25-05-2010, 10:06 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Razvoj kompjuterske tehnologije uslovio je masovno korišćenje računara u svim sferama društva, što je stvorilo preduslove za informaciono obrazovanje učenika osnovnih škola. Uvođenjem informatike u škole informatička znanja prestala su da budu privilegija uskospecijalizovanih stručnjaka koji će se baviti programiranjem, nego i svih školovanih kadrova koji će nove tehnologije koristiti u svom radu i svakodnevnom životu.
Osnovne škole postepeno stvaraju uslove za izgradnju sveobuhvatnog sistema resursa za učenje i nastavu. Na taj način škola ima mogućnost da se menja u pravcu ‘’virtuelne škole’’, koja se oslobađa svih paradigmi učenja, koja osposobljava učenike za realno shvatanje i razumno prihvatanje promena, za stvaralačko delovanje.
Korišćenjem Interneta, kod učenika se postepeno razvijaju sposobnosti komunikacije, pronalaženja informacija, kritičkog mišljenja i doživotnog učenja. U procesu iskorišćavanja mogućnosti Interneta, učenik shvata da cilj učenja nije prvenstveno da sve zna, već da izgradi sposobnost učenja i motivaciju da permanentno uči iz unutrašnjih potreba.
Multimedijalna tehnologija omogućava učenicima da maštaju, analiziraju i komuniciraju, jer se izvori saznanja ne nalaze samo u učionici već i u medijima širom sveta. Te medije Internet čini dinamičnim sistemom učenja, koji je izazovan za ljude koji uče, koji pruža brojne mogućnosti saznanja.
S’ obzirom na brz razvoj informacione tehnologije mnogi naučnici tvrde da će za deset godina virtuelno obrazovanje biti dominantan oblik obrazovanja. Zagovornici virtuelnog obrazovanja, slažu se u tome da ono daje šansu svima da se školuju uz minimalna ulaganja sredstava. Takođe smanjiće se izdaci za izgradnju novih školskih zgrada i nastavnih baza.
Pored ogromnih mogućnosti za komunikaciju i saradnju, Internet pruža veliki izbor materijala (slike, programi, audio-video materijal) koji nastavnik tehničkog obrazovanja može direktno da koristi na časovima tehničkog obrazovanja. Na kraju ovog rada su navedeni neki primeri po razredima od petog do osmog razreda osnovne škole...
Učenje i nastava
Istraživanja pamćenja ukazuju na to da proces pamćenja uključuje prelaz informacija iz kratkotrajnog u dugotrajno pamćenje. Sadržaj kratkotrajnog pamćenja stalno se menja novim informacijama koje pristižu. Da bi informacija bila pohranjena u dugotrajnom pamćenju mora biti strukturirana na smislen način za onoga koji uči. Proces strukturiranja zahteva vremena, ali to je dobro «investirano» vreme budući da je vrlo teško zapamtiti sadržaj koji ne razumemo.
Ako učenik dobija nove informacije prebrzo, neće imati vremena da ih kvalitetno «obradi» u kratkotrajnom pamćenju, pa se informacija neće zadržati. Dakle, proces strukturiranja ili davanja značenja novim informacijama je zahtevan i traži vremena, a učenici u tome trebaju pomoć.
Da bismo neko znanje trajno zadržali u sećanju, potrebno je ponavljati ga. Nastavnici moraju biti svesni da ono što žele da učenici znaju moraju često ponavljati. Naravno da postoje izuzeci ovom pravilu – ponekad će se iskustvo koje se dogodilo samo jednom pamtiti za celi život, ali tada možemo s velikom sigurnošću pretpostaviti da se radi o događaju koji je imao veliko emocionalno značenje. Kada govorimo o školskom učenju, tu je ponavljanje izuzetno važno za proces zapamćivanja.
Da bi ojačali zapamćivanje i sprečili zaboravljanje važno je da nastavnici ne prezentuju učenicima veliku količinu novog sadržaja brzo i odjednom. Jednako je važno znati i to da su učenicima potrebne aktivnosti koje će im pomoći da razumeju novi materijal. Dakako, informacije koje valja zadržati u dugotrajnom pamćenju moraju se ponavljati. Nastavnik ne može očekivati da će se učenici u junu setiti neke informacije o kojoj je govorio u septembru, bez ponavljanja te informacije tokom školske godine...
Sadržaj
1. Uvod . . . . . .............. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
2. Učenje i nastava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
2.1. Pristupi (teorije) učenja . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
2.1.1. Kognitivistička škola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
2.1.2. Konstruktivistički pristup . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
2.1.3. Bihevioristička škola: pohvale i motivacija . . . . . . . . . . . . . 5
2.1.4. Humanistički pristup: zadovoljavanje emocionalnih potreba onoga koji uči . . . . . . . . ................................................................... . 6
2.2. Samostalno učenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
2.2.1. Materijali za samostalno učenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
2.2.2. Interakcija između polaznika i materijala za samostalno učenje... 9
2.2.3. Faze dizajniranja materijala za samostalno učenje . . . . . . . 10
3. Učenje na daljinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
3.1. Značaj Interneta u obrazovanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
3.1.1. Nedostaci korišćenja Interneta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
3.1.2. Internet u školi . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
3.2. Učenje na daljinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . 15
3.2.1. Osnovne karakteristike programa za učenje na daljinu . . . . 15
3.2.2. Prednosti programa za učenje na daljinu . . . . . . . . . . . . . 16
3.2.3. Nedostaci programa za učenje na daljinu . . . . . . . . . . . . 17
3.2.4. Učesnici kod učenja na daljinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
3.2.5. Vrste učenja na daljinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
3.2.6. Kriterijumi za uspešno obrazovanje na daljinu . . . . . . . . . . 19
3.2.7. Uloga nastavnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
3.2.8. Vrednovanje učenja na daljinu .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
3.3. E-mail kao alat za učenje na daljinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
3.3.1. Prednosti i nedostaci korištenja e-maila . . . . . . . . . . . . . . 22
3.3.2. Načini komunikacije e-mailom kod učenja na daljinu . . . . . . . 23
3.3.3. Preporuke pri postavljanju e-mail predavanja ili kursa . . . . . 24
3.4. Korišćenje WWW za učenje na daljinu .. . . . . . . . . . . . . . . . 24
3.4.1. Administrativna pitanja pri organizaciji Web kursa na daljinu . . . 25
3.4.2. Pitanja vezana uz kreiranje Web predavanja ili kursa na daljinu. . 26
3.5. Korišćenje telekonferencija i videokonferencija za učenje na daljinu 28
3.5.1. Videokonferencije kod učenja na daljinu . . . . . . . . . . . . . 28
3.5.2. Telekonferencije kod učenja na daljinu .. . . . . . . . . . . . . . 29
3.5.3. Prednosti i nedostaci telekonferencija i videokonferencija . . . 30
3.5.4. Preporuke za korištenje telekonferencija i videokonferencija za učenje na daljinu . . .................................................................. . . 31
4. Primeri za korišćenje edukativnih sadržaja sa Interneta po razredima . . . . . . .................................................................... . . . . . 33
4.1. Peti razred . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
4.2. Šesti razred . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
4.3. Sedmi razred . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . 38
4.4. Osmi razred . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . 40
Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . 45
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . 46
Razvoj kompjuterske tehnologije uslovio je masovno korišćenje računara u svim sferama društva, što je stvorilo preduslove za informaciono obrazovanje učenika osnovnih škola. Uvođenjem informatike u škole informatička znanja prestala su da budu privilegija uskospecijalizovanih stručnjaka koji će se baviti programiranjem, nego i svih školovanih kadrova koji će nove tehnologije koristiti u svom radu i svakodnevnom životu.
Osnovne škole postepeno stvaraju uslove za izgradnju sveobuhvatnog sistema resursa za učenje i nastavu. Na taj način škola ima mogućnost da se menja u pravcu ‘’virtuelne škole’’, koja se oslobađa svih paradigmi učenja, koja osposobljava učenike za realno shvatanje i razumno prihvatanje promena, za stvaralačko delovanje.
Korišćenjem Interneta, kod učenika se postepeno razvijaju sposobnosti komunikacije, pronalaženja informacija, kritičkog mišljenja i doživotnog učenja. U procesu iskorišćavanja mogućnosti Interneta, učenik shvata da cilj učenja nije prvenstveno da sve zna, već da izgradi sposobnost učenja i motivaciju da permanentno uči iz unutrašnjih potreba.
Multimedijalna tehnologija omogućava učenicima da maštaju, analiziraju i komuniciraju, jer se izvori saznanja ne nalaze samo u učionici već i u medijima širom sveta. Te medije Internet čini dinamičnim sistemom učenja, koji je izazovan za ljude koji uče, koji pruža brojne mogućnosti saznanja.
S’ obzirom na brz razvoj informacione tehnologije mnogi naučnici tvrde da će za deset godina virtuelno obrazovanje biti dominantan oblik obrazovanja. Zagovornici virtuelnog obrazovanja, slažu se u tome da ono daje šansu svima da se školuju uz minimalna ulaganja sredstava. Takođe smanjiće se izdaci za izgradnju novih školskih zgrada i nastavnih baza.
Pored ogromnih mogućnosti za komunikaciju i saradnju, Internet pruža veliki izbor materijala (slike, programi, audio-video materijal) koji nastavnik tehničkog obrazovanja može direktno da koristi na časovima tehničkog obrazovanja. Na kraju ovog rada su navedeni neki primeri po razredima od petog do osmog razreda osnovne škole...
Učenje i nastava
Istraživanja pamćenja ukazuju na to da proces pamćenja uključuje prelaz informacija iz kratkotrajnog u dugotrajno pamćenje. Sadržaj kratkotrajnog pamćenja stalno se menja novim informacijama koje pristižu. Da bi informacija bila pohranjena u dugotrajnom pamćenju mora biti strukturirana na smislen način za onoga koji uči. Proces strukturiranja zahteva vremena, ali to je dobro «investirano» vreme budući da je vrlo teško zapamtiti sadržaj koji ne razumemo.
Ako učenik dobija nove informacije prebrzo, neće imati vremena da ih kvalitetno «obradi» u kratkotrajnom pamćenju, pa se informacija neće zadržati. Dakle, proces strukturiranja ili davanja značenja novim informacijama je zahtevan i traži vremena, a učenici u tome trebaju pomoć.
Da bismo neko znanje trajno zadržali u sećanju, potrebno je ponavljati ga. Nastavnici moraju biti svesni da ono što žele da učenici znaju moraju često ponavljati. Naravno da postoje izuzeci ovom pravilu – ponekad će se iskustvo koje se dogodilo samo jednom pamtiti za celi život, ali tada možemo s velikom sigurnošću pretpostaviti da se radi o događaju koji je imao veliko emocionalno značenje. Kada govorimo o školskom učenju, tu je ponavljanje izuzetno važno za proces zapamćivanja.
Da bi ojačali zapamćivanje i sprečili zaboravljanje važno je da nastavnici ne prezentuju učenicima veliku količinu novog sadržaja brzo i odjednom. Jednako je važno znati i to da su učenicima potrebne aktivnosti koje će im pomoći da razumeju novi materijal. Dakako, informacije koje valja zadržati u dugotrajnom pamćenju moraju se ponavljati. Nastavnik ne može očekivati da će se učenici u junu setiti neke informacije o kojoj je govorio u septembru, bez ponavljanja te informacije tokom školske godine...
Sadržaj
1. Uvod . . . . . .............. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
2. Učenje i nastava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
2.1. Pristupi (teorije) učenja . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
2.1.1. Kognitivistička škola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
2.1.2. Konstruktivistički pristup . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
2.1.3. Bihevioristička škola: pohvale i motivacija . . . . . . . . . . . . . 5
2.1.4. Humanistički pristup: zadovoljavanje emocionalnih potreba onoga koji uči . . . . . . . . ................................................................... . 6
2.2. Samostalno učenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
2.2.1. Materijali za samostalno učenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
2.2.2. Interakcija između polaznika i materijala za samostalno učenje... 9
2.2.3. Faze dizajniranja materijala za samostalno učenje . . . . . . . 10
3. Učenje na daljinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
3.1. Značaj Interneta u obrazovanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
3.1.1. Nedostaci korišćenja Interneta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
3.1.2. Internet u školi . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
3.2. Učenje na daljinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . 15
3.2.1. Osnovne karakteristike programa za učenje na daljinu . . . . 15
3.2.2. Prednosti programa za učenje na daljinu . . . . . . . . . . . . . 16
3.2.3. Nedostaci programa za učenje na daljinu . . . . . . . . . . . . 17
3.2.4. Učesnici kod učenja na daljinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
3.2.5. Vrste učenja na daljinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
3.2.6. Kriterijumi za uspešno obrazovanje na daljinu . . . . . . . . . . 19
3.2.7. Uloga nastavnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
3.2.8. Vrednovanje učenja na daljinu .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
3.3. E-mail kao alat za učenje na daljinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
3.3.1. Prednosti i nedostaci korištenja e-maila . . . . . . . . . . . . . . 22
3.3.2. Načini komunikacije e-mailom kod učenja na daljinu . . . . . . . 23
3.3.3. Preporuke pri postavljanju e-mail predavanja ili kursa . . . . . 24
3.4. Korišćenje WWW za učenje na daljinu .. . . . . . . . . . . . . . . . 24
3.4.1. Administrativna pitanja pri organizaciji Web kursa na daljinu . . . 25
3.4.2. Pitanja vezana uz kreiranje Web predavanja ili kursa na daljinu. . 26
3.5. Korišćenje telekonferencija i videokonferencija za učenje na daljinu 28
3.5.1. Videokonferencije kod učenja na daljinu . . . . . . . . . . . . . 28
3.5.2. Telekonferencije kod učenja na daljinu .. . . . . . . . . . . . . . 29
3.5.3. Prednosti i nedostaci telekonferencija i videokonferencija . . . 30
3.5.4. Preporuke za korištenje telekonferencija i videokonferencija za učenje na daljinu . . .................................................................. . . 31
4. Primeri za korišćenje edukativnih sadržaja sa Interneta po razredima . . . . . . .................................................................... . . . . . 33
4.1. Peti razred . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
4.2. Šesti razred . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
4.3. Sedmi razred . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . 38
4.4. Osmi razred . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . 40
Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . 45
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . 46