Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Ono sa čime valja otpočeti objašnjenje i razumevanje Metodologije naučnog rada jeste pitanje šta je to nauka? Prema savremenim teorijskim nalazima “nauka je relativno nezavisan, zatvoren i isključiv sistem ideja, verovanja i prakse.” Iz ovog proizlazi da je naučni rad, odnosno naučno mišljenje samo jedan, specifičan, način razmišljanja i promišljanja, a cilj mu je da bude istinito – istinoidno. Naime, bitnost i aktuelnost ovog pitanja proizlazi iz prisutnog ( a zašto ne i kazati: dosta proširenog – u dilemi smo da li i vladajućeg?) naivnog i predkritičkog gledanja na nauku i naučni rad, prevashodno onih koji su “u nauci” ili se bave naukom. Oni rade, ali ne mare za pretpostavke svoga rada; oni određuju pojmove, ali se ne pitaju šta je pojam i istog ne promišljaju – na početku kao prethodni pojam i odredbu, dok se pojam u smislu punijeg znanja može dobiti tek kroz proces analize i na kraju, kao njen rezultat; oni postavljaju i proveravaju hipoteze, ali se ne pitaju šta je to hipoteza i koje je njeno mesto u strukturi naučnog saznanja; oni otkrivaju zakone, ali se ne pitaju za njihove opšte osobine i klasifikaciju; oni stvaraju teorije, ali izbegavaju da kažu šta je teorija i kakva je njena uloga u procesu naučnog, odnosno istraživanja; oni ispituju određeni predme, ali ne pitaju o prirodi stvarnosti i mogućnostima njene spoznaje; oni koriste različite tehnike, ali o prirodi naučne metode izuzetno retko govore; oni dolaze do istinitih saznanja, ali pitanje šta je istina i koja su merila istine za njih nije naučno pitanje; oni valjano rade svoj posao, ali šta je zadatak nauke uopšte, to ne smatraju svojim problemom; bave se naučnim radom, ali krajnji smisao svoga rada oni ne vide, jer je smisao rada izvan rada.

Otuda je Đ. Šušnjić u pravu, u punom smislu reči, kada na osnovu prethodnih nalaza zbori: “čovek iz nauke ne pita šta je nauka, on misli da se to već zna; to pitanje prepušta drugima!” Prepuštati odgovor na to pitanje drugima, ne imati ga u vidu svakodnevno – u svim fazama procesa naučnog rada u suštini znači: otvaranje puta, i hod po njemu, prema naučnom besmislu, prema apologetici svega i svačega, a što je u suštini jedno te isto.

Međutim, da bi se promislila bit čoveka, prirode i društva i time ostvario stvarni pogled na čoveka, prirodu i društvo valja uključiti, uvažavati i vrednovati i druge sisteme ideja, verovanja i prakse – zdrav razum, religiju, ideologiju, umetnost itd. Jedino je time moguće izbeći i prekoračiti dosada dosta prisutni neobični ugao posmatranja i promišljanja prirode, čoveka. i društva. Ovo valja imati na umu zbog sledeće činjenice: "U odnosu na druge sisteme ideja, verovanja i prakse - zdrav razum, religiju, ideologiju, umetnost i td. - nauka se razlikuje s obzirom na: viziju sveta ( tzv. naučni pogled na svet), pretpostavke od kojih polazi, metode koje koristi, istine do kojih dolazi, merila koja primenjuje, jezik kojim govori, norme kojih se pridržava, racionalnost koju brani, funkcije koje vrši, vrednosti koje afirmira, kulturu koju stvara".

1 UVOD 2
2 PRETHODNO ODREĐENJE METODOLOGIJE NAUČNOG RADA 4
2.1 SASTAVNI DELOVI METODOLOGIJE NAUČNOG RADA 5
2.2 LOGIČKE OSNOVE METODOLOGIJE NAUČNOG RADA 7
2.3 POSEBNOST METODOLOGIJE NAUČNOG RADA 11
3 NAUČNE METODE 12
3.1 Pojam naučnog metoda 12
3.2 Sastavni delovi naučnog metoda 15
3.3 Klasifikacija naučnih metoda 16
3.4 Odnos naučne teorije i naučnog metoda 17
4 IZVORI METODOLOŠKIH SAZNANJA 20
5 ZAKLJUČAK 21
6 LITERATURA 22