19-03-2012, 06:24 PM
Gotovi seminarski radovi na sajtu
http://www.maturskiradovi.net
Kontakt na e-mail: [email protected]
Увод
Садржај
http://www.maturskiradovi.net
Kontakt na e-mail: [email protected]
Увод
Основу у спорту и другим видовима физичког напора представља контракција скелетних мишића. Базичне биохемијске промене у мишићној ћелији које претварају хемијску енергију (АТП) у механичку енергију су у вези са обједињеном активношћу многих органских система. Тако, ЦНС омогућује координисану активност скелетних мишића; респираторни и кардиоваскуларни систем омогућују адекватно снабдевање мишића кисеоником и другим хранљивим супстанцама, одвођење угљен диоксида, продуката метаболизма и топлоте; систем за терморегулацију одржава адекватну телесну температуру, мада се продукција топлоте повећава и до 20 пута приликом физичког оптерећења. Дакле, физички напор доводи до ангажовања многих физиолошких регулацијских механизама који спречавају настанак поремећаја у хомеостази.
Једна од бројних ужих пофручја физиологије је физиологија спорта која проучава појаве у људском организму за време специфчних спортских активности. Спортска физологија има много заједничког са физиологијом рада па их многи аутори повезују у јединствену грану физиологије човека: физиологија мишићне активности. Главна разлика између физичких напора при физичком раду и оних у спорту је у томе што спортски напори могу да буду краткотрајни, али веома интензивни. За тело не постоји већи напор од напора током физичке активности. Заправо, кад би тежак мишићни рад потрајао дуже време, исцрпљеност организма би била толика да би дошло до престанка виталних функција. Зато се у физиологији спорта углавном расправља о крајњим телесним могућностима током физичког напора. Да би се такав напор реализовао потребне су брзе и комплексне промене у функцији срчано – судовног, дисајног и других органских система, који морају бити прецизно регулисане и подешене интензитету рада, односно енргетској потрошњи.
Једна од бројних ужих пофручја физиологије је физиологија спорта која проучава појаве у људском организму за време специфчних спортских активности. Спортска физологија има много заједничког са физиологијом рада па их многи аутори повезују у јединствену грану физиологије човека: физиологија мишићне активности. Главна разлика између физичких напора при физичком раду и оних у спорту је у томе што спортски напори могу да буду краткотрајни, али веома интензивни. За тело не постоји већи напор од напора током физичке активности. Заправо, кад би тежак мишићни рад потрајао дуже време, исцрпљеност организма би била толика да би дошло до престанка виталних функција. Зато се у физиологији спорта углавном расправља о крајњим телесним могућностима током физичког напора. Да би се такав напор реализовао потребне су брзе и комплексне промене у функцији срчано – судовног, дисајног и других органских система, који морају бити прецизно регулисане и подешене интензитету рада, односно енргетској потрошњи.
Садржај
1. Увод 3
2. Респираторни систем током физичког оптерећења 4
3. Кардиоваскуларни систем током физичког оперећења 5
3.1.Проток крви кроз мишиће током физичког оптерећења 5
3.2. Минутни волумен срца током физичког оптерећења 5
3.3. Утицај тренинга на фреквенцију срца, ударни волумен и
величину срца 6
4. Телесна температура током физичког оптерећења 7
5. Утицај тренинга на мишиће 8
5.1. Хипертрофија мишића 9
6. Литература 10
2. Респираторни систем током физичког оптерећења 4
3. Кардиоваскуларни систем током физичког оперећења 5
3.1.Проток крви кроз мишиће током физичког оптерећења 5
3.2. Минутни волумен срца током физичког оптерећења 5
3.3. Утицај тренинга на фреквенцију срца, ударни волумен и
величину срца 6
4. Телесна температура током физичког оптерећења 7
5. Утицај тренинга на мишиће 8
5.1. Хипертрофија мишића 9
6. Литература 10