25-05-2010, 09:18 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Porez na dodatu vrednost (PDV) je najrasprostranjeniji sistem oporezivanja prometa roba (dobara) i usluga u svetu. Primenjuje se u preko 120 država sveta, a u nekim od njih se javlja i pod drugačijim nazivima - Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, Novi Zeland i Singapur imaju tzv. goods and services tax (GST) (porez na dobra i usluge), dok je u Japanu poznat kao porez na konzumiranje.
Porez na dodatu vrednost je indirektni porez, što znači da se ne prikuplja direktno od lica koje je porezni obveznik, već od lica koja se smatraju krajnjim potrošačima. S obzirom da je PDV zamišljen kao porez na konzumiranje, izvoz (koji se, po definiciji, konzumira vani) nije predmet oporezivanja.
PDV je izumio francuski ekonomista Maurice Lauré (Moris Lore) 1954. godine. On je bio direktor francuske porezne službe koja je 10. aprila 1954. uvela taxe sur la valeur ajoutée (TVA). Ovaj porez je isprva uveden kao opterećenje za velike kompanije, ali je vremenom njegovo delovanje prošireno na sve oblasti poslovanja. U Francuskoj je PDV najznačajniji izvor javnog finansiranja i procenjuje se da donosi oko 45% prihoda...
Karakteristike
Za njega treba reći da je neto svefazni porez. Svefazni jer se obračunava u svakoj fazi prometa dobara i usluga podložnih oporezivanju, a neto, jer se ne obračunava na ukupnu prodajnu vrednost u svakoj od faza, već samo na dodatu vrednost, nastalu u konkretnoj fazi. On u velikoj meri onemogućava različite oblike prevara, ali je i meta brojnih kritika zbog toga što je to regresivni porez.
Sistem poreza na dodatu vrednost državi omogućava veće javne prihode, naročito u zemljama koje su u klasičnim sistemima imale mnogo problema sa prikupljanjem poreza. Mnogo je manja mogućnost različitih utaja, mada se na razvijenijim tržištima svi ovi efekti pomalo gube zbog mnogo širih mogućnosti za malverzacije. Kako je izvoz oslobođen plaćanja PDV-a, to je oblast za koju se najveći broj utaja i veže.
Kritike
Osnovna kritika je vezana za činjenicu da stvarni teret oporezivanja snose krajnji potrošači. Naročito su time pogođeni siromašniji slojevi društva. Iz tog razloga su u mnogim državama uvedene umanjene stope poreza na dodatu vrednost, negde čak i nulta stopa. Tim, nižim stopama su uglavnom obuhvaćene osnovne namirnice, lekovi, knjige, ortopedska pomagala i slično.
PDV u Evropskoj Uniji
Porezni sistem Evropske Unije je označen serijom direktiva od kojih je za PDV najznačajnija Šesta direktiva. Iako postoje osnovne smernice, neke države su uspele stvoriti različite stope za određene regije i teritorije. Na primer, Kanarska Ostrva, Ceuta i Melilla (Španija), Gibraltar (Velika Britanija), Åland (Finska) su svi izvan EU sistema poreza na dodatu vrednost. Azorska Ostrva i Madeira (Portugal), pak, imaju nešto nižu stopu nego je to u kontinentalnom delu Portugala.
Različite stope postoje i unutar nekih drugih država Evropske Unije. Uobičajena stopa je 15%, ali ponegde postoje i snižene do 5%, ali i povišene gde je maksimum 25%. Konačno, iako nije predviđeno Šestom direktivom, neke države za izvesna dobra i usluge imaju "nultu stopu". Važna napomena je da to nije isto što i oslobađanje od poreza na dodatu vrednost.
Šesta direktiva zahteva da određena dobra budu oslobođena od PDV-a. Na primer, poštanske usluge, medicinska njega, osiguranje i bankarske usluge i drugo). Također, za određene vrste usluga važe specifična pravila o mestu oporezivanja i, kao i kod nas, neophodno je sagledati propise kako bi se znao njihov status...
SADRŽAJ:
1 Uvod 3
2 Karakteristike 3
3 Kritike 3
4 Porez na dodatu vrednost (PDV) u drugim zemljama 3
4.1 PDV u Evropskoj Uniji 4
4.2 PDV u Sjedinjenim Američkim Državama 4
4.3 PDV u Bosni i Hercegovini 4
5 Porez na dodatu vrednost u Republici Srbiji 7
6 Porez na dodatu vrednost u Građevini 8
7 Prednosti PDV-a u odnosu na postojeći porez na promet 25
7.1 Sadržina Zakona i primena pojedinih zakonskih rešenja 26
8 PREDMET OPOREZIVANJA 33
9 PORESKI OBVEZNIK I PORESKI DUŽNIK 33
9.1 Samostalnost u obavljanju delatnosti 34
9.2 Obeležja trajnog i načela jedinstva kod obavljanja delatnosti 34
9.3 Ko ne može biti poreski obveznik 35
10 PORESKI DUŽNICI 35
11 MESTO I VREME DOBARA I USLUGA I NASTANAK PORESKE OBAVEZE 36
12 PORESKA OSNOVICA I PORESKA STOPA 36
13 PORESKA OSLOBOĐENJA 37
14 PRETHODNI POREZ 37
15 POSEBAN POSTUPAK OPOREZIVANJA 38
15.1 Mali poreski obveznici 38
15.2 Poljoprivrednici 39
15.3 Turističke agencije 39
16 OBAVEZE PORESKIH OBVEZNIKA KOD PROMETA DOBARA I USLUGA 39
16.1 Obaveza podnošenja evidencionih prijava 40
16.2 Obaveza izdavanja računa 40
16.3 Obaveza vođenja evidencije 41
16.4 Obaveza podnošenja poreske prijave i obaveza obračunavanja i plaćanja PDV 41
17 Karakteristike i primena sistema PDV (poreza na dodatu vrednost) 42
18 Prelazak sa sistema poreza na promet na sistem PDV – a i uticaj PDV – a na proizvođače i na potrošače 44
19 ZAKLJUČAK 46
20 LITERATURA 47
Porez na dodatu vrednost (PDV) je najrasprostranjeniji sistem oporezivanja prometa roba (dobara) i usluga u svetu. Primenjuje se u preko 120 država sveta, a u nekim od njih se javlja i pod drugačijim nazivima - Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, Novi Zeland i Singapur imaju tzv. goods and services tax (GST) (porez na dobra i usluge), dok je u Japanu poznat kao porez na konzumiranje.
Porez na dodatu vrednost je indirektni porez, što znači da se ne prikuplja direktno od lica koje je porezni obveznik, već od lica koja se smatraju krajnjim potrošačima. S obzirom da je PDV zamišljen kao porez na konzumiranje, izvoz (koji se, po definiciji, konzumira vani) nije predmet oporezivanja.
PDV je izumio francuski ekonomista Maurice Lauré (Moris Lore) 1954. godine. On je bio direktor francuske porezne službe koja je 10. aprila 1954. uvela taxe sur la valeur ajoutée (TVA). Ovaj porez je isprva uveden kao opterećenje za velike kompanije, ali je vremenom njegovo delovanje prošireno na sve oblasti poslovanja. U Francuskoj je PDV najznačajniji izvor javnog finansiranja i procenjuje se da donosi oko 45% prihoda...
Karakteristike
Za njega treba reći da je neto svefazni porez. Svefazni jer se obračunava u svakoj fazi prometa dobara i usluga podložnih oporezivanju, a neto, jer se ne obračunava na ukupnu prodajnu vrednost u svakoj od faza, već samo na dodatu vrednost, nastalu u konkretnoj fazi. On u velikoj meri onemogućava različite oblike prevara, ali je i meta brojnih kritika zbog toga što je to regresivni porez.
Sistem poreza na dodatu vrednost državi omogućava veće javne prihode, naročito u zemljama koje su u klasičnim sistemima imale mnogo problema sa prikupljanjem poreza. Mnogo je manja mogućnost različitih utaja, mada se na razvijenijim tržištima svi ovi efekti pomalo gube zbog mnogo širih mogućnosti za malverzacije. Kako je izvoz oslobođen plaćanja PDV-a, to je oblast za koju se najveći broj utaja i veže.
Kritike
Osnovna kritika je vezana za činjenicu da stvarni teret oporezivanja snose krajnji potrošači. Naročito su time pogođeni siromašniji slojevi društva. Iz tog razloga su u mnogim državama uvedene umanjene stope poreza na dodatu vrednost, negde čak i nulta stopa. Tim, nižim stopama su uglavnom obuhvaćene osnovne namirnice, lekovi, knjige, ortopedska pomagala i slično.
PDV u Evropskoj Uniji
Porezni sistem Evropske Unije je označen serijom direktiva od kojih je za PDV najznačajnija Šesta direktiva. Iako postoje osnovne smernice, neke države su uspele stvoriti različite stope za određene regije i teritorije. Na primer, Kanarska Ostrva, Ceuta i Melilla (Španija), Gibraltar (Velika Britanija), Åland (Finska) su svi izvan EU sistema poreza na dodatu vrednost. Azorska Ostrva i Madeira (Portugal), pak, imaju nešto nižu stopu nego je to u kontinentalnom delu Portugala.
Različite stope postoje i unutar nekih drugih država Evropske Unije. Uobičajena stopa je 15%, ali ponegde postoje i snižene do 5%, ali i povišene gde je maksimum 25%. Konačno, iako nije predviđeno Šestom direktivom, neke države za izvesna dobra i usluge imaju "nultu stopu". Važna napomena je da to nije isto što i oslobađanje od poreza na dodatu vrednost.
Šesta direktiva zahteva da određena dobra budu oslobođena od PDV-a. Na primer, poštanske usluge, medicinska njega, osiguranje i bankarske usluge i drugo). Također, za određene vrste usluga važe specifična pravila o mestu oporezivanja i, kao i kod nas, neophodno je sagledati propise kako bi se znao njihov status...
SADRŽAJ:
1 Uvod 3
2 Karakteristike 3
3 Kritike 3
4 Porez na dodatu vrednost (PDV) u drugim zemljama 3
4.1 PDV u Evropskoj Uniji 4
4.2 PDV u Sjedinjenim Američkim Državama 4
4.3 PDV u Bosni i Hercegovini 4
5 Porez na dodatu vrednost u Republici Srbiji 7
6 Porez na dodatu vrednost u Građevini 8
7 Prednosti PDV-a u odnosu na postojeći porez na promet 25
7.1 Sadržina Zakona i primena pojedinih zakonskih rešenja 26
8 PREDMET OPOREZIVANJA 33
9 PORESKI OBVEZNIK I PORESKI DUŽNIK 33
9.1 Samostalnost u obavljanju delatnosti 34
9.2 Obeležja trajnog i načela jedinstva kod obavljanja delatnosti 34
9.3 Ko ne može biti poreski obveznik 35
10 PORESKI DUŽNICI 35
11 MESTO I VREME DOBARA I USLUGA I NASTANAK PORESKE OBAVEZE 36
12 PORESKA OSNOVICA I PORESKA STOPA 36
13 PORESKA OSLOBOĐENJA 37
14 PRETHODNI POREZ 37
15 POSEBAN POSTUPAK OPOREZIVANJA 38
15.1 Mali poreski obveznici 38
15.2 Poljoprivrednici 39
15.3 Turističke agencije 39
16 OBAVEZE PORESKIH OBVEZNIKA KOD PROMETA DOBARA I USLUGA 39
16.1 Obaveza podnošenja evidencionih prijava 40
16.2 Obaveza izdavanja računa 40
16.3 Obaveza vođenja evidencije 41
16.4 Obaveza podnošenja poreske prijave i obaveza obračunavanja i plaćanja PDV 41
17 Karakteristike i primena sistema PDV (poreza na dodatu vrednost) 42
18 Prelazak sa sistema poreza na promet na sistem PDV – a i uticaj PDV – a na proizvođače i na potrošače 44
19 ZAKLJUČAK 46
20 LITERATURA 47