12-03-2012, 05:09 PM
Gotovi seminarski radovi na sajtu
http://www.maturskiradovi.net
Kontakt na e-mail: [email protected]
UVOD
SADRŽAJ
http://www.maturskiradovi.net
Kontakt na e-mail: [email protected]
UVOD
Određeni procesi u razvijenim ekonomijama zapada, a tu se pre svega misli na sve oštriju konkurenciju i koncentraciju kapitala kod relativno malog broja kompanija, uslovili su potrebu da se pronađu načini za osvajanje novih tržišta, a sa osnovnim ciljem smanjenja rizika poslovanja i uvećanja profita.
S druge strane, zemlje u razvoju, nakon perioda sedamdesetih godina prošlog veka, kada su imale relativno lak pristup tržištu kapitala, našle su se u situaciji kada je sve teže doći do novih finansijskih sredstava, kao i u položaju kada bi novi kreditni aranžmani mogli da ih dovedu u dužničku krizu. Kao idealno rešenje pojavile su se strane direktne investicije.
Sa pojavom stranih direktnih investicija zemlje u razvoju su dobile
mogućnost priliva svežeg kapitala bez rizka koje nose kreditni aranžmani, a veliki investitori mogućnost plasmana kapitala uz ostvarenje većeg profita i sa većim stepenom kontrole rizika.
Tržište je utakmica u kojoj uspevaju samo najbolji, bez milosti i bez razumevanja za ona preduzeća koja nisu uspela. Opstanak, rast i razvoj preduzeća zavisi od toga jesu li konkurentna ili ne, mogu li prodati proizvod i uslugu ili ne. Dobra privreda je zbir dobrih, efikasnih, uspešnih, profitabilnih preduzeća i preduzetnika koji sa konkurentnim
proizvoduma nastupaju na tržištu. U uslovima globalizacije poslovanja i turbulentnog okruženja, preduzeća treba da kreiraju strategije konkurentnosti koje uključuju fleksibilnost, adaptabilnost i sposobnost predviđanja promena u okruženju. Jedan od načina da se postigne napred navedeno je i iznalaženje načina za plasiranje stranih investicija na domaćem tržištu.
U radu pod nazivom Uticaj stranih direktnih investicijana razvoj zemalja u tranziciji, pokušaćemo da objasnimo mehanizme delovanja stranih investicija i njihov značaj za razvoj zemlje domaćina.
Inostrane investicije su ulaganja kapitala u stranu zemlju u očekivanju prinosa. Te investicije mogu imati više formi: javne investicije od strane države, privatne investicije pojedinaca i grupa i investicije preduzeća. Pravi se jasna razlika između portfolio i direktnih investicija. Inostrane portfolio investicije se odnose na kupovinu inostranih akcija, bonova ili drugih hartija od vrednosti u očekivanju prinosa. Prinos se očekuje u
formi dividendi, kamata ili kapitalnog dobitka. Ne očekuje se kontrola nad preduzećima u koja se investira. Inostrane direktne investicije nasuprot portfolio investicijama zahtevaju angažovanje menadžmenta u poslovanju preduzeća u koja se investira.
S druge strane, zemlje u razvoju, nakon perioda sedamdesetih godina prošlog veka, kada su imale relativno lak pristup tržištu kapitala, našle su se u situaciji kada je sve teže doći do novih finansijskih sredstava, kao i u položaju kada bi novi kreditni aranžmani mogli da ih dovedu u dužničku krizu. Kao idealno rešenje pojavile su se strane direktne investicije.
Sa pojavom stranih direktnih investicija zemlje u razvoju su dobile
mogućnost priliva svežeg kapitala bez rizka koje nose kreditni aranžmani, a veliki investitori mogućnost plasmana kapitala uz ostvarenje većeg profita i sa većim stepenom kontrole rizika.
Tržište je utakmica u kojoj uspevaju samo najbolji, bez milosti i bez razumevanja za ona preduzeća koja nisu uspela. Opstanak, rast i razvoj preduzeća zavisi od toga jesu li konkurentna ili ne, mogu li prodati proizvod i uslugu ili ne. Dobra privreda je zbir dobrih, efikasnih, uspešnih, profitabilnih preduzeća i preduzetnika koji sa konkurentnim
proizvoduma nastupaju na tržištu. U uslovima globalizacije poslovanja i turbulentnog okruženja, preduzeća treba da kreiraju strategije konkurentnosti koje uključuju fleksibilnost, adaptabilnost i sposobnost predviđanja promena u okruženju. Jedan od načina da se postigne napred navedeno je i iznalaženje načina za plasiranje stranih investicija na domaćem tržištu.
U radu pod nazivom Uticaj stranih direktnih investicijana razvoj zemalja u tranziciji, pokušaćemo da objasnimo mehanizme delovanja stranih investicija i njihov značaj za razvoj zemlje domaćina.
Inostrane investicije su ulaganja kapitala u stranu zemlju u očekivanju prinosa. Te investicije mogu imati više formi: javne investicije od strane države, privatne investicije pojedinaca i grupa i investicije preduzeća. Pravi se jasna razlika između portfolio i direktnih investicija. Inostrane portfolio investicije se odnose na kupovinu inostranih akcija, bonova ili drugih hartija od vrednosti u očekivanju prinosa. Prinos se očekuje u
formi dividendi, kamata ili kapitalnog dobitka. Ne očekuje se kontrola nad preduzećima u koja se investira. Inostrane direktne investicije nasuprot portfolio investicijama zahtevaju angažovanje menadžmenta u poslovanju preduzeća u koja se investira.
SADRŽAJ
UVOD 4
PREDMET ISTRAŽIVANJA 5
CILJ ISTRAŽIVANJA 6
HIPOTEZE 6
Metode istraživanja 7
1. POJAM STRANIH INVESTICIJA 8
1.1. PORTFOLIO INVESTICIJE 10
1.2. RAZLIKE IZMEĐU PORTFOLIO I DIREKTNIH INVESTICIJA 12
1.3. OSNOVNI MOTIVI ZA PREDUZIMANJE STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA 16
1.3.1. Strateški motivi 16
1.3.2. Subjektivni motivi 19
1.3.3. Ekonomski motivi 19
1.4. SPECIFIČNOSTI GLOBALIZACIJE 20
1.4.1. Preduzeća i proces globalizacije 23
2. OSNOVNI MEHANIZMI FUNKCIONISANJA STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA 26
2.1. GREEN-FIELD INVESTICIJE 26
2.2. SPAJANJE (MERGER) I KUPOVINE (AQUISITION) 27
2.3. FORME TRANSNACIONALIZACIJE 28
2.3.1. Tipologija NFI 31
2.3.2. Ugovori o zajedničkim ulaganjima 32
2.3.3. Strateške alijanse 35
2.3.4. Koristi i troškovi alijansi 40
2.4. OSNOVNI OBLICI STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA 42
2.4.1. Horizontalne SDI i horizontalno integrisane TNK 42
2.4.2. Vertikalne SDI i vertikalno integrisane TNK 43
2.4.3. Konglomeratske SDI i diverzifikovane TNK 44
2.5. INTRAFIRM TRGOVINA I TRANSFERNE CENE 45
2.5.1. Intrafirm trgovina 45
2.5.2. Transferne cene 46
2.5.3. Motivi transfernih cena 46
2.5.4. Porezi 47
2.5.5. Carinske i necarinske barijere 48
2.5.6. Fluktuacija deviznog kursa valuta 49
2.5.7. Restrikcije na repatrijaciju profita 49
2.5.8. Politički i socijalni pritisci 49
2.5.9. Efekti transfernih cena 51
3. POSLOVNA KLIMA U SRBIJI 52
3.1. SPECIFIČNOSTI TRANZICIONOG OKRUŽENJA 52
3.2. PROCES TRANZICIJE SRPSKE PRIVREDE 55
3.3 KORELACIJA TRANZICIJE I PREDUZETNIŠTVA U SRBIJI 57
POČETNO STIMULISANJE PREDUZETNIČKOG NAČINA POSLOVANJA U MALOM I VELIKOM BIZNISU U
CILJU POSPEŠIVANJA RAZVOJA TRŽIŠTA; 58
3.3.1. Strukture potencijalnih i aktivnih preduzetnika 62
Razlozi za ovako velike disproporcije između aktivnih i potencijalnih preduzetnika su veoma složeni i
delikatni. Oni, kao takvi, najvećim delom proističu iz sledećih činjenica 63
3.4. EKONOMSKI RAST 63
3.4.1. Inflacija 65
3.5. SPOLJNA TRGOVINA 67
3.6. POSLOVANJE PREDUZEĆA 68
4. KONKURENTNOST 71
4.1. INDEKS POSLOVNE KLIME U SRBIJI 73
5. OBIM I USMERENOST SDI PO REGIONIMA 77
5.1. UTICAJ SDI NA RAZVOJ ZEMLJE DOMAĆINA 80
5.2. STRANE DIREKTNE INVESTICIJE I SRBIJA 82
5.2.1. Učenje moralnih principa 85
5.3. STRANA ULAGANJA U SRBIJU 86
5.4. DONACIJE EVROPSKE UNIJE SRBIJI 88
5.4.1. Evropska agencija za rekonstrukciju 88
5.4.2. Pomoć EU malim i srednjim preduzećima Srbije 92
5.4.3. Uslovi kreditiranja u Srbiji 93
6. ISTRAŽIVAČKI DEO RADA 95
6.1. REZULTATI ISTRAŽIVANJA 95
6.2. OČEKIVANI REZULTATI I NAUČNI DOPRINOS 95
6.3. ANALIZA REZULTATA ISTRAŽIVANJA 96
6.4. ANALIZA DOBIJENIH REZULTATA ISTRAŽIVANJA I
χ 2 − test 145
7. ZAKLJUČAK 152
LITERATURA 156
PRILOG 159
BIOGRAFIJA 160
PREDMET ISTRAŽIVANJA 5
CILJ ISTRAŽIVANJA 6
HIPOTEZE 6
Metode istraživanja 7
1. POJAM STRANIH INVESTICIJA 8
1.1. PORTFOLIO INVESTICIJE 10
1.2. RAZLIKE IZMEĐU PORTFOLIO I DIREKTNIH INVESTICIJA 12
1.3. OSNOVNI MOTIVI ZA PREDUZIMANJE STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA 16
1.3.1. Strateški motivi 16
1.3.2. Subjektivni motivi 19
1.3.3. Ekonomski motivi 19
1.4. SPECIFIČNOSTI GLOBALIZACIJE 20
1.4.1. Preduzeća i proces globalizacije 23
2. OSNOVNI MEHANIZMI FUNKCIONISANJA STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA 26
2.1. GREEN-FIELD INVESTICIJE 26
2.2. SPAJANJE (MERGER) I KUPOVINE (AQUISITION) 27
2.3. FORME TRANSNACIONALIZACIJE 28
2.3.1. Tipologija NFI 31
2.3.2. Ugovori o zajedničkim ulaganjima 32
2.3.3. Strateške alijanse 35
2.3.4. Koristi i troškovi alijansi 40
2.4. OSNOVNI OBLICI STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA 42
2.4.1. Horizontalne SDI i horizontalno integrisane TNK 42
2.4.2. Vertikalne SDI i vertikalno integrisane TNK 43
2.4.3. Konglomeratske SDI i diverzifikovane TNK 44
2.5. INTRAFIRM TRGOVINA I TRANSFERNE CENE 45
2.5.1. Intrafirm trgovina 45
2.5.2. Transferne cene 46
2.5.3. Motivi transfernih cena 46
2.5.4. Porezi 47
2.5.5. Carinske i necarinske barijere 48
2.5.6. Fluktuacija deviznog kursa valuta 49
2.5.7. Restrikcije na repatrijaciju profita 49
2.5.8. Politički i socijalni pritisci 49
2.5.9. Efekti transfernih cena 51
3. POSLOVNA KLIMA U SRBIJI 52
3.1. SPECIFIČNOSTI TRANZICIONOG OKRUŽENJA 52
3.2. PROCES TRANZICIJE SRPSKE PRIVREDE 55
3.3 KORELACIJA TRANZICIJE I PREDUZETNIŠTVA U SRBIJI 57
POČETNO STIMULISANJE PREDUZETNIČKOG NAČINA POSLOVANJA U MALOM I VELIKOM BIZNISU U
CILJU POSPEŠIVANJA RAZVOJA TRŽIŠTA; 58
3.3.1. Strukture potencijalnih i aktivnih preduzetnika 62
Razlozi za ovako velike disproporcije između aktivnih i potencijalnih preduzetnika su veoma složeni i
delikatni. Oni, kao takvi, najvećim delom proističu iz sledećih činjenica 63
3.4. EKONOMSKI RAST 63
3.4.1. Inflacija 65
3.5. SPOLJNA TRGOVINA 67
3.6. POSLOVANJE PREDUZEĆA 68
4. KONKURENTNOST 71
4.1. INDEKS POSLOVNE KLIME U SRBIJI 73
5. OBIM I USMERENOST SDI PO REGIONIMA 77
5.1. UTICAJ SDI NA RAZVOJ ZEMLJE DOMAĆINA 80
5.2. STRANE DIREKTNE INVESTICIJE I SRBIJA 82
5.2.1. Učenje moralnih principa 85
5.3. STRANA ULAGANJA U SRBIJU 86
5.4. DONACIJE EVROPSKE UNIJE SRBIJI 88
5.4.1. Evropska agencija za rekonstrukciju 88
5.4.2. Pomoć EU malim i srednjim preduzećima Srbije 92
5.4.3. Uslovi kreditiranja u Srbiji 93
6. ISTRAŽIVAČKI DEO RADA 95
6.1. REZULTATI ISTRAŽIVANJA 95
6.2. OČEKIVANI REZULTATI I NAUČNI DOPRINOS 95
6.3. ANALIZA REZULTATA ISTRAŽIVANJA 96
6.4. ANALIZA DOBIJENIH REZULTATA ISTRAŽIVANJA I
χ 2 − test 145
7. ZAKLJUČAK 152
LITERATURA 156
PRILOG 159
BIOGRAFIJA 160