Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Obrazovanje i vaspitanje u nižoj muzičkoj školi
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
100% Kvalitetni diplomski radovi. 65000 Gotovih radova spremnih za download. Gotovi seminarski i diplomski radovi, izrada novih unikatnih seminarskih.

UVOD


Muzičko obrazovanje je polje koje podrazumeva nastavu učenja muzike. Ovo obrazovanje je u vezi i u saglasnosti sa svim drugim oblastima učenja. U sebe uključuje psihomotorni domen (razvoj veština sviranja na instrumentu), kognitivni domen (sticanje znanja iz oblasti muzičke umetnosti), a posebno je značajan u afektivnom domenu, jer neguje ljubav prema muzičkoj umetnosti i osetljivost prema muzici uopšte.

Muzika je već dugo u civilizovanom društvu mera njegovog kulturnog razvitka, ona je jedan od faktora kojima se stvaraju nacionalna obeležja. Stoga je tradicija muzičkog obrazovanja u veoma duga. Smatra se da je muzičko obrazovanje jedno od prvih obrazovanja koje se počelo sistematski odvijati. Dugo je učenje muzike bilo samo individualno sve do univerzitetskog nivoa. Naime osnovno i srednje muzičko obrazovanje veoma dugo nije bilo organizovano.

Na našim prostorima, sve do XIX veka nije bilo školovanih muzičara, muzičke pismenosti i umetničke muzike. Jedina muzička praksa bila je tada u okvirima narodnog stvaralaštva. Crkveno pojanje, koje je uvedeno u sve svetovne osnovne škole zapravo predstavlja početak muzičkog obrazovanja. Za vreme prve vladavine Miloša Obrenovića doseljenici iz Austrije donose nove muzičke instrumente što predstavlja početak umetničke muzike u Srbiji.
Nova etapa u istoriji muzičke kulture i početak muzičke pismenosti vezuje se za dolazak Josifa Šlezingera u Šabac, gde 1829. godine osniva prvi vojni orkestar - 'bandu'. Nasuprot Šlezingerevom radu na muzičkom opismenjavanju u školama su se pevale samo crkvene pesme po sluhu. Zvaničnim zakonskim aktima tog vremena bilo je utvrđeno da se u školama Srbije uči crkveno pojanje. U Kragujevcu, u tadašnjem centru muzičkog života Srbije, Šlezingerovo delovanje uslovilo je novu orijentaciju ka vokalnoj umetničkoj muzici, a time i njenom uvođenju u škole. I pored duge tradicije, institucionalno obrazovanje u nižim i srednjim muzičkim školama počelo se organizovati je tek tokom XX veka.

U nižim muzičkim školama deca uobičajeno uče da sviraju na nekom instrumentu, pevaju u manjim horovima i uče osnove muzike i istoriju muzike. Dugo je muzičko obrazovanje bilo bazirano isključivo na klasičnoj muzici, no poslednjih decenija postoji trend da se ovo obrazovanje učini multikulturalnim, te se uključuju i moderni oblici muzike, poput narodne tradicionalne muzike, džeza i slično.
U osnovnim muzičkim školama učenici imaju mogućnost da sviraju i pevaju u manjim ansamblima, orkestrima, horovima i slično.


S A D R Ž A J

UVOD
1. Organizacija rada u osnovnim muzičkim školama 4
2. Ciljevi i zadaci rada u osnovnoj muzičkoj školi 6
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10
Referentni URL