Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Svetska ekonomska kriza je nastala kao posledica ogromne gramzivosti finansijskih i kvazifinansijskih institucija, primarno u SAD-u. Sve je bazirano na velikoj i brzoj zaradi, preko kreiranja hipotekarnih kredita za sve šire slojeve stanovništva, u početku po primamljivim uslovima. Istovremeno, na bazi hipotekarnih kredita emitovane su i hartije od vrednosti koje su donosile visoke prinose, što je motivisalo i institucije van SAD-a da se upuste u takve finansijske operacije. Kada je američka privreda počela ozbiljnije da grca u budžetskom deficitu i povećanim inflacionim tenzijama usled pojačanih naprezanja na ratištima, a njihove Federalne rezerve bile primorane da povećavaju baznu kamatnu stopu, (dok primanja stanovništva nisu registrovala pozitivan iskorak), kreirao se ambijent „kule od karata“ koji je počeo da propada poput domino efekta. Nastala je kriza nepoverenja među bankarima i investitorima, što neminovno dovodi do slabljenja realnog sektora i započinjanja recesionih tenzija u pojedinim razvijenim zemljama, posebno u SAD-u, Velikoj Britaniji i Irskoj. Kako ni Srbija nije usamljeno ostrvo, negativni efekti svetske finansijske krize u svom punom obimu prikazali su se tokom 2009. godine.

Pohlepa i nezajažljiva žeđ za brzom i lakom ekstra zaradom kreirali su finansijski oblakoder od karata koji se vrlo brzo urušio sam od sebe. Finansijski sistem koji nema svoje temelje u jakom realnom sektoru, odnosno novoj dodatoj vrednosti iz tog sektora, već je unapred potpisao svoju smrtnu presudu. Tako se desilo i sa finansijskim sistemom na američkom tržištu. Međutim, kako je smrtni virus proširen i na ostala tržišta, upravo zahvaljujući gramzivosti finansijskih institucija, to je epidemija finansijske korozije poprimila planetarne razmere.

Kada se 2009. godine počelo govoriti o hipotekarnoj krizi u SAD, malo ko je pretpostavljao da će se ona vremenom toliko produbljivati da će konačno prerasti u ekonomsku krizu globalnog karaktera. Tada je u štampi objavljena vest da druga po snazi ekonomija sveta - japanska, definitivno ulazi u recesiju. A prognoze o smanjenom rastu globalne i najvećih nacionalnih ekonomija, od strane World Economic Outlook-a, u svakom narednom izveštaju postajale su sve više pesimistične. Naime MMF preko ovog glasila je već 6. novembra 2009. godine, poručio svetu da „rapidno pogoršanje izgleda” zahteva nove političke stimulanse. Pri tome je napisano da su izgledi rasta svetske privrede u 2009. svega 2,2% ili svega 3/4 projekcija koje su važila samo mesec dana ranije. Svetski rast privrede, od veoma perspektivnih 5% u 2007., već u 2008. pada na 3,75%, da je u u 2009. godini bio jedva iznad 2%. Ovakvo usporavanje globalne ekonomske aktivnosti je, pre svega, rezultat smanjivanja tempa rasta u razvijenim ekonomijama u 2008. godini.

UVOD
1Uticaj svetske ekonomske krize na nezaposlenost zemalja u regionu 5
1.1Nezaposlenost u privredi BiH, Crne Gore i Republike Hrvatske 5
1.1.1 Preko pola miliona nezaposlenih u BiH 6
1.2Poređenje stope nezaposlenosti zemalja u okruženju 8
1.3Nezaposlenost u Srbiji 11
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16