24-05-2010, 08:55 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Kreditne/debitne kartice kao medijumi plaćanja u tradicionalnom sistemu plaćanja na malo, u razvijenim zemljama postoje i funkcionišu dugi niz godina. U našoj zemlji njihova upotreba bila je prilično skromna, tako da javnost nije upoznata sa osnovnim pojmovima i procesom plaćanja putem kreditnih/debitnih kartica. Mada se kreditne/debitne kartice danas u svetu uveliko koriste za elektronsku trgovinu preko Interneta, namera ovog rada je da razjasni bitne momente u tradicionalnom načinu korišćenja kreditnih/debitnih kartica.
Istorijski razvoj kartica
Kreditna kartica se obično definiše kao mali komad kartona ili plastike koji sadrži neko sredstvo za identifikaciju (recimo potpis ili sliku), što omogućava osobi na koju kartica glasi da kupuje robu ili usluge na teret svog računa, koji se periodično zadužuje. Kreditne kartice pojavile su se u Sjedinjenim Državama tokom 1920–ih godina, kada su pojedine firme, poput naftnih kompanija i lanaca hotela, počele da ih izdaju svojim potrošačima. Ovakve kreditne kartice bile su zatvorenog tipa, tj. mogle su da se koriste samo u prodajnim/uslužnim objektima kompanije koja ih je izdala.
Njihova upotreba značajno je povećana nakon II svetskog rata. Prvu univerzalnu kreditnu karticu, koja je mogla da se koristi u raznovrsnim prodajnim/uslužnim objektima, izdavao je Diners' Club, Inc., 1950. godine. U ovom sistemu, kompanija koja posluje kreditnim karticama (Diner's Club) naplaćuje vlasnicima kartica godišnju proviziju, a njihove račune zadužuje mesečno ili godišnje. Firme–kooperanti širom sveta plaćaju proviziju za usluge Diners' Cluba u rasponu od 4% do 7% od ukupnog iznosa računa. Drugu značajniju karticu ovoga tipa lansirala je American Express Company 1958. godine.
Kasnije su se pojavili bankarski sistemi kreditnih kartica, u kojima banka odobrava računu trgovca odmah po prijemu računa o prodatoj robi, prikupljajući iznose koji će biti zaračunati vlasniku kartice na kraju ugovorenog perioda. Vlasnik kartice ovaj iznos plaća banci u totalu ili u mesečnim ratama sa obračunatom kamatom. Prvi bankarski sistem od nacionalnog značaja bio je BankAmericard, koji je pokrenula Bank of America iz Kalifornije 1959. godine. Ovaj sistem licenciran je u drugim državama početkom 1966. godine, a od 1976–77 godine nosi naziv VISA. Ostale značajne bankarske kartice su MasterCard (ranije Master Charge ) i Barclay's. Mnoge banke koje su organizovale sisteme kreditnih kartica na lokalnoj ili regionalnoj osnovi odlučile su da pristupe velikim nacionalnim sistemima pošto se obim usluga (ishrana i smeštaj, kao i kupovina u prodavnicama) širio. Ovi sistemi su se kasnije proširili na sve delove sveta....
Sadržaj
1 Uvod o kartičnom poslovaju 4
1.1 Istorijski razvoj kartica 4
1.2 Osnovni pojmovi u vezi sa platnim karticama 6
1.3 Proces plaćanja 8
2 SEPA - Medjunarodna organizacija 9
2.1 Uvod 10
2.2 Evropska klirinška kuća 10
2.3 Standardi 11
2.4 ISO20022 standard 11
2.5 Evropska komisija za naloge 11
2.6 Opis realizacije sistema 12
2.7 Projektni zahtev 12
2.8 Rešenje 12
2.9 Specifikacija problema 12
2.10 Transport 13
2.11 Procesiranje 14
2.12 Realizacija sistema za kliring naloga 15
2.13 Transportni sistem 16
2.14 XSD2DB 16
2.15 MapForce 18
2.16 Transact SQL za sistem za procesiranje 19
2.17 Priče o porukama 19
3 VISA 19
3.1 Postojeći problemi 20
3.2 Rešenje – 3D model 21
4 MasterCard 23
4.1 Vrste Mastercard kartica 25
4.2 Vrste prevare 27
4.3 Kodeks o zastiti 28
5 Bezbednost podataka 29
5.1 Korisnici 29
5.2 Izdavaoci kartica (emitenti, issuer) 29
5.3 Primaoci kartica (acquirer) 30
5.4 Operateri poena lojalnosti 30
5.5 Mogućnosti korišćenja sistema lojalnosti 31
5.6 Sistemi lojalnosti kod nas 31
5.7 SMART kartice 31
6 SISTEM POVEZIVANJA 34
7 SIGURNOST NA INTERNETU 35
8 KLASIČNE KARTICE 38
9 ČITAČI KLASIK I ELEKTRON KARTICA 39
9.1 POSLOVNE KARTICE 39
9.2 ZLATNE KARTICE 39
9.3 PLATINASTA KARTICA 40
9.4 ON LINE KARTICE VIRTUELNE KARTICE 40
9.5 VIRTUELNE KARTICE 41
10 Sistemi plaćanja 42
10.1 Digital Cash 45
10.1.1 Prednosti i mane Digital Cash-a 46
11 Pojam digitalnog novca 54
11.1 Karakteristike platnih sistema 54
11.2 Perspektiva sistema zasnivana na digitalnom novcu 56
11.3 Sistemi plaćanje digitalnih salda 58
11.3.1 qPass 58
11.3.2 iPIN 59
12 Zaključak 59
Kreditne/debitne kartice kao medijumi plaćanja u tradicionalnom sistemu plaćanja na malo, u razvijenim zemljama postoje i funkcionišu dugi niz godina. U našoj zemlji njihova upotreba bila je prilično skromna, tako da javnost nije upoznata sa osnovnim pojmovima i procesom plaćanja putem kreditnih/debitnih kartica. Mada se kreditne/debitne kartice danas u svetu uveliko koriste za elektronsku trgovinu preko Interneta, namera ovog rada je da razjasni bitne momente u tradicionalnom načinu korišćenja kreditnih/debitnih kartica.
Istorijski razvoj kartica
Kreditna kartica se obično definiše kao mali komad kartona ili plastike koji sadrži neko sredstvo za identifikaciju (recimo potpis ili sliku), što omogućava osobi na koju kartica glasi da kupuje robu ili usluge na teret svog računa, koji se periodično zadužuje. Kreditne kartice pojavile su se u Sjedinjenim Državama tokom 1920–ih godina, kada su pojedine firme, poput naftnih kompanija i lanaca hotela, počele da ih izdaju svojim potrošačima. Ovakve kreditne kartice bile su zatvorenog tipa, tj. mogle su da se koriste samo u prodajnim/uslužnim objektima kompanije koja ih je izdala.
Njihova upotreba značajno je povećana nakon II svetskog rata. Prvu univerzalnu kreditnu karticu, koja je mogla da se koristi u raznovrsnim prodajnim/uslužnim objektima, izdavao je Diners' Club, Inc., 1950. godine. U ovom sistemu, kompanija koja posluje kreditnim karticama (Diner's Club) naplaćuje vlasnicima kartica godišnju proviziju, a njihove račune zadužuje mesečno ili godišnje. Firme–kooperanti širom sveta plaćaju proviziju za usluge Diners' Cluba u rasponu od 4% do 7% od ukupnog iznosa računa. Drugu značajniju karticu ovoga tipa lansirala je American Express Company 1958. godine.
Kasnije su se pojavili bankarski sistemi kreditnih kartica, u kojima banka odobrava računu trgovca odmah po prijemu računa o prodatoj robi, prikupljajući iznose koji će biti zaračunati vlasniku kartice na kraju ugovorenog perioda. Vlasnik kartice ovaj iznos plaća banci u totalu ili u mesečnim ratama sa obračunatom kamatom. Prvi bankarski sistem od nacionalnog značaja bio je BankAmericard, koji je pokrenula Bank of America iz Kalifornije 1959. godine. Ovaj sistem licenciran je u drugim državama početkom 1966. godine, a od 1976–77 godine nosi naziv VISA. Ostale značajne bankarske kartice su MasterCard (ranije Master Charge ) i Barclay's. Mnoge banke koje su organizovale sisteme kreditnih kartica na lokalnoj ili regionalnoj osnovi odlučile su da pristupe velikim nacionalnim sistemima pošto se obim usluga (ishrana i smeštaj, kao i kupovina u prodavnicama) širio. Ovi sistemi su se kasnije proširili na sve delove sveta....
Sadržaj
1 Uvod o kartičnom poslovaju 4
1.1 Istorijski razvoj kartica 4
1.2 Osnovni pojmovi u vezi sa platnim karticama 6
1.3 Proces plaćanja 8
2 SEPA - Medjunarodna organizacija 9
2.1 Uvod 10
2.2 Evropska klirinška kuća 10
2.3 Standardi 11
2.4 ISO20022 standard 11
2.5 Evropska komisija za naloge 11
2.6 Opis realizacije sistema 12
2.7 Projektni zahtev 12
2.8 Rešenje 12
2.9 Specifikacija problema 12
2.10 Transport 13
2.11 Procesiranje 14
2.12 Realizacija sistema za kliring naloga 15
2.13 Transportni sistem 16
2.14 XSD2DB 16
2.15 MapForce 18
2.16 Transact SQL za sistem za procesiranje 19
2.17 Priče o porukama 19
3 VISA 19
3.1 Postojeći problemi 20
3.2 Rešenje – 3D model 21
4 MasterCard 23
4.1 Vrste Mastercard kartica 25
4.2 Vrste prevare 27
4.3 Kodeks o zastiti 28
5 Bezbednost podataka 29
5.1 Korisnici 29
5.2 Izdavaoci kartica (emitenti, issuer) 29
5.3 Primaoci kartica (acquirer) 30
5.4 Operateri poena lojalnosti 30
5.5 Mogućnosti korišćenja sistema lojalnosti 31
5.6 Sistemi lojalnosti kod nas 31
5.7 SMART kartice 31
6 SISTEM POVEZIVANJA 34
7 SIGURNOST NA INTERNETU 35
8 KLASIČNE KARTICE 38
9 ČITAČI KLASIK I ELEKTRON KARTICA 39
9.1 POSLOVNE KARTICE 39
9.2 ZLATNE KARTICE 39
9.3 PLATINASTA KARTICA 40
9.4 ON LINE KARTICE VIRTUELNE KARTICE 40
9.5 VIRTUELNE KARTICE 41
10 Sistemi plaćanja 42
10.1 Digital Cash 45
10.1.1 Prednosti i mane Digital Cash-a 46
11 Pojam digitalnog novca 54
11.1 Karakteristike platnih sistema 54
11.2 Perspektiva sistema zasnivana na digitalnom novcu 56
11.3 Sistemi plaćanje digitalnih salda 58
11.3.1 qPass 58
11.3.2 iPIN 59
12 Zaključak 59