25-05-2010, 09:09 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Parte u zemljama stabilne demokrate „prožimaju" sve ostale demokratske instituce; one određuju način rada i sadržaj odluka parlamenta, aktivnost vlade zavisi od opredeljenja vladajuće parte (ili partija), personalni sastav učesnika izbora određuju parte, a ishod izbora takođe zavisi od odnosa snaga između partija. Parte na još jedan, suštinski način omogućuju održavanje izbora koji Ričard Kac ovako opisuje: .....bez partija koje strukturišu (izborne V.G.) kampanje, koje osiguravaju kontinuitet od jednih do drugih izbora, obezbeđuju veze između kandidata u raznim lokalnim sredinama i za razne položaje, nije verovatno da bi sprovedeni izbori bili smisleni čak i kad bi bili tehnički slobodni". Veliki procenat građana emotivno se vezuje za parte (partijska lojalnost, partijska identifikacija) što nije u tolikoj meri slučaj sa drugim demokratskim institucijama, na osnovu čega se može tvrditi da parte imaju čak izvestan prioritet nad tim institucijama. Nije zato slučajno da se parte poimaju kao ključni činioci, glavni „protagonisti" demokratskog poretka, „pokretačka snaga" moderne politike, a metaforično i kao „hleb svakidašnji liberalne demokrate". To objašnjava zašto se parte od početka dvadesetog veka do aktuelnog razdoblja nalaze u žiži teorijskih i empirijskih istraživanja.
Termin partija koji, etimološki znači deo šire celine (lat. part deo; partire deliti) ušao je u upotrebu u prvoj polovini prošlog veka zamenjujući postepeno termin fakcija (facere činiti; factio grupa koja se bavi sumnjivim poslovima), kao i termin sekta (secere deliti) koji se od kraja XVII veka koristi uglavnom za označavanje verskih podela. Inače, termin fakcija (factio) označavao je u starom Rimu, u vreme braće Graha, grupu aristokrata koji kontrolišu Senat. Gaj Grah je tim terminom označavao svoje neprijatelje. Ciceron u Republici terminom fakcija označava grčke oligarhe. S obzirom na negativnu vrednosnu konotaciju koja prati termin fakcija još iz perioda starog Rima, njegovo napuštanje i usvajanje, krajem osamnaestog veka, termina parte za označavanje oblika političkog organizovanja predstavljalo je, prećutno, napuštanje a priori negativnog stava prema tim oblicima organizovanja.
Nastanak za demokrate u zapadnoevropskim zemljama i SAD neraskidivo je povezan sa razvojem i delovanjem političkih partija; premda one ponekad postoje i u autoritarnim pa i u totalitarnim porecima, demokratski poredak je nemoguć bez partija. Osim u zemljama stabilne demokrate (zapadnoevropske zemlje i SAD), parte su odigrale ključnu ulogu u procesu nastanka i učvršćivanja demokrata u zemljama Južne Evrope tokom sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka. Parte, takođe, predstavljaju okosnicu demokratskih promenado kojih je došlo u postkomunističkim zemljama Jugoistočne Evrope, uključujući SRJ, od 1990. naovamo. U većini tih zemalja ostvarena je na izborima 1990. prva mirna promena na vlasti reformisanih komunističkih partija od strane novoformiranih opozicionih partija, a u kasnijem razdoblju u nekim od tih zemalja (Slovenija, Mađarska, Poljska, Češka) uspostavljeni su demokratski poreci zavidne stabilnosti.
Krajem 2000, u Srbiji je registrovano oko 200 a u Crnoj Gori oko 50 partija od kojih veliki broj postoji samo fiktivno. Zbog ograničenog obima ovog teksta u središtu pažnje biće relevantne, važne parte koje su od 1990. do sredine 2001. barem jednom na izborima za republičke parlamente Srbe (1990, 1992, 1993, 1 997, 2000) i Crne Gore (1 990, 1 992, 1 996, 1 998, 2001) osvojile najmanje četiri odsto glasova, ili koje su u tom razdoblju ostvarivale veliki uticaj na donošenje najvažnijih političkih odluka. Imajući u vidu navedene kriterijume u relevantne parte u Srbiji spadaju: Demokratska stranka (DS), Demokratska partija Srbe (DSS), Socijalistička partija Srbe (SPS), Jugoslovenska levica OUL), Srpska radikalna stranka (SRS) i Stranka srpskog jedinstva (SSJ). U crnogorske relevantne parte spadaju: Demokratska partija socijalista (DPS), Socijalistička narodna partija Crne Gore (SNP CG), Socijaldemokratska partija Crne Gore (SDP CG), Narodna stranka Crne Gore (NS CG) i Liberalni savez Crne Gore (LS CG)....
S A D R Ž A J
1 UVOD 3
1.1 Definicija 5
1.2 Funkcija 7
2 POJAM POLITIČKOG MARKETINGA 8
2.1 STRATEŠKO PLANIRANJE POLITIČKOG MARKETINGA 11
2.2 Misija i ciljevi političkih organizacija 11
2.3 MARKETING MIX 15
2.4 UTVRĐIVANJE POLITIČKOG PROFILA IZBORNE JEDINICE 15
2.5 Osnove političkog marketinga 16
2.6 Politička kultura / ponašanje / socijalizacija 18
3 UTVRĐIVANJE SOCIOLOŠKO-EKONOMSKOG PROFILA IZBORNE JEDINICE 18
3.1 IZBOR ODGOVARAJUĆIH KANDIDATA 19
4 OSNOVNA PRAVILA ODNOSA SAMEDIJIMA 20
4.1 Inicirajte 20
4.2 Poštujte pravila medija 20
4.3 Personalizujte kontakt 20
4.4 Budite na raspolaganju 20
4.5 Izbegavajte konfrontacije 21
4.6 Budite iskreni 21
4.7 Budite u toku 21
5 PREDSTAVLJANJE STRANKE, PROGRAMA I KANDIDATA 21
5.1 IZBORNI SLOGANI I PLAKATI 22
5.2 Kamapanja preko telefona 23
5.3 Saopštenja za mede 23
5.4 Konferencija za novinare 24
5.5 Reklama (advertising) 24
5.6 PONAŠANJE PRED BIRAČIMA 26
6 METODOLOGIJA PRISTUPA PR AKTIVNOSTIMA 27
6.1 Hitnost i ažurnost 30
6.2 Replike u štampanim medijima 30
7 ZAKLJUČAK 31
8 LITERATURA 32
Parte u zemljama stabilne demokrate „prožimaju" sve ostale demokratske instituce; one određuju način rada i sadržaj odluka parlamenta, aktivnost vlade zavisi od opredeljenja vladajuće parte (ili partija), personalni sastav učesnika izbora određuju parte, a ishod izbora takođe zavisi od odnosa snaga između partija. Parte na još jedan, suštinski način omogućuju održavanje izbora koji Ričard Kac ovako opisuje: .....bez partija koje strukturišu (izborne V.G.) kampanje, koje osiguravaju kontinuitet od jednih do drugih izbora, obezbeđuju veze između kandidata u raznim lokalnim sredinama i za razne položaje, nije verovatno da bi sprovedeni izbori bili smisleni čak i kad bi bili tehnički slobodni". Veliki procenat građana emotivno se vezuje za parte (partijska lojalnost, partijska identifikacija) što nije u tolikoj meri slučaj sa drugim demokratskim institucijama, na osnovu čega se može tvrditi da parte imaju čak izvestan prioritet nad tim institucijama. Nije zato slučajno da se parte poimaju kao ključni činioci, glavni „protagonisti" demokratskog poretka, „pokretačka snaga" moderne politike, a metaforično i kao „hleb svakidašnji liberalne demokrate". To objašnjava zašto se parte od početka dvadesetog veka do aktuelnog razdoblja nalaze u žiži teorijskih i empirijskih istraživanja.
Termin partija koji, etimološki znači deo šire celine (lat. part deo; partire deliti) ušao je u upotrebu u prvoj polovini prošlog veka zamenjujući postepeno termin fakcija (facere činiti; factio grupa koja se bavi sumnjivim poslovima), kao i termin sekta (secere deliti) koji se od kraja XVII veka koristi uglavnom za označavanje verskih podela. Inače, termin fakcija (factio) označavao je u starom Rimu, u vreme braće Graha, grupu aristokrata koji kontrolišu Senat. Gaj Grah je tim terminom označavao svoje neprijatelje. Ciceron u Republici terminom fakcija označava grčke oligarhe. S obzirom na negativnu vrednosnu konotaciju koja prati termin fakcija još iz perioda starog Rima, njegovo napuštanje i usvajanje, krajem osamnaestog veka, termina parte za označavanje oblika političkog organizovanja predstavljalo je, prećutno, napuštanje a priori negativnog stava prema tim oblicima organizovanja.
Nastanak za demokrate u zapadnoevropskim zemljama i SAD neraskidivo je povezan sa razvojem i delovanjem političkih partija; premda one ponekad postoje i u autoritarnim pa i u totalitarnim porecima, demokratski poredak je nemoguć bez partija. Osim u zemljama stabilne demokrate (zapadnoevropske zemlje i SAD), parte su odigrale ključnu ulogu u procesu nastanka i učvršćivanja demokrata u zemljama Južne Evrope tokom sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka. Parte, takođe, predstavljaju okosnicu demokratskih promenado kojih je došlo u postkomunističkim zemljama Jugoistočne Evrope, uključujući SRJ, od 1990. naovamo. U većini tih zemalja ostvarena je na izborima 1990. prva mirna promena na vlasti reformisanih komunističkih partija od strane novoformiranih opozicionih partija, a u kasnijem razdoblju u nekim od tih zemalja (Slovenija, Mađarska, Poljska, Češka) uspostavljeni su demokratski poreci zavidne stabilnosti.
Krajem 2000, u Srbiji je registrovano oko 200 a u Crnoj Gori oko 50 partija od kojih veliki broj postoji samo fiktivno. Zbog ograničenog obima ovog teksta u središtu pažnje biće relevantne, važne parte koje su od 1990. do sredine 2001. barem jednom na izborima za republičke parlamente Srbe (1990, 1992, 1993, 1 997, 2000) i Crne Gore (1 990, 1 992, 1 996, 1 998, 2001) osvojile najmanje četiri odsto glasova, ili koje su u tom razdoblju ostvarivale veliki uticaj na donošenje najvažnijih političkih odluka. Imajući u vidu navedene kriterijume u relevantne parte u Srbiji spadaju: Demokratska stranka (DS), Demokratska partija Srbe (DSS), Socijalistička partija Srbe (SPS), Jugoslovenska levica OUL), Srpska radikalna stranka (SRS) i Stranka srpskog jedinstva (SSJ). U crnogorske relevantne parte spadaju: Demokratska partija socijalista (DPS), Socijalistička narodna partija Crne Gore (SNP CG), Socijaldemokratska partija Crne Gore (SDP CG), Narodna stranka Crne Gore (NS CG) i Liberalni savez Crne Gore (LS CG)....
S A D R Ž A J
1 UVOD 3
1.1 Definicija 5
1.2 Funkcija 7
2 POJAM POLITIČKOG MARKETINGA 8
2.1 STRATEŠKO PLANIRANJE POLITIČKOG MARKETINGA 11
2.2 Misija i ciljevi političkih organizacija 11
2.3 MARKETING MIX 15
2.4 UTVRĐIVANJE POLITIČKOG PROFILA IZBORNE JEDINICE 15
2.5 Osnove političkog marketinga 16
2.6 Politička kultura / ponašanje / socijalizacija 18
3 UTVRĐIVANJE SOCIOLOŠKO-EKONOMSKOG PROFILA IZBORNE JEDINICE 18
3.1 IZBOR ODGOVARAJUĆIH KANDIDATA 19
4 OSNOVNA PRAVILA ODNOSA SAMEDIJIMA 20
4.1 Inicirajte 20
4.2 Poštujte pravila medija 20
4.3 Personalizujte kontakt 20
4.4 Budite na raspolaganju 20
4.5 Izbegavajte konfrontacije 21
4.6 Budite iskreni 21
4.7 Budite u toku 21
5 PREDSTAVLJANJE STRANKE, PROGRAMA I KANDIDATA 21
5.1 IZBORNI SLOGANI I PLAKATI 22
5.2 Kamapanja preko telefona 23
5.3 Saopštenja za mede 23
5.4 Konferencija za novinare 24
5.5 Reklama (advertising) 24
5.6 PONAŠANJE PRED BIRAČIMA 26
6 METODOLOGIJA PRISTUPA PR AKTIVNOSTIMA 27
6.1 Hitnost i ažurnost 30
6.2 Replike u štampanim medijima 30
7 ZAKLJUČAK 31
8 LITERATURA 32