28-05-2010, 09:14 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Pojam i nastanak turizma
Prilikom definisanja pojma turizma je slična situacija, kao prilikom definisanja mnogih drugih pojmova, jer postoji puno definicija različitih autora. S obzirom na činjenicu, da je svaki autor definisao ovaj pojam iz svog ugla gledanja, navest ću one definicije, koje po meni na najadekvatniji način ilustruju dati pojam.
Jedna od najstarijih definicija turizma datira iz 1895. godine, koju su dali Guyer i Freuler, a glasi: "Železnički saobracaj u modernom smislu predstavlja pojavu novog vremena, koja temelji na povećanoj potrebi za odmorom i promjenom vazduha, na povećanom smislu za prirodne ljepote, veselju I uživanju u prirodi, a posebno je uslovljena povećanom razmjenom ljudi iz različitih slojeva ljudskog društva, koji nastaju kao posljedica razvoja trgovine, industrije i obrta, te razvojem prevoznih sredstava". (Planina, 1997, str. 133).
Turistička tražnja predstavlja količinu turističkih dobara i usluga, koje je turista spreman potrošiti pri datom nivou cijena i/ili pri datom stanju deviznih tečajeva (Hunziker, Krapf, 1942, str. 248). Turistička tražnja se odnosi na dobra, koje je turista voljan i spreman kupiti, a ne na dobra, koje će konačno potrošiti ili upotrijebiti, tako da se radi o potencijalnoj tražnji.
Mogućnost turista da dobiju određenu količinu turističkih dobara zavisi od brojnih faktora. Prema mikroekonomskoj teoriji tražnje efektivna tražnja za nekim dobrom zavisi od potreba, dohodka, cijene toga dobra i cijene drugih dobara (Mihalič, 1994, str. 23). Turistička tražnja se oblikuje pod uticajem istovremenog djelovanja svih faktora, uz ograničenje, da pojedini faktoriimaju različiti značaj.
Turistička ponuda predstavlja količinu turističkih dobara i usluga, koje su ponuđači spremniprodati, pri datom nivou cijena u svojoj državi, ili pri datoj vrijednosti novca u inostranstvu(Hunziker, Krapf, 1942, str. 264).
S obzirom na razvojne trendove, prirodne potencijale, stanje infrastrukture, dosadašnji nivo razvijenosti pomorskog saobracaja je umnogome zavisio od turizma i robne razmene .
Železnički saobracaj dugoročno predstavlja jednu od najperspektivnijih privrednih grana Crne Gore i svih drugih zemalja sveta
Pespektive razvoja železničkog saobracaja su određene pre svega prirodnim i geografskim karakteristikama, kao i kulturnim, uz odgovarajući razvoj i angažovanje ljudskog faktora.
Saobraćajna infrastruktura, terminali, oprema, i mreže zauzimaju značajna deo prostora i sastavni su deo složenog prostornog sistema privredne i ljudske aktivnosti. Sa druge strane, kako je jedan od glavnih zadataka geografije da objasni prostorne veze između proizvodnje, distribucije i potrošnje. Zato sobraćaj postaje jedano od glavnih polja interesovanja jer svojom mrežom podržava logistički te veze...
Sadržaj:
UVOD 3
1.Pojam i nastanak turizma 3
1.1. Kvalitet pružanja usluga 4
1.3. Faktori razvoja tržišta železničkog saobraćaja 4
Prostorni plan u železničkom saobraćaju 5
Osnovni transportni kapaciteti 5
2. Karakteristike železničkih transportnih preduzeća 5
3. Otprema putnika u unutrašnjem železničkom saobraćaju - model za putničke agencije 7
3.1. Saradnja JP ŽS sa putničkim agencijama 7
3.2. Poslovi putničkih agencija u prodaji prevoznih dokumenata saobraćajnih preduzeća 7
3.3. Ugovor o prodaji karata 8
3.4. Železnički saobraćaj 8
3.5. Prevozna dokumenata 9
3.6. Sadržaj i upotreba tarifera 10
Prevoz putnika i robe u železničkom saobraćaju 11
3.7. Ugovor o iznajmljivanju dela ili celine voza kao prevoznog sredstva 11
4. Stanje turistickih objekata na zeleznici 12
4.1. Turisticki kapaciteti na zeleznici 13
5. Karakteristike turistickih proizvoda 16
6. Razvoj turizma na zeleznici 17
6.1. Menadžment turističke destinacije 17
6.2. Definisanje cena turistickih usluga 17
6.2.1. Priroda i klasifikacija usluga: 17
6.2.2. Pozicioniranje i marketing mix 17
6.2.3. Primenjeni marketing usluga: 18
7. Definisanje i planiranje marketing aktivnosti u zeleznickom turizmu 18
8. Železnica Srbije i turisticke agencije 20
8.1. Karakteristike turistickog trzista na zeleznici 21
8.2. Trziste i njegove karakteristike 21
8.4. 8.4. Karakteristike finansijskog stanja i finansijskih uspeha 24
8.5. Turističke agencije i organizacije sa železnicom 25
9. Turistički aranžmani uz korišćenje železničkog prevoza 27
9.1. Najatraktivnije železničke ture u našoj zemlji 28
10. Zaključak: 30
ZAKLJUČAK 31
32
Pojam i nastanak turizma
Prilikom definisanja pojma turizma je slična situacija, kao prilikom definisanja mnogih drugih pojmova, jer postoji puno definicija različitih autora. S obzirom na činjenicu, da je svaki autor definisao ovaj pojam iz svog ugla gledanja, navest ću one definicije, koje po meni na najadekvatniji način ilustruju dati pojam.
Jedna od najstarijih definicija turizma datira iz 1895. godine, koju su dali Guyer i Freuler, a glasi: "Železnički saobracaj u modernom smislu predstavlja pojavu novog vremena, koja temelji na povećanoj potrebi za odmorom i promjenom vazduha, na povećanom smislu za prirodne ljepote, veselju I uživanju u prirodi, a posebno je uslovljena povećanom razmjenom ljudi iz različitih slojeva ljudskog društva, koji nastaju kao posljedica razvoja trgovine, industrije i obrta, te razvojem prevoznih sredstava". (Planina, 1997, str. 133).
Turistička tražnja predstavlja količinu turističkih dobara i usluga, koje je turista spreman potrošiti pri datom nivou cijena i/ili pri datom stanju deviznih tečajeva (Hunziker, Krapf, 1942, str. 248). Turistička tražnja se odnosi na dobra, koje je turista voljan i spreman kupiti, a ne na dobra, koje će konačno potrošiti ili upotrijebiti, tako da se radi o potencijalnoj tražnji.
Mogućnost turista da dobiju određenu količinu turističkih dobara zavisi od brojnih faktora. Prema mikroekonomskoj teoriji tražnje efektivna tražnja za nekim dobrom zavisi od potreba, dohodka, cijene toga dobra i cijene drugih dobara (Mihalič, 1994, str. 23). Turistička tražnja se oblikuje pod uticajem istovremenog djelovanja svih faktora, uz ograničenje, da pojedini faktoriimaju različiti značaj.
Turistička ponuda predstavlja količinu turističkih dobara i usluga, koje su ponuđači spremniprodati, pri datom nivou cijena u svojoj državi, ili pri datoj vrijednosti novca u inostranstvu(Hunziker, Krapf, 1942, str. 264).
S obzirom na razvojne trendove, prirodne potencijale, stanje infrastrukture, dosadašnji nivo razvijenosti pomorskog saobracaja je umnogome zavisio od turizma i robne razmene .
Železnički saobracaj dugoročno predstavlja jednu od najperspektivnijih privrednih grana Crne Gore i svih drugih zemalja sveta
Pespektive razvoja železničkog saobracaja su određene pre svega prirodnim i geografskim karakteristikama, kao i kulturnim, uz odgovarajući razvoj i angažovanje ljudskog faktora.
Saobraćajna infrastruktura, terminali, oprema, i mreže zauzimaju značajna deo prostora i sastavni su deo složenog prostornog sistema privredne i ljudske aktivnosti. Sa druge strane, kako je jedan od glavnih zadataka geografije da objasni prostorne veze između proizvodnje, distribucije i potrošnje. Zato sobraćaj postaje jedano od glavnih polja interesovanja jer svojom mrežom podržava logistički te veze...
Sadržaj:
UVOD 3
1.Pojam i nastanak turizma 3
1.1. Kvalitet pružanja usluga 4
1.3. Faktori razvoja tržišta železničkog saobraćaja 4
Prostorni plan u železničkom saobraćaju 5
Osnovni transportni kapaciteti 5
2. Karakteristike železničkih transportnih preduzeća 5
3. Otprema putnika u unutrašnjem železničkom saobraćaju - model za putničke agencije 7
3.1. Saradnja JP ŽS sa putničkim agencijama 7
3.2. Poslovi putničkih agencija u prodaji prevoznih dokumenata saobraćajnih preduzeća 7
3.3. Ugovor o prodaji karata 8
3.4. Železnički saobraćaj 8
3.5. Prevozna dokumenata 9
3.6. Sadržaj i upotreba tarifera 10
Prevoz putnika i robe u železničkom saobraćaju 11
3.7. Ugovor o iznajmljivanju dela ili celine voza kao prevoznog sredstva 11
4. Stanje turistickih objekata na zeleznici 12
4.1. Turisticki kapaciteti na zeleznici 13
5. Karakteristike turistickih proizvoda 16
6. Razvoj turizma na zeleznici 17
6.1. Menadžment turističke destinacije 17
6.2. Definisanje cena turistickih usluga 17
6.2.1. Priroda i klasifikacija usluga: 17
6.2.2. Pozicioniranje i marketing mix 17
6.2.3. Primenjeni marketing usluga: 18
7. Definisanje i planiranje marketing aktivnosti u zeleznickom turizmu 18
8. Železnica Srbije i turisticke agencije 20
8.1. Karakteristike turistickog trzista na zeleznici 21
8.2. Trziste i njegove karakteristike 21
8.4. 8.4. Karakteristike finansijskog stanja i finansijskih uspeha 24
8.5. Turističke agencije i organizacije sa železnicom 25
9. Turistički aranžmani uz korišćenje železničkog prevoza 27
9.1. Najatraktivnije železničke ture u našoj zemlji 28
10. Zaključak: 30
ZAKLJUČAK 31
32