24-05-2010, 11:42 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Termin public relations – odnosi s javnošću, prvi put se pojavio početkom 19. veka, i potiče iz engleskog govornog područja. Najpre je korišćen u SAD, a potom i u ostalim zemljama.
“Termin Public Relations, koristi se kao naziv za delatnost i profesiju koja obuhvata brojne aktivnosti određenog subjekta, usmerene na ostvarivanje željenog uticaja na stavove i mišljenja“.
Postoje brojne definicije odnosa s javnošću. Poimanje odnosa s javnošću time i definicije uslovljeno je različitim pristupima u gledanju na suštinu, uslovljeno odnosa koje organizacija ostvaruje s ciljnom javnošću. Otuda i razlike u opredeljenjima kada treba objasniti, razumeti ili definisati odnose s javnošći.
„Odnosi s javnošću su specifična funkcija upravljanja, koja pomaže da se uspostavi i održi međusobno komuniciranje, razumevanje, poverenje i saradnja između organizacije i njenih ciljnih grupa; upoznaje rukovodstvo sa prilikama u okruženju; pomaže rukovodstvu da prati javno mnjenje i da plasirajući svoja saopštenja, informiše javnost; definiše nivo odgovornosti rukovodstva u vezi sa uvažavanjem interesa javnosti i upoznaje javnost sa odgovornim ponašanjem rukovodstva usmerenim ka očuvanju društvenih interesa; pomaže rukovodstvo da ide u korak služeći sistem za rano upozoravanje i uočavanje trendova u okruženju; i koristi istraživanje i etički opravdane tehniek komuniciranja kao svoja osnovna sredstva”.
“Odnosi s javnošću predstavljaju specijalnu filozofiju upravljanja, izraženu u politici i praksi, koja se bazira na komuniciranju sa javnošću, u cilju osiguranja međusobnog razumevanja i dobre volje”.
“Public relations označava praksu zasnovanu na umeću a istovremeno i društvenu naučnu disciplinu koja daje osnov za naučni pristup u analiziranju prilika i trendova u okruženju i za predviđanje njihovih mogućih efekata i posledica, na osnovu čega se savetuje rukovodstvu organizacije i sprovode planirani programi akcija koji će se koristiti interesima organizacije a istovremeno biti u skladu sa interesima javnosti”.
“Odnosi s javnošću je funkcija upravljanja koja identifikuje, uspostavlja i održava dobre odnose između organizacije i različitih grupa javnosti od kojih zavisi njen useh ili neuspeh”.
Međutim, bez obzira na brojne definicije i neslaganja autora, odnosi s javnošću, kao što već i samo ime kazuje, bave se načinom na koji se ponašanje i stavovi pojedinaca, organizacija i vlada međusobno prepliću. Pokušaji da se utiče na javno mnenje i da se ono oblikuje, stari su koliko i samo društvo.
Suština odnosa s javnošću je ista, bez obzira na to da li se koriste u:
- političkoj areni,
- na poslovnom ili komercijalnom polju,
- u društvenim odnosima,
- u dobrotvorne svrhe ili pri prikupljanju pomoći, ili
- u bilo kojim drugim situacijama u kojima postoji posebna potreba za njima.
Osnovna filozofija odnosa s javnošću je veoma jednostavna.
Mnogi smatraju da je postavljene ciljeve lakše uspešno ostvariti uz podršku i razumevanje javnosti, nego kada je javnost suprotstavljena ili ravnodušna.
Odnosi s javnošću mogu se opisati sa nekoliko ključnih reči, a te reči su:
- ugled,
- percepcija,
- kredibilitet,
- poverenje,
- sloga, i
- obostrano razumevanje zasnovano na istinitom i sveobuhvatnom obave{tavanju.
Ovo ne predstavlja definiciju, ali ukazuje na krajnje ciljeve.
Odnosi s javnošću nisu vezani samo za poslovnu politiku i komercijalu: oni su podjednako važni i za upravljanje državom i politiku.
Poseban segment ili deo odnosa s javnošću ali veoma značajan i važan jest krizni PR ili krizni odnosi s javnošću odnosno odnosi s javnošću u kriznim situacijama.
Krizni odnosi s javnošću jesu zapravo posebno područje u PR-u koje obuhvata:
- predviđanje potencijalnih kriznih događaja,
- pripremu za njih,
- rešavanja kriza i
- komunikaciju s oštećenima i drugim ključnim javnostima organizacije te nakon analize i
- krizno ocenjivanje.
Odnosi s javnošću u kriznim situacijama sve više dobijaju na značaju poslednjih godina s obzirom na činjenicu da organizacije egzistiraju u dinamičnim, nestabilnim i promenljivim okruženjima i sve više su izložene pojavi negativnih činioca.
Krize, danas predstavljaju neminovnu posledicu takvih fluktuacija na globalnom tržištu a ujedno i svakodnevnicu poslovnih kompanija...
S A D R Ž A J
1 UVOD 3
2 Odnosi s javnošću u kriznim sitaucijama velikih kompanija 5
2.1 Pojam kriznih situacija, uzroci i vrste kriznih situacija (kriza) 5
2.2 Krizno vođenje odnosa s javnošću 9
2.2.1 Planiranje komunikacije pre krize 10
2.2.2 Komunikacija u kriznoj situaciji 18
2.2.3 Komunikacija nakon krize 28
LITERATURA 31
Termin public relations – odnosi s javnošću, prvi put se pojavio početkom 19. veka, i potiče iz engleskog govornog područja. Najpre je korišćen u SAD, a potom i u ostalim zemljama.
“Termin Public Relations, koristi se kao naziv za delatnost i profesiju koja obuhvata brojne aktivnosti određenog subjekta, usmerene na ostvarivanje željenog uticaja na stavove i mišljenja“.
Postoje brojne definicije odnosa s javnošću. Poimanje odnosa s javnošću time i definicije uslovljeno je različitim pristupima u gledanju na suštinu, uslovljeno odnosa koje organizacija ostvaruje s ciljnom javnošću. Otuda i razlike u opredeljenjima kada treba objasniti, razumeti ili definisati odnose s javnošći.
„Odnosi s javnošću su specifična funkcija upravljanja, koja pomaže da se uspostavi i održi međusobno komuniciranje, razumevanje, poverenje i saradnja između organizacije i njenih ciljnih grupa; upoznaje rukovodstvo sa prilikama u okruženju; pomaže rukovodstvu da prati javno mnjenje i da plasirajući svoja saopštenja, informiše javnost; definiše nivo odgovornosti rukovodstva u vezi sa uvažavanjem interesa javnosti i upoznaje javnost sa odgovornim ponašanjem rukovodstva usmerenim ka očuvanju društvenih interesa; pomaže rukovodstvo da ide u korak služeći sistem za rano upozoravanje i uočavanje trendova u okruženju; i koristi istraživanje i etički opravdane tehniek komuniciranja kao svoja osnovna sredstva”.
“Odnosi s javnošću predstavljaju specijalnu filozofiju upravljanja, izraženu u politici i praksi, koja se bazira na komuniciranju sa javnošću, u cilju osiguranja međusobnog razumevanja i dobre volje”.
“Public relations označava praksu zasnovanu na umeću a istovremeno i društvenu naučnu disciplinu koja daje osnov za naučni pristup u analiziranju prilika i trendova u okruženju i za predviđanje njihovih mogućih efekata i posledica, na osnovu čega se savetuje rukovodstvu organizacije i sprovode planirani programi akcija koji će se koristiti interesima organizacije a istovremeno biti u skladu sa interesima javnosti”.
“Odnosi s javnošću je funkcija upravljanja koja identifikuje, uspostavlja i održava dobre odnose između organizacije i različitih grupa javnosti od kojih zavisi njen useh ili neuspeh”.
Međutim, bez obzira na brojne definicije i neslaganja autora, odnosi s javnošću, kao što već i samo ime kazuje, bave se načinom na koji se ponašanje i stavovi pojedinaca, organizacija i vlada međusobno prepliću. Pokušaji da se utiče na javno mnenje i da se ono oblikuje, stari su koliko i samo društvo.
Suština odnosa s javnošću je ista, bez obzira na to da li se koriste u:
- političkoj areni,
- na poslovnom ili komercijalnom polju,
- u društvenim odnosima,
- u dobrotvorne svrhe ili pri prikupljanju pomoći, ili
- u bilo kojim drugim situacijama u kojima postoji posebna potreba za njima.
Osnovna filozofija odnosa s javnošću je veoma jednostavna.
Mnogi smatraju da je postavljene ciljeve lakše uspešno ostvariti uz podršku i razumevanje javnosti, nego kada je javnost suprotstavljena ili ravnodušna.
Odnosi s javnošću mogu se opisati sa nekoliko ključnih reči, a te reči su:
- ugled,
- percepcija,
- kredibilitet,
- poverenje,
- sloga, i
- obostrano razumevanje zasnovano na istinitom i sveobuhvatnom obave{tavanju.
Ovo ne predstavlja definiciju, ali ukazuje na krajnje ciljeve.
Odnosi s javnošću nisu vezani samo za poslovnu politiku i komercijalu: oni su podjednako važni i za upravljanje državom i politiku.
Poseban segment ili deo odnosa s javnošću ali veoma značajan i važan jest krizni PR ili krizni odnosi s javnošću odnosno odnosi s javnošću u kriznim situacijama.
Krizni odnosi s javnošću jesu zapravo posebno područje u PR-u koje obuhvata:
- predviđanje potencijalnih kriznih događaja,
- pripremu za njih,
- rešavanja kriza i
- komunikaciju s oštećenima i drugim ključnim javnostima organizacije te nakon analize i
- krizno ocenjivanje.
Odnosi s javnošću u kriznim situacijama sve više dobijaju na značaju poslednjih godina s obzirom na činjenicu da organizacije egzistiraju u dinamičnim, nestabilnim i promenljivim okruženjima i sve više su izložene pojavi negativnih činioca.
Krize, danas predstavljaju neminovnu posledicu takvih fluktuacija na globalnom tržištu a ujedno i svakodnevnicu poslovnih kompanija...
S A D R Ž A J
1 UVOD 3
2 Odnosi s javnošću u kriznim sitaucijama velikih kompanija 5
2.1 Pojam kriznih situacija, uzroci i vrste kriznih situacija (kriza) 5
2.2 Krizno vođenje odnosa s javnošću 9
2.2.1 Planiranje komunikacije pre krize 10
2.2.2 Komunikacija u kriznoj situaciji 18
2.2.3 Komunikacija nakon krize 28
LITERATURA 31