27-05-2010, 12:42 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Novi milenijum je počeo velikim promenama na ekonomskom i tehnološkom planu. Postindustrijska društva se transformišu u informatička, u društva visokih tehnologija. Šire posmatrano promene se dešavaju na civilizacijskom planu. Svakoj zemlji je u interesu da u vremenu promena zauzme svoje mesto u svetskoj zajednici, a posebno u novom ekonomskom poretku.
Dolazi vreme brzih promena, vreme koje sve više zahteva brzo i efikasno sticanje znanja i njegovu primenu. Istovremeno, nauka, tehnika i tehnologija prolaze kroz faze burnih promena zahvaljujući ponajviše informacionim tehnologijama i telekomunikacijama.
Naučno-tehnološki progres karakteriše automatizacija, informatizacija i kibernetizacija, ogroman porast kvantuma znanja (danas je potrebno manje od tri godine da se ono udvostruči) i sve kraće vreme od pronalaska do njegove praktične primene. Na planu nauke dolazi do diferencijacije, specijalizacije, ali i integracije i rađanja novih naučnih disciplina (interdisciplinarne nauke).
Vreme u kome živimo obeleženo je intenzivnim naučno-tehnološkim razvojem. U tim uslovima, drastične promene, za koje su nekada bili potrebni vekovi, gotovo da su svakodnevna pojava. Življenje u savremenom svetu direktno je skopčano sa prihvatanjem tih promena i prilagođavanem istim. To se postiže percepcijom naučno-tehnoloških promena (i pronalazaka) i njihovom primenom u cilju olakšanje čovekovih radnih i životnih aktivnosti.
Primena savremenih pomagala u obrazovanju i vaspitanju dece i odraslih jeste jedna od strateški važnih aktivnosti kojoj bi trebala da bude posvećena naročita pažnja na nivou društva u celini. Ona ima značajnu ulogu u primarnom osposobljavanju mladog čoveka da koristi napredna učila koja u velikoj meri utiču na pojednostavljenje i efikasnost sticanja saznanja. Upotreba se dugoročno reflektuje na fleksibilnost čoveka za korišćenje tehnoloških inovacija i tokom njegove radne karijere...
DEFINICIJE OSNOVNIH POJMOVA
Model – (lat. modulus-mera), prikaz bitnih osobina nekog predmeta, pojave ili sistema koji je izgrađen ili koji će se tek izgraditi, obrazac, analogija sa originalom, prirodna ili veštačka konstrukcija predmeta, pojave ili sistema čije je ispitivanje nemoguće ili preskupo drugim metodama.
Model nastave - Skup osobina koji je karakterističan za određeni način realizacije nastave.
Modelovanje - postupak imitiranja pojava, predmeta, procesa i sistema. Modelovanjem se apstrahuju samo bitne osobine originala koje su značajne za proučavanje. Model dakle sadrži samo bitne osobine originala ili realnog sistema koji će tek biti izgrađen
Simulacija - ispitivanje ponašanja modela (funkcionalni, simulacioni model) variranjem ulaznih veličina slučajno generisanih i praćenje stanja na izlazu koja treba da se kreću u definisanim relacijama.
Validnost modela -stepen uspešnosti modela u predstavljanju bitnih osobina realnog sistema, pojave, procesa ili predmeta (original).
Nastava - organizovani oblik učenja u okviru obrazovnog sistema i obrazovnih institucija
Obrazovni računarski softver (ORS)- računarski programirani obrazovni sadržaji predviđeni najčešće za induvidualno učenje, koriste se modeli programirane nastave, tutorski i inteligentni tutorski sistemi, modeli i simulacije, veštačka inteligencija.
Upravljanje pomoću računara – kontrola i upravljanje procesima pomoću računara je karakteristika savremenih tehničkih i tehnoloških sistema, jednostavan paralelni interface, predstavljen u ovom radu omogućava učenicima da učine prve korake u upravljanju jednostavnijih izvršnih modula pomoću programa računara.
Inteligentni tutorski sistemi, ITS, (engl. Intelligent Tutoring Systems) su generacija računarskih sistema namenjena podršci i poboljšanju procesa učenja i podučavanja u odabranom oblasnom znanju, uvažavajući pri tom individualnost onoga ko uči i onoga ko ga podučava...
Novi milenijum je počeo velikim promenama na ekonomskom i tehnološkom planu. Postindustrijska društva se transformišu u informatička, u društva visokih tehnologija. Šire posmatrano promene se dešavaju na civilizacijskom planu. Svakoj zemlji je u interesu da u vremenu promena zauzme svoje mesto u svetskoj zajednici, a posebno u novom ekonomskom poretku.
Dolazi vreme brzih promena, vreme koje sve više zahteva brzo i efikasno sticanje znanja i njegovu primenu. Istovremeno, nauka, tehnika i tehnologija prolaze kroz faze burnih promena zahvaljujući ponajviše informacionim tehnologijama i telekomunikacijama.
Naučno-tehnološki progres karakteriše automatizacija, informatizacija i kibernetizacija, ogroman porast kvantuma znanja (danas je potrebno manje od tri godine da se ono udvostruči) i sve kraće vreme od pronalaska do njegove praktične primene. Na planu nauke dolazi do diferencijacije, specijalizacije, ali i integracije i rađanja novih naučnih disciplina (interdisciplinarne nauke).
Vreme u kome živimo obeleženo je intenzivnim naučno-tehnološkim razvojem. U tim uslovima, drastične promene, za koje su nekada bili potrebni vekovi, gotovo da su svakodnevna pojava. Življenje u savremenom svetu direktno je skopčano sa prihvatanjem tih promena i prilagođavanem istim. To se postiže percepcijom naučno-tehnoloških promena (i pronalazaka) i njihovom primenom u cilju olakšanje čovekovih radnih i životnih aktivnosti.
Primena savremenih pomagala u obrazovanju i vaspitanju dece i odraslih jeste jedna od strateški važnih aktivnosti kojoj bi trebala da bude posvećena naročita pažnja na nivou društva u celini. Ona ima značajnu ulogu u primarnom osposobljavanju mladog čoveka da koristi napredna učila koja u velikoj meri utiču na pojednostavljenje i efikasnost sticanja saznanja. Upotreba se dugoročno reflektuje na fleksibilnost čoveka za korišćenje tehnoloških inovacija i tokom njegove radne karijere...
DEFINICIJE OSNOVNIH POJMOVA
Model – (lat. modulus-mera), prikaz bitnih osobina nekog predmeta, pojave ili sistema koji je izgrađen ili koji će se tek izgraditi, obrazac, analogija sa originalom, prirodna ili veštačka konstrukcija predmeta, pojave ili sistema čije je ispitivanje nemoguće ili preskupo drugim metodama.
Model nastave - Skup osobina koji je karakterističan za određeni način realizacije nastave.
Modelovanje - postupak imitiranja pojava, predmeta, procesa i sistema. Modelovanjem se apstrahuju samo bitne osobine originala koje su značajne za proučavanje. Model dakle sadrži samo bitne osobine originala ili realnog sistema koji će tek biti izgrađen
Simulacija - ispitivanje ponašanja modela (funkcionalni, simulacioni model) variranjem ulaznih veličina slučajno generisanih i praćenje stanja na izlazu koja treba da se kreću u definisanim relacijama.
Validnost modela -stepen uspešnosti modela u predstavljanju bitnih osobina realnog sistema, pojave, procesa ili predmeta (original).
Nastava - organizovani oblik učenja u okviru obrazovnog sistema i obrazovnih institucija
Obrazovni računarski softver (ORS)- računarski programirani obrazovni sadržaji predviđeni najčešće za induvidualno učenje, koriste se modeli programirane nastave, tutorski i inteligentni tutorski sistemi, modeli i simulacije, veštačka inteligencija.
Upravljanje pomoću računara – kontrola i upravljanje procesima pomoću računara je karakteristika savremenih tehničkih i tehnoloških sistema, jednostavan paralelni interface, predstavljen u ovom radu omogućava učenicima da učine prve korake u upravljanju jednostavnijih izvršnih modula pomoću programa računara.
Inteligentni tutorski sistemi, ITS, (engl. Intelligent Tutoring Systems) su generacija računarskih sistema namenjena podršci i poboljšanju procesa učenja i podučavanja u odabranom oblasnom znanju, uvažavajući pri tom individualnost onoga ko uči i onoga ko ga podučava...