25-05-2010, 09:21 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Prvi bankarski poslovi, kako se oni sa sadašnjeg stanovišta shvataju, nastali su već u ranim periodima razvoja ljudskog društva. Začeci ovih poslova mogu se istorijski pratiti još od 3000. godine pre nove ere, a sigurniji materijalni dokazi o vrsti i načinu razvoja bankarskih poslova, od VII veka pre nove ere.U periodu od VII do V veka pre nove ere, U Vavilonu su se pojavile privatne kuće koje su se bavile pretečom danačnjih bankarskih poslova, poznati pod nazivom tezaurisanje, a ljudi koji su se njima bavili zvali su se « tezauri»( današnji pojam tezaurisanje podrazumeva povlačenje i stokiranje novca ili drugih vrednosti iz predmeta ).
Ti prvi poslovi odnosili su se na organizovano sklanjanje odgovarajuće robe, obično žita ili druge vrste robe na čuvanje. Primljenu robu tezauri su čuvali ili davali dalje u promet na određeni rok i uz odgovarajuće priznanice o deponovanim proizvodima koje su i same postajale predmet samostalnog finansijskog prometa za obračune i plaćanja.
U istom razdoblju u staroj Grčkoj bankarski poslovi se razvijaju u okviru čuvenih hramova, posebno hramova u Efesu na ostrvu Rodos. Pojam kovanog novca na ovom tlu, počev od VI veka pre nove ere, koje je iozdavao skoro svaki grad ili manja državica samostalno za svoje potrebe, javljaju se i prvi privatni menjači, koji su menjali novac jednoga grada, tj.države za novac druge, ili su ga davali na zajam uz kamatu. Svoj posao oni su obavljali na trgu za stolom ili klupi. Kako se sto na grčkom jeziku naziva « trapeza «, tako su oni dobili naziv» trapeziti «, a u današnjem smislu trapeza označava banku.
U periodu postojanja Rimske imperije stiču se još povoljniji uslovi za razvoj novčanih transakcija i drugih finansijskih poslova. Lice koje se u Rimskoj imperiji bavi primanjem depozita i uloga, davanjem zajmova i posredovanjem u novčanom prometu naziva se « angentarijus «. Njihovi poslovi se se u veliko meri odražavali na razvoj privrednog života, sve više na vlast i državne poslove.
U ranom feudalizmu paralelno sa odumiranjem trgovačkih poslova, zamirao je i razvoj bankarskih poslova, tj.banaka.U ovom periodu razvoja ljudske istorije ulogu su imali samo menjački i emisioni poslovi.U istom periodu kreditni poslovi se javljaju najvećim delom u obliku naturalnog kredita, da bi se tokom vremena sve više razvijaokao poseban novčani kreditni posao koji prati trgovačke transakcije. U okviru ovim poslova u trgovačkom prometuširu primenu dobija menica, ( Italija XII vek ), na osnovu koje se kao instrument plaćanja uspešno razvija međunarodni trgovački i novčani promet. Ovaj period je značajan i po prvim slučajevima « kvarenja novca «, što se činilo odstupanjem u težini i sastavu plemenitih metala od kojih je kovan novac, a ispoljio se u određenoj stopi inflacije, koja je zasigurno siromašila široki krug vlasnika novčane imovine......
Sadržaj :
1 UVOD 4
1.1 Pojam banke 6
1.1.1 Poslovna politika banaka 7
1.1.2 Karakteristike banaka , tendencije u bankarstvu 7
1.1.3 Profitabilnost banaka 8
1.2 Opšta podela banaka 8
1.2.1 Centralna ili emisiona banka 8
1.2.2 Strateško planiranje 9
1.2.3 Strategija i programi strategijskog planiranja 9
1.2.4 Depozitna ( komercijalna) banka 10
1.2.5 Univerzalne banke ( banke opšteg tipa) 10
1.2.6 Specijalizovane i granske banke 10
1.2.7 Poslovne banke 11
1.2.8 Štedno-kreditne organizacije 11
1.3 Funkcije banaka 12
1.3.1 Funkcije kreditnog posredovanja 12
1.3.2 Funkcija novčanog izravnavanja 12
1.3.3 Uslužna funkcija 12
1.3.4 Preduzetnička funkcija 13
1.4 Aktivni bankarski poslovi 13
1.5 Pasivni bankarski poslovi 15
1.5.1 Emisioni poslovi 15
1.5.2 Izdavanje obveznica 16
1.5.3 Izdavanje založnica 17
1.5.4 Izdavanje blagajničkih zapisa 18
1.5.5 Izdavanje potvrda o deponovanim sredstvima 19
1.5.6 Ulog na štednju 19
1.6 Dugoročni poslovi 19
1.6.1 Neutralni i sopstveni bankarski poslovi 20
1.6.2 Ugovor o depozitu 20
1.6.3 Ugovor o sefu 20
1.6.4 Devizni poslovi 20
1.6.5 Klirinški poslovi. 21
1.7 Sopstveni bankarski poslovi 22
1.7.1 Bankarske garancije 22
1.8 Centralna Banka – osnovna i sporedna delatnost 23
1.8.1 Istorijat nastanka Centralne Banke 23
1.8.2 Osnovne funkcije i zadaci 24
1.8.3 Poslovi Narodne Banke Srbije 25
1.8.4 Emisija novca, novčanica i kredita 26
1.8.5 Sprovođenje mera kreditno – monetarne politike 28
1.8.6 Uticaj monetarne politike na privredu 28
1.8.7 Ciljevi monetarne politike 29
1.8.8 Operacije na otvorenom tržištu 30
1.8.9 Politika obaveznih rezervi 30
1.8.10 Reeskontni krediti 32
1.8.11 Eskontna i diskontna kamatna politika 32
1.8.12 Specijalni depoziti 34
1.8.13 Direktivne mere 34
1.8.14 Neinstitucionalne metode delovanja 35
1.8.15 Regulisanje i kontrola rada banaka 35
1.8.16 Ciljevi kontrolne funkcije banaka od strane Narodne banke Srbije 37
1.8.17 Poslovi nadzora u oblasti osiguranja 38
1.8.18 Održanje spoljne likvidnosti 38
1.8.19 Ostale funkcije 39
1.8.20 Organizacija centralne banke 40
1.8.21 Funkcije centralne banke 40
1.8.22 Emisija novčanica i kovanog novca 40
1.8.23 Regulisanje potrebne količine novca 41
1.8.24 Značaj primene bankarskih principa 41
2 ZAKLJUČAK 43
3 LITERATURA 45
Prvi bankarski poslovi, kako se oni sa sadašnjeg stanovišta shvataju, nastali su već u ranim periodima razvoja ljudskog društva. Začeci ovih poslova mogu se istorijski pratiti još od 3000. godine pre nove ere, a sigurniji materijalni dokazi o vrsti i načinu razvoja bankarskih poslova, od VII veka pre nove ere.U periodu od VII do V veka pre nove ere, U Vavilonu su se pojavile privatne kuće koje su se bavile pretečom danačnjih bankarskih poslova, poznati pod nazivom tezaurisanje, a ljudi koji su se njima bavili zvali su se « tezauri»( današnji pojam tezaurisanje podrazumeva povlačenje i stokiranje novca ili drugih vrednosti iz predmeta ).
Ti prvi poslovi odnosili su se na organizovano sklanjanje odgovarajuće robe, obično žita ili druge vrste robe na čuvanje. Primljenu robu tezauri su čuvali ili davali dalje u promet na određeni rok i uz odgovarajuće priznanice o deponovanim proizvodima koje su i same postajale predmet samostalnog finansijskog prometa za obračune i plaćanja.
U istom razdoblju u staroj Grčkoj bankarski poslovi se razvijaju u okviru čuvenih hramova, posebno hramova u Efesu na ostrvu Rodos. Pojam kovanog novca na ovom tlu, počev od VI veka pre nove ere, koje je iozdavao skoro svaki grad ili manja državica samostalno za svoje potrebe, javljaju se i prvi privatni menjači, koji su menjali novac jednoga grada, tj.države za novac druge, ili su ga davali na zajam uz kamatu. Svoj posao oni su obavljali na trgu za stolom ili klupi. Kako se sto na grčkom jeziku naziva « trapeza «, tako su oni dobili naziv» trapeziti «, a u današnjem smislu trapeza označava banku.
U periodu postojanja Rimske imperije stiču se još povoljniji uslovi za razvoj novčanih transakcija i drugih finansijskih poslova. Lice koje se u Rimskoj imperiji bavi primanjem depozita i uloga, davanjem zajmova i posredovanjem u novčanom prometu naziva se « angentarijus «. Njihovi poslovi se se u veliko meri odražavali na razvoj privrednog života, sve više na vlast i državne poslove.
U ranom feudalizmu paralelno sa odumiranjem trgovačkih poslova, zamirao je i razvoj bankarskih poslova, tj.banaka.U ovom periodu razvoja ljudske istorije ulogu su imali samo menjački i emisioni poslovi.U istom periodu kreditni poslovi se javljaju najvećim delom u obliku naturalnog kredita, da bi se tokom vremena sve više razvijaokao poseban novčani kreditni posao koji prati trgovačke transakcije. U okviru ovim poslova u trgovačkom prometuširu primenu dobija menica, ( Italija XII vek ), na osnovu koje se kao instrument plaćanja uspešno razvija međunarodni trgovački i novčani promet. Ovaj period je značajan i po prvim slučajevima « kvarenja novca «, što se činilo odstupanjem u težini i sastavu plemenitih metala od kojih je kovan novac, a ispoljio se u određenoj stopi inflacije, koja je zasigurno siromašila široki krug vlasnika novčane imovine......
Sadržaj :
1 UVOD 4
1.1 Pojam banke 6
1.1.1 Poslovna politika banaka 7
1.1.2 Karakteristike banaka , tendencije u bankarstvu 7
1.1.3 Profitabilnost banaka 8
1.2 Opšta podela banaka 8
1.2.1 Centralna ili emisiona banka 8
1.2.2 Strateško planiranje 9
1.2.3 Strategija i programi strategijskog planiranja 9
1.2.4 Depozitna ( komercijalna) banka 10
1.2.5 Univerzalne banke ( banke opšteg tipa) 10
1.2.6 Specijalizovane i granske banke 10
1.2.7 Poslovne banke 11
1.2.8 Štedno-kreditne organizacije 11
1.3 Funkcije banaka 12
1.3.1 Funkcije kreditnog posredovanja 12
1.3.2 Funkcija novčanog izravnavanja 12
1.3.3 Uslužna funkcija 12
1.3.4 Preduzetnička funkcija 13
1.4 Aktivni bankarski poslovi 13
1.5 Pasivni bankarski poslovi 15
1.5.1 Emisioni poslovi 15
1.5.2 Izdavanje obveznica 16
1.5.3 Izdavanje založnica 17
1.5.4 Izdavanje blagajničkih zapisa 18
1.5.5 Izdavanje potvrda o deponovanim sredstvima 19
1.5.6 Ulog na štednju 19
1.6 Dugoročni poslovi 19
1.6.1 Neutralni i sopstveni bankarski poslovi 20
1.6.2 Ugovor o depozitu 20
1.6.3 Ugovor o sefu 20
1.6.4 Devizni poslovi 20
1.6.5 Klirinški poslovi. 21
1.7 Sopstveni bankarski poslovi 22
1.7.1 Bankarske garancije 22
1.8 Centralna Banka – osnovna i sporedna delatnost 23
1.8.1 Istorijat nastanka Centralne Banke 23
1.8.2 Osnovne funkcije i zadaci 24
1.8.3 Poslovi Narodne Banke Srbije 25
1.8.4 Emisija novca, novčanica i kredita 26
1.8.5 Sprovođenje mera kreditno – monetarne politike 28
1.8.6 Uticaj monetarne politike na privredu 28
1.8.7 Ciljevi monetarne politike 29
1.8.8 Operacije na otvorenom tržištu 30
1.8.9 Politika obaveznih rezervi 30
1.8.10 Reeskontni krediti 32
1.8.11 Eskontna i diskontna kamatna politika 32
1.8.12 Specijalni depoziti 34
1.8.13 Direktivne mere 34
1.8.14 Neinstitucionalne metode delovanja 35
1.8.15 Regulisanje i kontrola rada banaka 35
1.8.16 Ciljevi kontrolne funkcije banaka od strane Narodne banke Srbije 37
1.8.17 Poslovi nadzora u oblasti osiguranja 38
1.8.18 Održanje spoljne likvidnosti 38
1.8.19 Ostale funkcije 39
1.8.20 Organizacija centralne banke 40
1.8.21 Funkcije centralne banke 40
1.8.22 Emisija novčanica i kovanog novca 40
1.8.23 Regulisanje potrebne količine novca 41
1.8.24 Značaj primene bankarskih principa 41
2 ZAKLJUČAK 43
3 LITERATURA 45