Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Pokuda i kazna u porodičnom vaspitanju
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
100% Kvalitetni diplomski radovi. 65000 Gotovih radova spremnih za download. Gotovi seminarski i diplomski radovi, izrada novih unikatnih seminarskih.

УВОД


Казна и кажњавање различито се дефинишу не само у разним наукама - етици, праву, психологији, педагогији већ и у оквиру једне научне дисциплине, па и једног теоријског правца као што је случај са психолошком теоријом оперантног условљавања.(Гашић, 1988: 14) И поред несагласности у самим дефиницијама, аутори се слажу да је одређивање појмова казне и кажњавања битан предуслов како за разумевање, тумачење и проверавање добијених емпиријских података, тако и за заузимање става према примени кажњавања у различитим друштвеним контекстима. То је посебно значајно када се говори о кажњавању деце и о оправданости примене кажњавања као поступка у социјализацији и васпитању деце. Термини "казна" и "кажњавање" у таквим дискусијама углавном имају негативно субјективно значење, повезано са застрашивањем, понижавањем и наношењем физичког бола. Појам кажњавања деце се често ограничава само на телесно кажњавање и грубо поступање и око таквог суженог значења углавном се и воде расправе да ли је дозвољено и оправдано уопште користити казне у васпитању деце.

Према одређењу датом у "Педагошком речнику", "казне у васпитању су средство педагошког утицаја које се примењује кад васпитаник прекрши норме друштвеног понашања или не изврши оправдано постављени захтев васпитача". (Педагошки речник, 1967: 421) Сама дефиниција не садржи разлику између казне и других средстава педагошког утицаја, али се то износи у даљем тексту, из кога следи да је суштина казне "у томе да се на педагошки начин разреши конфликт настао међу колективом и појединцем који је прекршио правила друштвеног понашања".(Педагошки речник, 1967: 421) То се постиже позивањем појединца на одговорност у име колектива са циљем да увиди неоправданост сопственог поступка и да се осети одговорним за своје недозвољено понашање.

Циљ казне није, како се износи даље у тексту, ни одмазда ни застрашивање, па ипак се казна сматра "крајњим" средством у васпитању. Оваква дефиниција не даје објашњење начина деловања казне на дете јер позивање на одговорност пред колективом, не објашњава шта, у ствари, у таквој ситуацији мотивише дете да измени своје непожељно понашање. Можемо претпоставити да је то страх од губљења наклоности колектива и могућности дружења, односно даљег учествовања у заједничким активностима, али то онда подразумева, даље, да су те заједничке активности привлачне за дете и да је дете у позитивном афективном односу са групом којој припада (»колективом«).

Садржај

УВОД
1.1 Појам казне у васпитању деце 3
1.2 Методе за санкционисање лошег понашања 5
1.3 Покуда у породичном васпитању 5
1.4 Облици и врсте кажњавања 7
1.5 Непожељне последице кажњавања 12
1.6 Законска заштита деце 12
ЗАКЉУЧАК 16
ЛИТЕРАТУРА 17
Referentni URL