25-05-2010, 09:12 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Говор има изузетно важну улогу у животу предшколског детета. Он је акустички феномен јер се учи слушањем говора других. Говор је и први вербални начин комуникације, а истовремено најстарији и најраспрострањенији начин комуникације међу људима. У предшколском узрасту је важан за развој комуникације, друштвености, мишљења, социјализације у групу вршњака итд. Развој говора је важан за развој слуха детета. Слаб слух има негативан утицај на његов развој. Уколико је говор детета неразвијен и поремећен, то се одражава на писменост, на музичко васпитање, на стицање математичких појмова, на упознавање околине и др.
Говор је процес стварања и синтезе гласова, који имају значења (семантичку вредност). То је врло сложена активност у којој учествују, осим фонацијских и артикулационих извршних органа и други системи органа а под контролом великог мозга и његовог кортекса. Језик је такође систем гласовних облика који имају карактер симболика и комуникације, служи означавању предмета, односа, збивања у околини, изражавању субјективних стања, доживљаја и омогућава споразумевање у кругу заједнице која се служи истим симболима. Језик садржи више елемената од говора и не може се свести на артикулацијско-фонацијску шему, ту играју улогу динамика, ритмика, мелодика говора, говорне паузе, мимика, и покрети тела.
Након рођења јавља се први плач новорођенчета као прва комуникациона драж за мајку на коју она даје комуникациони одговор (комуникацина реакција). Првих недеља беба започиње са вокализацијом на коју мајка такође одговара. У петој недељи беба емитује рефлексно осмех, а у трећем месецу јавља се социјални осмех, који подспешује афективну комуникацију. Мајка се спонтано укључује вербално и невербално у комуникацију са бебом реагујући на бебу: сигнале као што су кијање, кашљање, плач, стењање, рефлексни осмех, моторичке радње, вокализација, гукање... Мајка на њих реагује имитирајући те звуке или радње, гласно их тумачећи, постављајући питања и често сама одговарајући на њих. Она такође одговара осмехом, мрштењем, претњом кажипрста, упућивањем значајних погледа и мимиком. Беба на ове поруке реагује телом и гласом: вокализацијом, гукањем, баблингом, самосталним покретима рукама, ногама и касније главом, затим социјалним осмехом, смехом, плачем, упућивањем значајних погледа итд. Мајчин глас постаје најефикасније средство за изазивање вокализације код бебе у 5-ој недељи живота. Појава прве речи представља прекретницу у развоју комуникације која постаје вербална....
Постоји неколико психолошких развојних теорија о настанку говора : Нативистичке: већина развојних психолога базира настанак говора на урођеној биолошкој способности и критичко периоду, Емпиристичке: бихејвиористи проучавају разне облике стицања и учења говора, имитације, моделовање, поткрепљењем или класичним условљавањем. Обе теорије у екстремном виду су на принципу или-или али умерене имплицитно не искључују други фактор.
Говор има већи број различитих функција. Постоје бројни и различити покушаји да се намене и функције говора класификују али ниједан од њих не даје исцрпно и потпуну слику разноврсности које постоје. Психолошки релевантне функције су семантичка, комуникациона, функција стицања искуства, функција деловања.
Реч је носилац значења, односно она садржи одредјено значење или тачније побуђује (представља драж) одређено значење. Истовремено само значење детерминише које ћемо речи изабрати као одговарајуће за његову презентацију, реч која нема значење / неки облици афазије или реч страног језика. Бројне су теорије значења (Озгуд, Скинер, Огден и Ричардс (симбол, мисао, референт) Језик служи за саопштавање наших идеја и мисли. Пример: "Сматрам да је говор фундаментална и дистинктивна карактеристика људске врсте". Језик не служи само за емитовање идеја. Језик (говор) служи за емитовање емоција тј. изражавање нашег афективног и емотивног односа према ономе о чему говоримо или пишемо.Језик може да има мотивациону тј. конативну функцију. Језик у овом случају служи за изражавање спремности и воље да се учествује у некој акцији или делатности. Човек говори да би утицао на друге, на њихово мишљење, осећања, понашања, савест. Молбе, тражење, заповедање, саветовање другог, наговарање, уверавања, упозоравање итд (Посебно присутна код васпитавања деце, у односу терапеут-клијент, политицари-гласачи итд.)....
САДРЖАЈ
УВОД - 3 -
ЗАКАСНЕЛИ ГОВОРНИ РАЗВОЈ КОД ДЕТЕТА - 6 -
ВРСТЕ ГОВОРНИХ ПОРЕМЕЋАЈА КОД ДЕЦЕ - 9 -
ТЕПАЊЕ - 9 -
Физиолошко и патолошко тепање - 9 -
Израженост тепања - 10 -
Узроци тепања - 10 -
О штетности дечјег тепања - 12 -
Раширеност тепања код деце - 12 -
Превентивне мере за спречавање појаве тепања и рад на његовом отклањању - 13 -
НАГЛУВО ДЕТЕ И ЊЕГОВ ГОВОР - 14 -
УЊКАЊЕ - 16 -
Отворено уњкање - 16 -
Затворено уњкање - 17 -
Отворено и затворено уњкање - 18 -
МУЦАЊЕ - 19 -
Муцање деце - 19 -
Грешке васпитања које могу изазвати муцање - 20 -
Рад на отклањању муцања деце предшколског узраста - 21 -
Муцање комбиновано с тепањем - 22 -
Лечење и преваспитање неуропатске конституције детета - 23 -
БРЗОПЛЕТОСТ У ГОВОРУ КОД ДЕЦЕ - 25 -
Рад васпитача на отклањању брзоплетости - 26 -
код деце - 26 -
ПАТОЛОШКИ СПОР ГОВОР КОД ДЕЦЕ - 27 -
АЛАЛИЈА - 28 -
Врсте алалија - 28 -
АФАЗИЈА - 30 -
Класификација афазија - 30 -
ПОРЕМЕЋАЈИ ГОВОРА МЕНТАЛНО НЕДОВОЉНО РАЗВИЈЕНЕ ДЕЦЕ - 32 -
НЕДОСТАТЦИ ГОВОРА СЛЕПЕ ДЕЦЕ - 33 -
ГОВОР СЛЕПО - ГЛУВОНЕМЕ ДЕЦЕ - 34 -
ЗАКЉУЧАК - 35 -
ЛИТЕРАТУРА - 36 -
Говор има изузетно важну улогу у животу предшколског детета. Он је акустички феномен јер се учи слушањем говора других. Говор је и први вербални начин комуникације, а истовремено најстарији и најраспрострањенији начин комуникације међу људима. У предшколском узрасту је важан за развој комуникације, друштвености, мишљења, социјализације у групу вршњака итд. Развој говора је важан за развој слуха детета. Слаб слух има негативан утицај на његов развој. Уколико је говор детета неразвијен и поремећен, то се одражава на писменост, на музичко васпитање, на стицање математичких појмова, на упознавање околине и др.
Говор је процес стварања и синтезе гласова, који имају значења (семантичку вредност). То је врло сложена активност у којој учествују, осим фонацијских и артикулационих извршних органа и други системи органа а под контролом великог мозга и његовог кортекса. Језик је такође систем гласовних облика који имају карактер симболика и комуникације, служи означавању предмета, односа, збивања у околини, изражавању субјективних стања, доживљаја и омогућава споразумевање у кругу заједнице која се служи истим симболима. Језик садржи више елемената од говора и не може се свести на артикулацијско-фонацијску шему, ту играју улогу динамика, ритмика, мелодика говора, говорне паузе, мимика, и покрети тела.
Након рођења јавља се први плач новорођенчета као прва комуникациона драж за мајку на коју она даје комуникациони одговор (комуникацина реакција). Првих недеља беба започиње са вокализацијом на коју мајка такође одговара. У петој недељи беба емитује рефлексно осмех, а у трећем месецу јавља се социјални осмех, који подспешује афективну комуникацију. Мајка се спонтано укључује вербално и невербално у комуникацију са бебом реагујући на бебу: сигнале као што су кијање, кашљање, плач, стењање, рефлексни осмех, моторичке радње, вокализација, гукање... Мајка на њих реагује имитирајући те звуке или радње, гласно их тумачећи, постављајући питања и често сама одговарајући на њих. Она такође одговара осмехом, мрштењем, претњом кажипрста, упућивањем значајних погледа и мимиком. Беба на ове поруке реагује телом и гласом: вокализацијом, гукањем, баблингом, самосталним покретима рукама, ногама и касније главом, затим социјалним осмехом, смехом, плачем, упућивањем значајних погледа итд. Мајчин глас постаје најефикасније средство за изазивање вокализације код бебе у 5-ој недељи живота. Појава прве речи представља прекретницу у развоју комуникације која постаје вербална....
Постоји неколико психолошких развојних теорија о настанку говора : Нативистичке: већина развојних психолога базира настанак говора на урођеној биолошкој способности и критичко периоду, Емпиристичке: бихејвиористи проучавају разне облике стицања и учења говора, имитације, моделовање, поткрепљењем или класичним условљавањем. Обе теорије у екстремном виду су на принципу или-или али умерене имплицитно не искључују други фактор.
Говор има већи број различитих функција. Постоје бројни и различити покушаји да се намене и функције говора класификују али ниједан од њих не даје исцрпно и потпуну слику разноврсности које постоје. Психолошки релевантне функције су семантичка, комуникациона, функција стицања искуства, функција деловања.
Реч је носилац значења, односно она садржи одредјено значење или тачније побуђује (представља драж) одређено значење. Истовремено само значење детерминише које ћемо речи изабрати као одговарајуће за његову презентацију, реч која нема значење / неки облици афазије или реч страног језика. Бројне су теорије значења (Озгуд, Скинер, Огден и Ричардс (симбол, мисао, референт) Језик служи за саопштавање наших идеја и мисли. Пример: "Сматрам да је говор фундаментална и дистинктивна карактеристика људске врсте". Језик не служи само за емитовање идеја. Језик (говор) служи за емитовање емоција тј. изражавање нашег афективног и емотивног односа према ономе о чему говоримо или пишемо.Језик може да има мотивациону тј. конативну функцију. Језик у овом случају служи за изражавање спремности и воље да се учествује у некој акцији или делатности. Човек говори да би утицао на друге, на њихово мишљење, осећања, понашања, савест. Молбе, тражење, заповедање, саветовање другог, наговарање, уверавања, упозоравање итд (Посебно присутна код васпитавања деце, у односу терапеут-клијент, политицари-гласачи итд.)....
САДРЖАЈ
УВОД - 3 -
ЗАКАСНЕЛИ ГОВОРНИ РАЗВОЈ КОД ДЕТЕТА - 6 -
ВРСТЕ ГОВОРНИХ ПОРЕМЕЋАЈА КОД ДЕЦЕ - 9 -
ТЕПАЊЕ - 9 -
Физиолошко и патолошко тепање - 9 -
Израженост тепања - 10 -
Узроци тепања - 10 -
О штетности дечјег тепања - 12 -
Раширеност тепања код деце - 12 -
Превентивне мере за спречавање појаве тепања и рад на његовом отклањању - 13 -
НАГЛУВО ДЕТЕ И ЊЕГОВ ГОВОР - 14 -
УЊКАЊЕ - 16 -
Отворено уњкање - 16 -
Затворено уњкање - 17 -
Отворено и затворено уњкање - 18 -
МУЦАЊЕ - 19 -
Муцање деце - 19 -
Грешке васпитања које могу изазвати муцање - 20 -
Рад на отклањању муцања деце предшколског узраста - 21 -
Муцање комбиновано с тепањем - 22 -
Лечење и преваспитање неуропатске конституције детета - 23 -
БРЗОПЛЕТОСТ У ГОВОРУ КОД ДЕЦЕ - 25 -
Рад васпитача на отклањању брзоплетости - 26 -
код деце - 26 -
ПАТОЛОШКИ СПОР ГОВОР КОД ДЕЦЕ - 27 -
АЛАЛИЈА - 28 -
Врсте алалија - 28 -
АФАЗИЈА - 30 -
Класификација афазија - 30 -
ПОРЕМЕЋАЈИ ГОВОРА МЕНТАЛНО НЕДОВОЉНО РАЗВИЈЕНЕ ДЕЦЕ - 32 -
НЕДОСТАТЦИ ГОВОРА СЛЕПЕ ДЕЦЕ - 33 -
ГОВОР СЛЕПО - ГЛУВОНЕМЕ ДЕЦЕ - 34 -
ЗАКЉУЧАК - 35 -
ЛИТЕРАТУРА - 36 -