Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Svaka komunikaciona tehnologija predstavlja ogledalo i izraz kulture u okviru koje je nastala, ali u isto vreme ona u sebi nosi klicu promene i preobražaja te kulture. U istoriji čovečanstva do sada su zabeležene četiri ključne komunikacione paradigme: govor, pismo, štampa i elektronsko komuniciranje. Nove tehnologije i metode za prenos informacija nikada se ne mogu svesti samo na puka tehnička sredstva. Promene u osnovnim načinima komuniciranja i u tehnologiji medija za prenos znanja uvek zakonomerno izazivaju velike promene u svim oblastima društvenog života, u ekonomskoj, duhovnoj i kulturnoj sferi. Medijum je poruka, a sredstva, metodi i tehnologije za beleženje, čuvanje, prenos i posredovanje znanja i informacija nisu samo pasivna ambalaža, već aktivni činioci u komunikacionom lancu i složeni procesi koji podjednako preoblikuju i ljude kao i postojeće tehnologije. Značaj ove Makluanove dalekosežne maksime možemo pokazati na primeru mobilnog telefona kao danas sveprisutnog sredstva komunikacije. Pisanje poruka na mobilnom telefonu podrazumeva brzinu, ekonomičnost, ali i veoma ograničen izbor reči i izražajnih sredstava. Posledica toga, pokazuju istraživanja, jeste da se mladi ljudi u svojoj komunikaciji služe sa svega dvestotinak reči i fraza, pa je u eri mobilnih telefona teško moguće zamisliti pisanje suptilnih ljubavnih pisama. Sažimanjem reči i izostankom gramatike nastaje jedan novi tehnologizovani jezik, lišen semantičkog bogatstva, kulturološkog i duhovnog potencijala.

Živimo u vremenu velike smene dominantnih komunikacionih tehnologija. Civilizacija štampane knjige, na kojoj naša društva počivaju već više od petsto godina, zamenjuje se elektronskim ekranom i digitalnom pismenošću: Temelji tzv. Gutenbergove galaksije se ljuljaju, iako vlada gotovo apsolutni privid (na sajmovima knjiga, u izdavaštvu, u bibliotekama) da će ova imperija sa knjigom koja se dodiruje, stavlja pod jastuk, čita u vozu, večno potrajati. Koliko god se insistiralo da je pisana reč ostala na nogama i da joj elektronika i svi ti kompjuterski diskovi ne mogu ništa, sve je jasnije da se nazire prekretnica. Da li će informatička galaksija uništiti Gutenbergovu?

UVOD 3
1 Biblioteke kao kapije znanja u informatičkom društvu 4
2 Narodna biblioteka u Arilju 6
2.1 Mogućnosti uvođenja informacionih tehnologija 7
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10