25-05-2010, 12:33 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
APSTRAKT
Koncept organizacije zajedničkog života na kontinentu koji bi mogao da nadživi nacionalne antagonizme, predstavlja ideju koja je bila u osnovi nastanka današnje Evropske unije.
Kao početak inegracija evropskih država smatra se 9. maj 1950. godine, kada je Robert Šuman dao predlog za stvaranje nadnacionalne organizacije koja bi bila odgovorna za proizvodnju uglaj i čelika, da bi se njegov preglog 18. aprila 1957. realizovao i nastala je Evropska zajednica za ugalj i čelik. Jezgro Evropske unije začeto je
„Rimskim ugovorima” o osnivanju Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju 1957. godine, koje su se formalno spojile u Evropsku ekonomsku zajednicu 1. jula 1967, a zatim je preko „Jedinstvenog evropskog akta” 1986. godine politička integracija krunisana „Mastrihtskim ugovorom” 7. februara 1992. godine kada je donet „Ugovor o Evropskoj uniji” (Ugovor iz Mastrihta stupio je na snagu 1. novembra
1993. i tada je osnovana Evropska unija). „Ugovorom iz Amsterdama” od 17. juna 1997. godine (stupio na snagu 1. maja 1999), izvršene su izvesne reforme u Uniji sa ciljem jačanja saradnje i pojednostavljenja sistema Evropske unije.
ISTORIJA IDEJE EVROPSKOG UJEDINJENJA
Ideja evropskog ujedinjenja nije novijeg datuma i ne vezuje se samo za drugu polovinu dvadesetog veka. Mnogo ranije su postojali razlozi za različite koncepcije o međusobnom povezivanju zapadnoevropskih zemalja. Ti razlozi su bili različite prirode: strateški, interesni, istorijski, itd.
Već od šesnaestog veka se javlja zamisao u vezi sa povezivanjem nekih zemalja Evrope. Kao prvi značajni predstavnik i protagonista ideje o stvaranju zajednice država čuvara evropskog mira bio je francuski vojvoda Maskimilijan de Sali. On je smatrao da evropsku federaciju bi trebalo da čine hrišćanske republike i njih bi u zaštiti mira predvodila Francuska.
Francuz demokratske orijentacije i protivnik apsolutizma kralja Luja XIV, Sent Pjer je autor ideje o federativnoj zajednici suverenih država. Njegov doprinos se ogleda u jednom njegovom projektu Evropske Republike koji treba da čini stabilna Alijansa država sa svojim organima kao što bi bio savezni parlament ili savezni kongres.
Razvoju ideje evropskog ujedinjenja su doprineli Šarl Moneskje i Žan Žak Ruso. U svom spisu pod naslovom Razmišljanja o evropskoj univerzalnoj monarhiji (1734. godine štampan), Monteskje razmatra ideju univerzalnog evropskog ujedinjenja. Rusoov rukopris O federaciji kao sredstvu koje kombinuje korist malih republika sa velikim državama, posvećen je ideji i stvaranju neke vrste evropske federativne asocijacije...
S A D R Ž A J
UVOD 4
1.1 ISTORIJA IDEJE EVROPSKOG UJEDINJENJA 4
1.2 IDEJA EVROPSKOG UJEDINJENJA POSLE PRVOG SVETSKOG RATA 5
2 SAVREMENE RAZVOJNE FAZE 7
2.1 MARŠALOV PLAN 7
2.2 STVARANJE BENELUKSA 7
2.3 STVARANJE ZAPADNOEVROPSKE UNIJE 7
2.4 HAŠKA KONFERENCIJA 7
2.5 ŠUMANOV PLAN 8
2.6 RIMSKI UGOVORI 9
2.7 OD EVROPSKE EKONOMSKE ZAJEDNICE DO EVROPSKE UNIJE 9
3 JEDINSTVENI EVROPSKI AKT 10
3.1 STVARANJE EVROPSKE UNIJE – ugovor u Mastrihtu 11
3.2 Ugovor iz Nice 12
3.3 Lisabonski ugovor 12
3.4 Ustav EU 13
3.5 OSTALI UGOVORNI IZVORI 13
4 AKTI INSTITUCIJA EVROPSKE UNIJE 15
6.1 Lisabonski ugovor 18
6.2 Razlike između Nice i Lisabona 19
6.3 Komunitarni metod 21
6.4 Promene u carinskoj tarifi 22
6.5 Jedinstvena carinska deklaracija 22
6.5.1 Komunitarno pravo 24
6.5.2 Komunitarni segment – prvi stub saradnje 25
6.5.3 Supsidijarnost 27
6.5.4 Komunitarni segment 27
6.5.5 Izmene u Lisabonskom ugovoru 28
6.6 CILJEVI EVROPSKE UNIJE 31
6.7 NAČELA NA KOJIMA SE ZASNIVA EVROPSKA UNIJA 32
7 INSTITUCIONALNA STRUKTURA EVROPSKE UNIJE 32
7.1 ZAJEDNIČKE POLITIKE 34
7.2 ZONA SLOBODNE TROVINE 34
7.2.1 CARINSKA UNIJA 34
7.2.2 ZAJEDNIČKO TRŽIŠTE 35
7.2.3 ZAJEDNIČKA POLJOPRIVREDNA POLITIKA 35
7.2.4 EVROPSKA MONETARNA UNIJA 35
7.2.5 REGIONALNA POLITIKA 35
7.2.6 BUDŽET I BUDŽETSKA POLITIKA 36
7.2.7 ZAJEDNIČKA SPOLJNA I BEZBEDNOSNA POLITIKA 36
7.2.8 OSTALE ZAJEDNIČKE POLITIKE 36
8 PROCESI ŠIRENJA EVROPSKE UNIJE 36
8.1 USLOVI PROŠIRENJA 36
8.2 POSTURAK PROŠIRENJA 37
8.2.1 KRUGOVI PROŠIRENJA EVROPSKE UNIJE 37
ZAKLJUČAK O TEMI 42
9 PRILOZI 43
9.1 SKRAĆENICE KOJE SE KORISTE U EVROPSKOJ UNIJI 50
LITERATURA 52
APSTRAKT
Koncept organizacije zajedničkog života na kontinentu koji bi mogao da nadživi nacionalne antagonizme, predstavlja ideju koja je bila u osnovi nastanka današnje Evropske unije.
Kao početak inegracija evropskih država smatra se 9. maj 1950. godine, kada je Robert Šuman dao predlog za stvaranje nadnacionalne organizacije koja bi bila odgovorna za proizvodnju uglaj i čelika, da bi se njegov preglog 18. aprila 1957. realizovao i nastala je Evropska zajednica za ugalj i čelik. Jezgro Evropske unije začeto je
„Rimskim ugovorima” o osnivanju Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju 1957. godine, koje su se formalno spojile u Evropsku ekonomsku zajednicu 1. jula 1967, a zatim je preko „Jedinstvenog evropskog akta” 1986. godine politička integracija krunisana „Mastrihtskim ugovorom” 7. februara 1992. godine kada je donet „Ugovor o Evropskoj uniji” (Ugovor iz Mastrihta stupio je na snagu 1. novembra
1993. i tada je osnovana Evropska unija). „Ugovorom iz Amsterdama” od 17. juna 1997. godine (stupio na snagu 1. maja 1999), izvršene su izvesne reforme u Uniji sa ciljem jačanja saradnje i pojednostavljenja sistema Evropske unije.
ISTORIJA IDEJE EVROPSKOG UJEDINJENJA
Ideja evropskog ujedinjenja nije novijeg datuma i ne vezuje se samo za drugu polovinu dvadesetog veka. Mnogo ranije su postojali razlozi za različite koncepcije o međusobnom povezivanju zapadnoevropskih zemalja. Ti razlozi su bili različite prirode: strateški, interesni, istorijski, itd.
Već od šesnaestog veka se javlja zamisao u vezi sa povezivanjem nekih zemalja Evrope. Kao prvi značajni predstavnik i protagonista ideje o stvaranju zajednice država čuvara evropskog mira bio je francuski vojvoda Maskimilijan de Sali. On je smatrao da evropsku federaciju bi trebalo da čine hrišćanske republike i njih bi u zaštiti mira predvodila Francuska.
Francuz demokratske orijentacije i protivnik apsolutizma kralja Luja XIV, Sent Pjer je autor ideje o federativnoj zajednici suverenih država. Njegov doprinos se ogleda u jednom njegovom projektu Evropske Republike koji treba da čini stabilna Alijansa država sa svojim organima kao što bi bio savezni parlament ili savezni kongres.
Razvoju ideje evropskog ujedinjenja su doprineli Šarl Moneskje i Žan Žak Ruso. U svom spisu pod naslovom Razmišljanja o evropskoj univerzalnoj monarhiji (1734. godine štampan), Monteskje razmatra ideju univerzalnog evropskog ujedinjenja. Rusoov rukopris O federaciji kao sredstvu koje kombinuje korist malih republika sa velikim državama, posvećen je ideji i stvaranju neke vrste evropske federativne asocijacije...
S A D R Ž A J
UVOD 4
1.1 ISTORIJA IDEJE EVROPSKOG UJEDINJENJA 4
1.2 IDEJA EVROPSKOG UJEDINJENJA POSLE PRVOG SVETSKOG RATA 5
2 SAVREMENE RAZVOJNE FAZE 7
2.1 MARŠALOV PLAN 7
2.2 STVARANJE BENELUKSA 7
2.3 STVARANJE ZAPADNOEVROPSKE UNIJE 7
2.4 HAŠKA KONFERENCIJA 7
2.5 ŠUMANOV PLAN 8
2.6 RIMSKI UGOVORI 9
2.7 OD EVROPSKE EKONOMSKE ZAJEDNICE DO EVROPSKE UNIJE 9
3 JEDINSTVENI EVROPSKI AKT 10
3.1 STVARANJE EVROPSKE UNIJE – ugovor u Mastrihtu 11
3.2 Ugovor iz Nice 12
3.3 Lisabonski ugovor 12
3.4 Ustav EU 13
3.5 OSTALI UGOVORNI IZVORI 13
4 AKTI INSTITUCIJA EVROPSKE UNIJE 15
6.1 Lisabonski ugovor 18
6.2 Razlike između Nice i Lisabona 19
6.3 Komunitarni metod 21
6.4 Promene u carinskoj tarifi 22
6.5 Jedinstvena carinska deklaracija 22
6.5.1 Komunitarno pravo 24
6.5.2 Komunitarni segment – prvi stub saradnje 25
6.5.3 Supsidijarnost 27
6.5.4 Komunitarni segment 27
6.5.5 Izmene u Lisabonskom ugovoru 28
6.6 CILJEVI EVROPSKE UNIJE 31
6.7 NAČELA NA KOJIMA SE ZASNIVA EVROPSKA UNIJA 32
7 INSTITUCIONALNA STRUKTURA EVROPSKE UNIJE 32
7.1 ZAJEDNIČKE POLITIKE 34
7.2 ZONA SLOBODNE TROVINE 34
7.2.1 CARINSKA UNIJA 34
7.2.2 ZAJEDNIČKO TRŽIŠTE 35
7.2.3 ZAJEDNIČKA POLJOPRIVREDNA POLITIKA 35
7.2.4 EVROPSKA MONETARNA UNIJA 35
7.2.5 REGIONALNA POLITIKA 35
7.2.6 BUDŽET I BUDŽETSKA POLITIKA 36
7.2.7 ZAJEDNIČKA SPOLJNA I BEZBEDNOSNA POLITIKA 36
7.2.8 OSTALE ZAJEDNIČKE POLITIKE 36
8 PROCESI ŠIRENJA EVROPSKE UNIJE 36
8.1 USLOVI PROŠIRENJA 36
8.2 POSTURAK PROŠIRENJA 37
8.2.1 KRUGOVI PROŠIRENJA EVROPSKE UNIJE 37
ZAKLJUČAK O TEMI 42
9 PRILOZI 43
9.1 SKRAĆENICE KOJE SE KORISTE U EVROPSKOJ UNIJI 50
LITERATURA 52