24-05-2010, 09:51 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Savremenu ekonomiju karakteriše dominantno učešće usluga i to kako u doprinosu stvaranju društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, tako i u zapošljavanju stanovništva. Uslužna ekonomija je stvarnost u visoko razvijenim zemljama i cilj koga u svom razvoju žele da dostignu manje razvijene zemlje sveta.
Usluge se po mnogim osobinama razlikuju od materijalizovanih proizvida pa otuda njihovo planiranje,organizovanje i kontrola ni u kom slučaju ne može biti preslikavanje menadžmenta materijalnih proizvoda.
Glavna srukturna promena koja se dogadja u okviru razvijenog sveta, ogleda se pre svega, kroz rastuću količinu usluga i kroz uvećanje značaja uslužnih elemenata u biznisu i ekonomiji.
Uslužni sektor danas učestvuje sa preko šezdeset procenata u bruto nacionalnom dohotku svetske ekonomije, drugačije rečeno, veoma je malo privreda u svetu, koje ne poseduju značajan uslužni sektor.
Usluge leže u centru ekonomske aktivnosti društva, tako da su uslužne marketing strategije razvijene kao odgovor na ogroman rast uslužne industrije.
Definisanje usluga
Za definisanje usluge nije toliko važno isticati njenu vezanost ili nevezanost za fizički proizvod, pa čak ni neke njene karakteristike, osim eventualno neopipljivosti kao ključne osobine. Ono što je bitno to je korist za kupca usluge, odnosno, u terminima savremenog marketing menadžmenta, rešenje njegovog problema.
Pored toga, treba imati u vidu da postoji i niz usluga van čisto tržišnog konteksta, odnosno van klasične razmenske šeme novac za korist. Tačnije, korist i ovde postoji, ali naknada pružaocu usluge (cena), ne ispoljava se na jednostavan tržišni način, nego u manje ili više kompleksnijim formama (na primer usluge državnog aparata, ili usluge koje pružaju humanitarne organizacije).
U tom smislu usluge se definišu kao sve one aktivnosti, pretežno opipljivog karaktera, koje rezultiraju odredjenim koristima, odnosno koje rešavaju odredjeni problem korisnika, i koje je korisnik spreman direktno ili indirektno da plati.
Spremnost korisnika da plati za korist koju ima od usluge, direktno ili indirektno (na primer kroz državni budžet), je ono što uslugu čini predmetom kupoprodaje i stavlja je u tržišne koordinate....
Savremenu ekonomiju karakteriše dominantno učešće usluga i to kako u doprinosu stvaranju društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, tako i u zapošljavanju stanovništva. Uslužna ekonomija je stvarnost u visoko razvijenim zemljama i cilj koga u svom razvoju žele da dostignu manje razvijene zemlje sveta.
Usluge se po mnogim osobinama razlikuju od materijalizovanih proizvida pa otuda njihovo planiranje,organizovanje i kontrola ni u kom slučaju ne može biti preslikavanje menadžmenta materijalnih proizvoda.
Glavna srukturna promena koja se dogadja u okviru razvijenog sveta, ogleda se pre svega, kroz rastuću količinu usluga i kroz uvećanje značaja uslužnih elemenata u biznisu i ekonomiji.
Uslužni sektor danas učestvuje sa preko šezdeset procenata u bruto nacionalnom dohotku svetske ekonomije, drugačije rečeno, veoma je malo privreda u svetu, koje ne poseduju značajan uslužni sektor.
Usluge leže u centru ekonomske aktivnosti društva, tako da su uslužne marketing strategije razvijene kao odgovor na ogroman rast uslužne industrije.
Definisanje usluga
Za definisanje usluge nije toliko važno isticati njenu vezanost ili nevezanost za fizički proizvod, pa čak ni neke njene karakteristike, osim eventualno neopipljivosti kao ključne osobine. Ono što je bitno to je korist za kupca usluge, odnosno, u terminima savremenog marketing menadžmenta, rešenje njegovog problema.
Pored toga, treba imati u vidu da postoji i niz usluga van čisto tržišnog konteksta, odnosno van klasične razmenske šeme novac za korist. Tačnije, korist i ovde postoji, ali naknada pružaocu usluge (cena), ne ispoljava se na jednostavan tržišni način, nego u manje ili više kompleksnijim formama (na primer usluge državnog aparata, ili usluge koje pružaju humanitarne organizacije).
U tom smislu usluge se definišu kao sve one aktivnosti, pretežno opipljivog karaktera, koje rezultiraju odredjenim koristima, odnosno koje rešavaju odredjeni problem korisnika, i koje je korisnik spreman direktno ili indirektno da plati.
Spremnost korisnika da plati za korist koju ima od usluge, direktno ili indirektno (na primer kroz državni budžet), je ono što uslugu čini predmetom kupoprodaje i stavlja je u tržišne koordinate....