodnom tržištu. Strategija ukazuje na izvore koje treba mobilisati, polazi od ciljeva da bi ukazala najbolje načine, svojom racionalnošću omogućuje da se ograničeni izvori alociraju na odabrani strategijski pravac. U procesu formulisanja strategije ključno pitanje je određivanje područija poslovne aktivnosti koje predstavlja pozicioniranje preduzeća na tržištu a orjentisano je na efektivnost poslovanja.
Osnovni elementi za definisanje područija poslovne aktivnosti su proizvod, tržište i tehnologija. Definisanjem funkcije i kategorije kupaca definiše se proizvod, specifičnost tehnologijom potrebe kupaca se zadovoljavaju na specifičan način, a preduzeće mora uskladiti svoj potencijal (proizvod) sa zahtevima kupaca (tržište). Konkurenska prednost je osnovni kriterijum pri ustanovljavanju prioriteta, a određena je potencijalom preduzeća, tj njegovom sposobnošću da koncentriše izvore (obezbedi kritičnu masu) i obezbedi njihovu konbinaciju i načine upotrebe. Osnovne karakteristike strategije su postojanje strategijske situacije (konkurenski međuodnos) i strategijskog ponašanja. Tržišni signal je svaka akcija konkurencije kojom otkrivaju svoj cilj ili motiv. Strategijska grupa je grupa preduzeća koja ima iste ili slične strategije. Strategija se često povezuje i sa teorijom igara. Potreba za strategijskim menadžmentom jasno se vidi i iz definicije koja glasi:
Stategijski menadžment je proces upravljanja svim resursima internim i eksternim činiocima poslovanja u cilju razvoja konkurentske prednosti i dugoročnih performansi preduzeća...
S A D R Ž A J
1 UVOD 3
2 STRATEGIJSKI MENADŽMENT 4
2.1 EVOLUCIJA STRATEGIJSKOG MENADŽMENTA 5
2.2 PODELA PO NAČINU NASTAJANJA 6
2.3 ŠKOLA KREACIJA STRATEGIJA 7
3 STRATEŠKO PLANIRANJE 10
3.1 Strategija i strategijsko planiranje 13
3.2 Vrste strategija 13
3.3 STRATEŠKE ANALIZE I IZBOR STRATEGIJE 14
3.4 SISTEMSKI PRISTUP U STRATEGIJSKOM MENADŽMENTU 17
3.5 NAČINI STVARANJA STRATEGIJA 17
3.6 NIVOI STRATEGIJA 18
3.7 STRATEGIJA STRATEGIJSKE POSLOVNE JEDINICE (SPJ) 18
3.8 KARAKTERISTIKE STRATEGIJSKIH ODLUKA 19
3.9 DEFINISANJE MISIJE 19
3.10 IZBOR STRATEGIJE 20
3.11 DUGOROČNO I STRATEGIJSKO PLANIRANJE 23
3.12 Potpuno upravljanje kvalitetom TQM 24
4 STRATEŠKO PLANIRANJE U USLUŽNIM PREDUZEĆIMA - POŠTA SRBIJE 26
4.1 POSTNET - INTRANET 26
4.2 CENTAR ZA ELEKRONSKO POSLOVANJE POŠTE SRBIJE (CePP) 30
4.3 TRACK & TRACE - sistem za elektronsko praćenje pošiljaka 30
5 NOVE - KOMERCIJALNE IC USLUGE U POŠTANSKOJ DELATNOSTI 34
5.1 KOMERCIJALNE PAKETSKE USLUGE POŠTE SRBIJE I E-TRGOVINA 35
5.2 ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA U CILJU PLANIRANJA NOVIH USLUGA U POŠTI 36
5.3 RAZVOJ KURIRSKIH SLUŽBI 38
5.4 REŠENJE U NOVIM USLUGAMA 39
5.5 TRANZICIJSKE MUKE 39
5.6 NOVE TEHNOLOGIJE MENJAJU NAVIKE KORISNIKA 40
5.7 BUDUĆNOST POŠTE U KLASIČNIM POŠTANSKIM USLUGAMA 40
6 ZAKLJUČAK 43
7 LITERATURA 44