Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Ponuda i tražnja rada
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
100% Kvalitetni diplomski radovi. 65000 Gotovih radova spremnih za download. Gotovi seminarski i diplomski radovi, izrada novih unikatnih seminarskih.

UVOD


Između tržišta rada i stanovništva postoji međuzavisnost koja je definisana činjenicom da osnovna poluga tržišta rada – ponuda radne snage – zavisi od broja stanovnika kao i od strukture stanovništva, kako po uzrastu, tako i po polu, obrazovanju, kulturi, zdravstvenom stanju i sl. Efikasno tržište rada, s druge strane, kao povratna sprega, povoljno utiče ne samo na broj stanovnika, nego isto tako na kvalitet života i njegov opšti prosperitet. U ovom radu ćemo pokušati da pokažemo osnovne karakteristike tržišta rada, ali i da ukratko prikažemo kakvim radnim potencijalom raspolaže FBiH, imajući u vidu broj stanovnika i njegovu strukturu, prvenstveno s aspekta uključenosti na tržište rada. Ključna pitanja su kako tržište rada funkcioniše, koje su specifičnosti kod nas i šta je potrebno preduzeti da bi ono postalo efikasno kako bi doprinelo racionalnoj alokaciji rada kao ključnog faktora proizvodnje u moderno doba.

Tržište rada u društvima u tranziciji je u fazi nastajanja. Na tempo i način njegovog formiranja veliki uticaj imaju procesi globalizacije, promene u naučno tehnološkim dostignućima i zanimanjima, sveopšta liberalizacija i privatizacija kao i već dostignuti stepen društveno-ekonomskog razvoja. Kako je reč o privredama na putu od komandno- planskih ka tržišnim bitan je i uticaj spoljnjeg faktora, posebno EU. Za FBiH se može reći da ona ima i svoje posebnosti. One se ogledaju u zakasneloj tranziciji, relativno kasnoj orijentaciji na privatizaciju i deregulaciju (posebno radnog zakonodavstva), uz sve teškoće koje su posledica ratnih zbivanja na ovim prostorima. Žene predstavljaju većinu stanovništva, ali i većinu nezaposlenih lica. NJihove radne sposobnosti su nedovoljno iskorišćene u javnoj ekonomiji. Jedan od ograničavajućih faktora jeste nizak privredni rast, koji uz rast tradicionalnih vrednosnih orijentacija ženama nudi povratak u porodicu ili beg u sivu ekonomiju.

Kada su zaposlene u dominantnom sektoru svojine, ili kod privatnika, žene su slabije plaćene od muškaraca a njihov uspon na lestvici društvenih položaja je sistemski ograničen. Izmenom radnog i socijalnog zakonodavstva nude im se «fleksibilni» radni odnosi. Oni u suštini znače još veći nesigurnost zaposlenja radne snage. U «atipičnim» radnim odnosima češće su žene nego muškarci. To ih čini ranjivom grupom koja se lako otpušta sa posla, ostaje bez prava iz radnog odnosa (godišnji odmor, noćni rad, rad u smenama, produženi rad). Novi zakon o radu dozvolio je da rade i u rudnicima, ali je zato umanjio sve nekadašnje beneficije u slučaju bolesti, porodiljskog odsustva i ostajanja bez posla. Žene su značajno ugroženije od gubitka posla, zarade, plaćanja doprinosa od njihovih kolega istog zanimanja, kvalifikacije, godina života i rada. NJihovo tradicionalno polje aktivnosti (podizanje dece) ozbiljno je pogoršano. Država nema sredstava za dotadašnji nivo davanja za brigu o deci, majkama i socijalno ugroženim članovima porodice. Promene su zahvatile i zdravstveni sistem i to u smislu manjih prava a većih plaćanja korisnika njihovih usluga. Jedna od posledica jeste i porast nekada iskorenjenih bolesti i onih koje ugrožavaju zdravlje dece i žena. Reforma sistema obrazovanja je tek počela. Većina zaposlenih su žene. One su se takođe priključile grupaciji onih koji ostaju bez posla. Ne tako davno je čak 5000 prosvetnih radnika napustilo posao .

Sadržaj


UVOD
1.1 Aspekti i karakteristike tržišta rada 4
1.2 Tržište rada – ključni trendovi 6
1.3 Tržište rada – ponuda tražnje 8
1.3.1 Tražnja za radom – izvedena tražnja 9
1.3.2 Opšta ravnoteža na tržištu rada 10
1.3.3 Granični fizički proizvod, proizvod graničnog prihoda i granica produktivnosti rada 11
1.3.4 Uticaj radničkih udruženja – sindikata na plate i tržišno određivanje plata 12
1.4 Posledice nezaposlenosti 13
1.5 Evidencija i utvrđivanje obima nezaposlenosti 13
1.5.1 Merenje nezaposlenosti 14
1.5.2 Nezaposlenost u privredi BiH 14
1.5.3 Preko pola miliona nezaposlenih u BiH 16
1.6 Poređenje stope nezaposlenosti BiH sa zemljama u regionu 17
1.7 Utjecaj recesije na građane BiH 21
1.8 Projekti za smanjenje nezaposlenost u BiH 23
ZAKLJUČAK 25
LITERATURA 28
Referentni URL