23-02-2012, 03:29 PM
100% Kvalitetni diplomski radovi. 65000 Gotovih radova spremnih za download. Gotovi seminarski i diplomski radovi, izrada novih unikatnih seminarskih.
UVOD
Sadržaj
UVOD
Profesija ili poziv pedagoga je po svojoj prirodi veoma složen, višesmeran i veoma kompleksan - sam po sebi podrazumeva stalnu potrebu da se odgovarajućom naučnom i stručnom kulturom neprestano osnažuju uverenja u sopstvene profesionalne moći. Biti dobar pedagog, u najširem smislu te reči, znači ovladati pedagoškim kompetencijama u kojima je znanje samo jedan segment. Nagli razvoj nauke, tehnike i tehnologije, zahteva angažovanje većeg broja stručnjaka - pedagoga i drugih, njihovo permanentno obrazovanje i usavršavanje u vaspitno-obrazovnoj delatnosti, kako bi se intenziviralo osavremenjavanje i unapređivanje rada koji je od posebnog društvenog interesa. Permanentno obrazovanje označava organizovanu edukativnu aktivnost kojom se stiču nova znanja (dokvalifikacija, prekvalifikacija ). Najznačajnije karakteristke permanentnog obrazovanja su:
• celovitost – u smislu da se zasniva na najnovijim naučno – tehničkim dostignućima zavisno od stepena razvoja nauke,
• koherentnost – označavajući da određenu koncepciju u okviru koje se međusono povezuju nauka, obrazovanje, proizvodnja, tržište i posebno profit kao pokretač pre svega ekonomskih i drugih (kulturnih) procesa,
• razuđenost – jer otvara društvene probleme, dovodi do ekonomskih i tehnoloških analiza, pokreće ključna pitanja obrazovanja odraslih, doprinosi temeljnom proučavanju kadrova itd.
• dugoročnost – upućujući na iznalaženje sveukupnih znanja povezanih sa bujicom promena.
„Ukoliko se profesionalni razvoj odredi kao konstrukt kompleksnih i stalno promenljivih praktičnih akcija i razmišljanja o njima, proces profesionalnog razvoja odnosi se na učenje putem preispitivanja i menjanja prakse sopstvenog rada, stalnog samouvida i procene sopstvenih znanja, stavova, profesionalnih uverenja...“. Najvažnija funkcija profesionalnog razvoja je menjanje sebe radi efektivnijeg menjanja svog rada i pozitivnih efekata do kojih taj rad dovodi.
• celovitost – u smislu da se zasniva na najnovijim naučno – tehničkim dostignućima zavisno od stepena razvoja nauke,
• koherentnost – označavajući da određenu koncepciju u okviru koje se međusono povezuju nauka, obrazovanje, proizvodnja, tržište i posebno profit kao pokretač pre svega ekonomskih i drugih (kulturnih) procesa,
• razuđenost – jer otvara društvene probleme, dovodi do ekonomskih i tehnoloških analiza, pokreće ključna pitanja obrazovanja odraslih, doprinosi temeljnom proučavanju kadrova itd.
• dugoročnost – upućujući na iznalaženje sveukupnih znanja povezanih sa bujicom promena.
„Ukoliko se profesionalni razvoj odredi kao konstrukt kompleksnih i stalno promenljivih praktičnih akcija i razmišljanja o njima, proces profesionalnog razvoja odnosi se na učenje putem preispitivanja i menjanja prakse sopstvenog rada, stalnog samouvida i procene sopstvenih znanja, stavova, profesionalnih uverenja...“. Najvažnija funkcija profesionalnog razvoja je menjanje sebe radi efektivnijeg menjanja svog rada i pozitivnih efekata do kojih taj rad dovodi.
Sadržaj
UVOD
1 Kompetencije školskih pedagoga i stručnih saradnika 4
2 Uloga i zadaci izvršilaca pedagoške delatnosti u školi 6
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 19
1 Kompetencije školskih pedagoga i stručnih saradnika 4
2 Uloga i zadaci izvršilaca pedagoške delatnosti u školi 6
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 19