27-05-2010, 12:41 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Današnji razvoj tehnologije doprineo je prodoru kompjutera u gotovo sve struke. Kompjuteri su se u svom prvom stadijumu razvoja uglavnom koristili u naučnim institucijama gde su korišteni kao sredstvo za različite složene matematičke proračune.
Tek ne tako davnom pojavom prve verzije GUI (graphical user interface) operativnog sistema, popularnost PC-a (personal computer ili personalni računar) je još porasla sa ionako najraširenije kompjuterske platforme na svetu.
Računari postaju sve moćniji i njihove mogućnosti u domenu računarske grafike postaju sve veće, što rezultira i sve većim resursnim zahtevima. Naime, količine memorije, takt procesora, kapacitet hard diskova i mogućnosti grafičkih kartica počinju vrtoglavo da rastu, ne bi li ispoštovale zahteve nadolazećih aplikacija i novootkrivenih mogućnosti na polju računarske grafike.
Nakon pojave 3D grafičkih akceleratora, računarska grafika doživljava pravu revoluciju. Mogućnosti hardvera po prvi put idu ispred softvera za rad sa grafikom i animacijom. Sve ovo je takođe veoma uticalo na razvoj jedne industrije u kojoj računarska grafika igra veoma veliku ulogu, a to je filmska industrija.
Sa pojavom moćnih grafičkih radnih stanica filmski stvaraoci shvataju da su nove mogućnosti u stvaranju boljih i savršenijih filmskih efekata za potrebe filma postale mnogo veće. Pojavljuju se i specijalne grafičke radne stanice koje za razliku od personalnih računara imaju mnogo veće grafičke mogućnosti i isti posao odrađuju mnogo brže. Takođe, za te radne stanice i potrebe filma za specijalnim efektima i ostalim grafičkim rešenjima, razvija se i specijalan softver koji korisnicima olakšava rad i razvija nove i savršenije mogućnosti.
Danas su televizija i filmsko stvaralaštvo postali nezamislivi bez kompjuterske grafike i efekata koji omogućuju sve ono što je do pre par godina bilo nezamislivo i nemoguće, a gledalac, kao neko ko konzumira krajnji proizvod te umetnosti, uživa u savršenom prikazu slike, bezbrojnim efektima i predivnim umetničkim rešenjima koji zajedno čine svu onu magiju filmskog doživljaja koju svi toliko volimo i radujemo joj se.
Sinteza računarske grafike na filmu i multimedijalne zabave
Sinteza računarske grafike i industrije zabave ima za posledicu naglo razvijanje i ekspanziju kako filmova tako i multimedijalnih vidova zabave kao što su video-igre.
Danas sve veći broj igara stremi ka tome da se ne razlikuje mnogo od filma po kvalitetu video-prikaza i realističnosti. Igre počinju da liče na prave akcione filmove u kojima za razliku od klasičnog filmskog ostvarenja možete kontrolisati glavne aktere i time uticati na krajnji ishod radnje koja se dešava.
Da je sve manja razlika između igara i filmova svedoče kako brojne nove hit-igre, tako i mnoge reklame i ostali multimedijalni sadržaji koji neodoljivo podsećaju na filmove, a ipak su suštinski različiti, jer se radi o drugoj vrsti proizvoda.
Vrhunac su kompjuterski generisani likovi koji su kreirani specijalno za potrebe vođenja nekog show programa ili emisije, u kojima oni u realnom vremenu vrše interakciju sa gledaocima ili gostima u studiju a sve to izgleda kao jedna kompaktna nerazdvojiva i potpuno realna celina....
Sadržaj
1. Uvod 2
2. Sinteza računarske grafike na filmu i multimedijalne zabave 3
3. Neki od osnovnih pojmova 4
3.1 Motion capture 4
3.2 Rendering 4
3.3 3D objects 4
3.4 Character animation 4
3.5 Persistence of vision 4
3.6 Motion 5
3.7 Blue screen 5
3.8 Special effects 5
3.9 Graphic card 6
4. Principi pokretnih slika 6
5. Početak upotrebe kompjuterske grafike na filmu 7
6. Korišćenje grafičkog hardvera 8
7. Advanced image synthesis 8
8. Character animation 9
9. Real-time reconstruction 9
10. Kategorije kompjuterskih efekata na filmu 10
10.1 Blue screen/matte 10
10.2 Morphing 11
10.3 Kompjuterska animacija 13
10.4 Prirodni fenomeni 14
10.5 Korišćenje podataka iz stvarnog sveta 14
11. Kompjuterski generisana vozila na filmu 15
11.1 Svemirski brodovi 15
11.2 Druga vozila 16
11.3 Živa bića 17
12. Tehnika motion capture
kombinacijom 2D trekinga i 3D vizuelne rekonstrukcije 18
13. Oprema za motion capture 18
14. Segmentation 19
15. Volume reconstruction 20
16. Rekonstruktor 21
17. Eva real time 23
18. Filmbox 24
19. Modelovanje 3D objekata 25
20. Hardverski zahtevi 27
Zaključak 28
Rezime 29
Rečnik nepoznatih reči i izraza 30
Literatura 31
Današnji razvoj tehnologije doprineo je prodoru kompjutera u gotovo sve struke. Kompjuteri su se u svom prvom stadijumu razvoja uglavnom koristili u naučnim institucijama gde su korišteni kao sredstvo za različite složene matematičke proračune.
Tek ne tako davnom pojavom prve verzije GUI (graphical user interface) operativnog sistema, popularnost PC-a (personal computer ili personalni računar) je još porasla sa ionako najraširenije kompjuterske platforme na svetu.
Računari postaju sve moćniji i njihove mogućnosti u domenu računarske grafike postaju sve veće, što rezultira i sve većim resursnim zahtevima. Naime, količine memorije, takt procesora, kapacitet hard diskova i mogućnosti grafičkih kartica počinju vrtoglavo da rastu, ne bi li ispoštovale zahteve nadolazećih aplikacija i novootkrivenih mogućnosti na polju računarske grafike.
Nakon pojave 3D grafičkih akceleratora, računarska grafika doživljava pravu revoluciju. Mogućnosti hardvera po prvi put idu ispred softvera za rad sa grafikom i animacijom. Sve ovo je takođe veoma uticalo na razvoj jedne industrije u kojoj računarska grafika igra veoma veliku ulogu, a to je filmska industrija.
Sa pojavom moćnih grafičkih radnih stanica filmski stvaraoci shvataju da su nove mogućnosti u stvaranju boljih i savršenijih filmskih efekata za potrebe filma postale mnogo veće. Pojavljuju se i specijalne grafičke radne stanice koje za razliku od personalnih računara imaju mnogo veće grafičke mogućnosti i isti posao odrađuju mnogo brže. Takođe, za te radne stanice i potrebe filma za specijalnim efektima i ostalim grafičkim rešenjima, razvija se i specijalan softver koji korisnicima olakšava rad i razvija nove i savršenije mogućnosti.
Danas su televizija i filmsko stvaralaštvo postali nezamislivi bez kompjuterske grafike i efekata koji omogućuju sve ono što je do pre par godina bilo nezamislivo i nemoguće, a gledalac, kao neko ko konzumira krajnji proizvod te umetnosti, uživa u savršenom prikazu slike, bezbrojnim efektima i predivnim umetničkim rešenjima koji zajedno čine svu onu magiju filmskog doživljaja koju svi toliko volimo i radujemo joj se.
Sinteza računarske grafike na filmu i multimedijalne zabave
Sinteza računarske grafike i industrije zabave ima za posledicu naglo razvijanje i ekspanziju kako filmova tako i multimedijalnih vidova zabave kao što su video-igre.
Danas sve veći broj igara stremi ka tome da se ne razlikuje mnogo od filma po kvalitetu video-prikaza i realističnosti. Igre počinju da liče na prave akcione filmove u kojima za razliku od klasičnog filmskog ostvarenja možete kontrolisati glavne aktere i time uticati na krajnji ishod radnje koja se dešava.
Da je sve manja razlika između igara i filmova svedoče kako brojne nove hit-igre, tako i mnoge reklame i ostali multimedijalni sadržaji koji neodoljivo podsećaju na filmove, a ipak su suštinski različiti, jer se radi o drugoj vrsti proizvoda.
Vrhunac su kompjuterski generisani likovi koji su kreirani specijalno za potrebe vođenja nekog show programa ili emisije, u kojima oni u realnom vremenu vrše interakciju sa gledaocima ili gostima u studiju a sve to izgleda kao jedna kompaktna nerazdvojiva i potpuno realna celina....
Sadržaj
1. Uvod 2
2. Sinteza računarske grafike na filmu i multimedijalne zabave 3
3. Neki od osnovnih pojmova 4
3.1 Motion capture 4
3.2 Rendering 4
3.3 3D objects 4
3.4 Character animation 4
3.5 Persistence of vision 4
3.6 Motion 5
3.7 Blue screen 5
3.8 Special effects 5
3.9 Graphic card 6
4. Principi pokretnih slika 6
5. Početak upotrebe kompjuterske grafike na filmu 7
6. Korišćenje grafičkog hardvera 8
7. Advanced image synthesis 8
8. Character animation 9
9. Real-time reconstruction 9
10. Kategorije kompjuterskih efekata na filmu 10
10.1 Blue screen/matte 10
10.2 Morphing 11
10.3 Kompjuterska animacija 13
10.4 Prirodni fenomeni 14
10.5 Korišćenje podataka iz stvarnog sveta 14
11. Kompjuterski generisana vozila na filmu 15
11.1 Svemirski brodovi 15
11.2 Druga vozila 16
11.3 Živa bića 17
12. Tehnika motion capture
kombinacijom 2D trekinga i 3D vizuelne rekonstrukcije 18
13. Oprema za motion capture 18
14. Segmentation 19
15. Volume reconstruction 20
16. Rekonstruktor 21
17. Eva real time 23
18. Filmbox 24
19. Modelovanje 3D objekata 25
20. Hardverski zahtevi 27
Zaključak 28
Rezime 29
Rečnik nepoznatih reči i izraza 30
Literatura 31