27-05-2010, 12:53 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
RAČUNARI
Razvoj računara
Razvoj računarske tehnike stimulisan je potrebom za brzim i tačnim proračunima i na njega su utrošene stotine godina. Tokom ovog razvoja kompjuterska tehnika je postajala sve savršenija i ovaj proces traje do današnjih dana. Potreba za bržim i tačnijim računanjem dovela je do pronalaska Abakusa – prvog računskog sredstva sa pokretnim delovima. Istoricari smatraju da se pojavio pre 2000 do 5000 godina na dalekom istoku ili u drevnom Egiptu ili Vavilonu. Abakus se i danas koristi kao sredstvo za brzo i tačno računanje sa višecifrenim brojevima.
Prvu mehaničku mašinu za računanje je konstruisao 1642. poznati francuski fizičar i matematičar Blez Paskal (Blaise Pascal, 1623-1662) kada je imao samo 19 godina. Ta masina poznata je pod nazivom Paskalov kalkulator ili "Paskalina" i mogla je da sabira i oduzima. U njegovu čast poznatom programskom jeziku je dato ime PASCAL.
Prvu mašinu koja je, pored sabiranja i oduzimanja, omogućavala i množenje i deljenje konstruisao je 1672. u Nemačkoj Gotfrid Vilhelm Lajbnic (Gottfried Wilhelm von Leibnitz, 1646-1716). On se proslavio kao tvorac diferencijalnog i integralnog računa. U njegovim radovima takođe je prvi put pomenut binarni brojni sistem u kome danas rade svi računari. 1673 je konstruisao mehanički kalkulator koji je omogućavao jednostavno množenje, deljenje i izračunavanje kvadratnog korena.
Sledeći važan period nastupio je tek 150 godina kasnije. Istaknuti engleski naučnik tog vremena Čarls Bebidž (Charles Babbage, 1792-1871) profesor matematike na Univerzitetu Kembridž prvi je dao projekt programibilne računske mašine tzv. analitičke mašine. Mnogi upravo njega smatraju ocem savremenih kompjutera. Njegova glavna strast i smisao života bila je borba za besprekornu matematičku tačnost. Diferencijalna mašina koju je zamislio 1812. a završio 1823. bila je namenjena za izračunavanje nautičkih tablica. Mašina je izvrsavala uvek isti algoritam, metod konačnih razlika korišćenjem polinoma. Za razliku od diferencijalne, analitička mašina je po zamisli njenog tvorca imala univerzalni karakter i mogla se koristiti za rašavanje bilo kog problema za koji bi program, izbušen na papirne kartice, bio unet u memoriju. Pored memorije je imala i deo za računanje, koji odgovara današnjim centralnim procesorima, i uređaj za ulaz i izlaz, a projekt je završen 1834. Na žalost, zbog nedovoljnog razvoja tehnologije tog vremena, Bebidž nije uspeo da je realizuje. Analitička mašina se može smatrati prvim mehaničkim programibilnim računarom...
SADRŽAJ SEMINARSKOG RADA
1. RAČUNARI
1. Razvoj računara
2. Računarski sistem – arhitektura
3. Osnovne sistemske komponente
4. Spoljna memorija
5. Hard disk interfejsi (IDE, SCSI)
6. Ulazni uređaji
7. Izlazni uređaji
8. Klase računarskih sistema – Mainframe računari, mini računari ...
9. Računarske mreže – pojam, razlozi za umrežavanje, vrste mreža, topologije, mrežne arhitekture, protokoli, serveri, klijenti ...
2. INTERNET
1. Razvoj
2. Povezivanje na Internet
3. Servisi
4. Softver za internet - Web čitači, programi za rad sa elektronskom poštom...
5. Programi za izradu Web prezentacija
6. Pronalaženje informacija na internetu - Mašine za pretraživanje
7. Konferencije na internetu
8. Internet trgovina i novčane transakcije
9. Zaštita i mere bezbednosti
10. Intranet
11. Extranet
3. SOFTVER
1. Podela
2. Sistemski softver – operativni sistemi (Windows, Unix, DOS...)
3. Sistemski softver za razvoj aplikativnog softvera
4. Aplikativni softver – namenski, grafički, za obradu teksta, za tabelarna izračunavanja, za korišćenje internet servisa itd.
5. Pojam algoritma i osnovne algoritamske strukture (sekvenca, selekcija, iteracija)
6. Pojam sloga, polja, datoteke...
7. Tipovi datoteka – txt, doc, xls...
8. Baze podataka i sistemi za upravljanje bazama podataka (DBMS)
4. INFORMACIONI SISTEMI
1. Pojam kibernetike
2. Informacija i podatak
3. Predstavljanje informacija – brojni sistemi
4. Entropija
5. Pojam, elementi, cilj i funkcije IS
6. IS za obradu podataka (DP – Data Processing)
7. Upravljački IS (MIS – Management Information Systems)
8. IS za podršku o odlučivanju (DSS – Decision Support Systems, What-if i
Goal-Seek modeli)
9. Ekspertni sistemi (ES – Expert Systems)
10. Vrste obrade podataka (centralizovana, distribuirana; serijska – Batch Processing; rad u realnom vremenu – Time Sharing; mulitprogramiranje – Multiprograming; rad u realnom vremenu – Real Time; daljinske obrade podataka – Teleprocessing; simultana obrada podataka – Multiprocessing)
11. PIS i bankarski sistemi (elektronsko bankarstvo – Electronic Banking; POS – Point of Sale; ATM sistemi – Automated Teller Machine; SWIFT – Society for Interbank Financial Telecomunication)
12. JUPLAT mreža
13. EDI i EDIFACT standard
14. Numeričko i simboličko označavanje artikala – sistem EAN
15. Zaštita informacionih sistema
RAČUNARI
Razvoj računara
Razvoj računarske tehnike stimulisan je potrebom za brzim i tačnim proračunima i na njega su utrošene stotine godina. Tokom ovog razvoja kompjuterska tehnika je postajala sve savršenija i ovaj proces traje do današnjih dana. Potreba za bržim i tačnijim računanjem dovela je do pronalaska Abakusa – prvog računskog sredstva sa pokretnim delovima. Istoricari smatraju da se pojavio pre 2000 do 5000 godina na dalekom istoku ili u drevnom Egiptu ili Vavilonu. Abakus se i danas koristi kao sredstvo za brzo i tačno računanje sa višecifrenim brojevima.
Prvu mehaničku mašinu za računanje je konstruisao 1642. poznati francuski fizičar i matematičar Blez Paskal (Blaise Pascal, 1623-1662) kada je imao samo 19 godina. Ta masina poznata je pod nazivom Paskalov kalkulator ili "Paskalina" i mogla je da sabira i oduzima. U njegovu čast poznatom programskom jeziku je dato ime PASCAL.
Prvu mašinu koja je, pored sabiranja i oduzimanja, omogućavala i množenje i deljenje konstruisao je 1672. u Nemačkoj Gotfrid Vilhelm Lajbnic (Gottfried Wilhelm von Leibnitz, 1646-1716). On se proslavio kao tvorac diferencijalnog i integralnog računa. U njegovim radovima takođe je prvi put pomenut binarni brojni sistem u kome danas rade svi računari. 1673 je konstruisao mehanički kalkulator koji je omogućavao jednostavno množenje, deljenje i izračunavanje kvadratnog korena.
Sledeći važan period nastupio je tek 150 godina kasnije. Istaknuti engleski naučnik tog vremena Čarls Bebidž (Charles Babbage, 1792-1871) profesor matematike na Univerzitetu Kembridž prvi je dao projekt programibilne računske mašine tzv. analitičke mašine. Mnogi upravo njega smatraju ocem savremenih kompjutera. Njegova glavna strast i smisao života bila je borba za besprekornu matematičku tačnost. Diferencijalna mašina koju je zamislio 1812. a završio 1823. bila je namenjena za izračunavanje nautičkih tablica. Mašina je izvrsavala uvek isti algoritam, metod konačnih razlika korišćenjem polinoma. Za razliku od diferencijalne, analitička mašina je po zamisli njenog tvorca imala univerzalni karakter i mogla se koristiti za rašavanje bilo kog problema za koji bi program, izbušen na papirne kartice, bio unet u memoriju. Pored memorije je imala i deo za računanje, koji odgovara današnjim centralnim procesorima, i uređaj za ulaz i izlaz, a projekt je završen 1834. Na žalost, zbog nedovoljnog razvoja tehnologije tog vremena, Bebidž nije uspeo da je realizuje. Analitička mašina se može smatrati prvim mehaničkim programibilnim računarom...
SADRŽAJ SEMINARSKOG RADA
1. RAČUNARI
1. Razvoj računara
2. Računarski sistem – arhitektura
3. Osnovne sistemske komponente
4. Spoljna memorija
5. Hard disk interfejsi (IDE, SCSI)
6. Ulazni uređaji
7. Izlazni uređaji
8. Klase računarskih sistema – Mainframe računari, mini računari ...
9. Računarske mreže – pojam, razlozi za umrežavanje, vrste mreža, topologije, mrežne arhitekture, protokoli, serveri, klijenti ...
2. INTERNET
1. Razvoj
2. Povezivanje na Internet
3. Servisi
4. Softver za internet - Web čitači, programi za rad sa elektronskom poštom...
5. Programi za izradu Web prezentacija
6. Pronalaženje informacija na internetu - Mašine za pretraživanje
7. Konferencije na internetu
8. Internet trgovina i novčane transakcije
9. Zaštita i mere bezbednosti
10. Intranet
11. Extranet
3. SOFTVER
1. Podela
2. Sistemski softver – operativni sistemi (Windows, Unix, DOS...)
3. Sistemski softver za razvoj aplikativnog softvera
4. Aplikativni softver – namenski, grafički, za obradu teksta, za tabelarna izračunavanja, za korišćenje internet servisa itd.
5. Pojam algoritma i osnovne algoritamske strukture (sekvenca, selekcija, iteracija)
6. Pojam sloga, polja, datoteke...
7. Tipovi datoteka – txt, doc, xls...
8. Baze podataka i sistemi za upravljanje bazama podataka (DBMS)
4. INFORMACIONI SISTEMI
1. Pojam kibernetike
2. Informacija i podatak
3. Predstavljanje informacija – brojni sistemi
4. Entropija
5. Pojam, elementi, cilj i funkcije IS
6. IS za obradu podataka (DP – Data Processing)
7. Upravljački IS (MIS – Management Information Systems)
8. IS za podršku o odlučivanju (DSS – Decision Support Systems, What-if i
Goal-Seek modeli)
9. Ekspertni sistemi (ES – Expert Systems)
10. Vrste obrade podataka (centralizovana, distribuirana; serijska – Batch Processing; rad u realnom vremenu – Time Sharing; mulitprogramiranje – Multiprograming; rad u realnom vremenu – Real Time; daljinske obrade podataka – Teleprocessing; simultana obrada podataka – Multiprocessing)
11. PIS i bankarski sistemi (elektronsko bankarstvo – Electronic Banking; POS – Point of Sale; ATM sistemi – Automated Teller Machine; SWIFT – Society for Interbank Financial Telecomunication)
12. JUPLAT mreža
13. EDI i EDIFACT standard
14. Numeričko i simboličko označavanje artikala – sistem EAN
15. Zaštita informacionih sistema