24-05-2010, 10:00 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Metodi i ciljevi rada
Diplomski rad “ Model treninga fizicke pripreme kod dzudista” je nastao kao rezultat autorovog interesovanja u oblasti dzudoa i dužeg upoznavanja sa načinom njegovog funkcionisanja. Autor je došao do podataka o dosadašnjim iskustvima i rezultatima u jednoj od najviše proučavanih oblasti sporta: dzudou.
Ovaj diplomski rad je podeljen u 4 celine.
U prvom delu rada su izložene uvodne napomene, dat je uvod u temu diplomske teze i objašnjeni su razlozi njene izrade, kraći istorijski razvoj dzudoa, objašnjenje osnovnih pojmova..
U drugom poglavlju su dati osnovni principi Tehnike treninga u dzudou..
Treće poglavlje daje teorijski pregled Model Treninga fizičke pripreme kod dzudista.
Poslednje, četvrtom poglavlje predstavlja sumiranje rezultata ovog rada.
Džudo
Džudo predstavlja mnogo stvari različitim ljudima. On je zabava, sport, umetnost, disciplina, rekreativna ili društvena aktivnost, fitnes program, sredstvo samoodbrane i borbe, i način života. On je sve ovo i još više.
Kodokan džudo nam dolazi od borbenog sistema feudalnog Japana. Utemeljio ga je 1882. doktor Džigoro Kano, odnosno izveo iz drevne borilačke veštine đuđucu Doktor Kano je proučavao ove drevne forme i izdvojio ono što je smatrao najboljim tehnikama u ono što je danas moderan sport - džudo. Džudo je uveden na Olimpijske igre 1964. godine i danas širom sveta ima milione sledbenika.
Ljudi treniraju džudo da bi se nadmetali na takmičenjima, bili u formi, razvili samopouzdanje, i iz još mnogih razloga. Ali najviše, ljudi vežbaju džudo zato što je zabavan. Kao i svaki sport, džudo ima striktna pravila po kojima se održavaju takmičenja i osigurava bezbednost. Za one koji žele da testiraju svoje sposobnosti džudo nudi takmičenja na više nivoa, od klupskih do nacionalnih turnira i Olimpijskih igara. Postoje različite kategorije za muškarce i žene, i dečake i devojčice.
Džudo je poznat po fantastičnim tehnikama bacanja ali uključuje i respektivne parterne tehnike, koristeći specijalizovane zahvate držanja, poluga i tehnike gušenja. Džudo se vežba na posebnim strunjačama koje se nazivaju tatami.
Džudo je jedinstven po tome da sve uzrastne grupe, i jednog i drugog pola mogu učestvovati zajedno u učenju džudoa ili vežbanju džudoa kao sportske discipline.
Za praktikovanje džudoa nisu važne godine. Mnoge osobe starije od 60 godina sa zadovoljstvom vežbaju džudo, kao i dečaci i devojčice. Džudo razvija samodisciplinu, koncentraciju, veštine vođenja, kao i fizičku koordinaciju, snagu i gipkost. Kao sport koji je evoluirao iz borilačke veštine, razvija celokupnu kontrolu tela, ravnotežu i brze reflekse. Iznad svega razvija bistar um koji brzo reaguje, i dobro je koordinisan sa takvim tipom tela. Džudo trening daje osobi, ukoliko se takva prilika pojavi, efikasan sistem samoodbrane.
S A D R Ž A J
Uvod 3
1 Metodi i ciljevi rada 3
2 Džudo 3
2.1 Kratak Istorijat džuda 4
3 Tehnike treninga u dzudou 6
3.1 Džudo meč 7
3.2 U parteru 8
4 Model Treninga fizičke pripreme kod dzudista 10
4.1 Primer vežbe u džudu „Chopper“ 12
4.2 Trening za brzinu kod dzudista 16
4.3 Trening za agilnost u dzudou 18
4.4 Specifičnost treninga snage 19
4.5 Struktura primenjenog programa vežbanja u dzudou 26
4.6 Primer mikrociklusa 32
4.7 Kružni trening za razvoj i održavanje snage 32
4.8 Fitnes u Džudu 34
5 Zaključak 35
6 Literatura 36
Različito znači mnogim ljudima. Bio je perfekcionista, disciplinovan i tradicionalista. Ali u isto vreme inovator, internacionalac i čovek velikog srca. Što je važnije, bio je veliki učitelj i otac modernih japanskih sportova. Ali pre svega Džigoro Kano je osnivač džudoa.
Rođen je 28. oktobra 1860.godine. U familiji od tri dečaka i dve devojčice, on je bio treći sin. Kano je u ranom detinjstvu bio fizički slab. Od lokalnih siledžija je dobijao batine, pa je odlučio da nauči kako da zaštiti sebe.
Đuđucu je u periodu Kanovog detinjstva doživljavao pravi procvat. Tako da je Džigoro sa nestrpljenjem čekao odlazak u Tokio, gde su bila sva glavna zbivanja. Kada je imao 17 godina otac mu je naložio da brodom koji je poslovno išao za Tokio ode i on, ali je Džigoro insistirao da ide kopnom. Otac mu je dopustio, što se pokazalo kao dobra stvar, jer je taj brod blizu Tokija usled oluje potonuo.
Počeo je da trenira u dođou učitelja Hačinosuke Fukuda, majstora Tenšin Šin Jo škole đuđuce. Princip u džudou, da se tek po sticanju određenog nivoa znanja prelazi na randori ili borbu je nastao pod uticajem ovog njegovog učitelja...
Metodi i ciljevi rada
Diplomski rad “ Model treninga fizicke pripreme kod dzudista” je nastao kao rezultat autorovog interesovanja u oblasti dzudoa i dužeg upoznavanja sa načinom njegovog funkcionisanja. Autor je došao do podataka o dosadašnjim iskustvima i rezultatima u jednoj od najviše proučavanih oblasti sporta: dzudou.
Ovaj diplomski rad je podeljen u 4 celine.
U prvom delu rada su izložene uvodne napomene, dat je uvod u temu diplomske teze i objašnjeni su razlozi njene izrade, kraći istorijski razvoj dzudoa, objašnjenje osnovnih pojmova..
U drugom poglavlju su dati osnovni principi Tehnike treninga u dzudou..
Treće poglavlje daje teorijski pregled Model Treninga fizičke pripreme kod dzudista.
Poslednje, četvrtom poglavlje predstavlja sumiranje rezultata ovog rada.
Džudo
Džudo predstavlja mnogo stvari različitim ljudima. On je zabava, sport, umetnost, disciplina, rekreativna ili društvena aktivnost, fitnes program, sredstvo samoodbrane i borbe, i način života. On je sve ovo i još više.
Kodokan džudo nam dolazi od borbenog sistema feudalnog Japana. Utemeljio ga je 1882. doktor Džigoro Kano, odnosno izveo iz drevne borilačke veštine đuđucu Doktor Kano je proučavao ove drevne forme i izdvojio ono što je smatrao najboljim tehnikama u ono što je danas moderan sport - džudo. Džudo je uveden na Olimpijske igre 1964. godine i danas širom sveta ima milione sledbenika.
Ljudi treniraju džudo da bi se nadmetali na takmičenjima, bili u formi, razvili samopouzdanje, i iz još mnogih razloga. Ali najviše, ljudi vežbaju džudo zato što je zabavan. Kao i svaki sport, džudo ima striktna pravila po kojima se održavaju takmičenja i osigurava bezbednost. Za one koji žele da testiraju svoje sposobnosti džudo nudi takmičenja na više nivoa, od klupskih do nacionalnih turnira i Olimpijskih igara. Postoje različite kategorije za muškarce i žene, i dečake i devojčice.
Džudo je poznat po fantastičnim tehnikama bacanja ali uključuje i respektivne parterne tehnike, koristeći specijalizovane zahvate držanja, poluga i tehnike gušenja. Džudo se vežba na posebnim strunjačama koje se nazivaju tatami.
Džudo je jedinstven po tome da sve uzrastne grupe, i jednog i drugog pola mogu učestvovati zajedno u učenju džudoa ili vežbanju džudoa kao sportske discipline.
Za praktikovanje džudoa nisu važne godine. Mnoge osobe starije od 60 godina sa zadovoljstvom vežbaju džudo, kao i dečaci i devojčice. Džudo razvija samodisciplinu, koncentraciju, veštine vođenja, kao i fizičku koordinaciju, snagu i gipkost. Kao sport koji je evoluirao iz borilačke veštine, razvija celokupnu kontrolu tela, ravnotežu i brze reflekse. Iznad svega razvija bistar um koji brzo reaguje, i dobro je koordinisan sa takvim tipom tela. Džudo trening daje osobi, ukoliko se takva prilika pojavi, efikasan sistem samoodbrane.
S A D R Ž A J
Uvod 3
1 Metodi i ciljevi rada 3
2 Džudo 3
2.1 Kratak Istorijat džuda 4
3 Tehnike treninga u dzudou 6
3.1 Džudo meč 7
3.2 U parteru 8
4 Model Treninga fizičke pripreme kod dzudista 10
4.1 Primer vežbe u džudu „Chopper“ 12
4.2 Trening za brzinu kod dzudista 16
4.3 Trening za agilnost u dzudou 18
4.4 Specifičnost treninga snage 19
4.5 Struktura primenjenog programa vežbanja u dzudou 26
4.6 Primer mikrociklusa 32
4.7 Kružni trening za razvoj i održavanje snage 32
4.8 Fitnes u Džudu 34
5 Zaključak 35
6 Literatura 36
Različito znači mnogim ljudima. Bio je perfekcionista, disciplinovan i tradicionalista. Ali u isto vreme inovator, internacionalac i čovek velikog srca. Što je važnije, bio je veliki učitelj i otac modernih japanskih sportova. Ali pre svega Džigoro Kano je osnivač džudoa.
Rođen je 28. oktobra 1860.godine. U familiji od tri dečaka i dve devojčice, on je bio treći sin. Kano je u ranom detinjstvu bio fizički slab. Od lokalnih siledžija je dobijao batine, pa je odlučio da nauči kako da zaštiti sebe.
Đuđucu je u periodu Kanovog detinjstva doživljavao pravi procvat. Tako da je Džigoro sa nestrpljenjem čekao odlazak u Tokio, gde su bila sva glavna zbivanja. Kada je imao 17 godina otac mu je naložio da brodom koji je poslovno išao za Tokio ode i on, ali je Džigoro insistirao da ide kopnom. Otac mu je dopustio, što se pokazalo kao dobra stvar, jer je taj brod blizu Tokija usled oluje potonuo.
Počeo je da trenira u dođou učitelja Hačinosuke Fukuda, majstora Tenšin Šin Jo škole đuđuce. Princip u džudou, da se tek po sticanju određenog nivoa znanja prelazi na randori ili borbu je nastao pod uticajem ovog njegovog učitelja...