22-05-2010, 11:22 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Derivati i vrste kreditnih derivata
Derivati, tj. izvedeni finansijski instrumenti za koje je osnova neki od jednostavnih instrumenata, zadnjih godina u celom svetu uzimaju sve veći zamah i udeo tržišta. Kod derivata glavnica nikad ne menja vlasnika nego se samo dogovara izmjena novčanih tokova, kompenzira razlika u ceni, kompenzuje kreditni rizik... Na taj način se za mali iznos uloženih sredstava dobija ogromna financijska poluga koja može biti upotrebljena za zaštitu vlastite imovine ili u špekulativne svrhe.
Derivati se grubo dele na:
• derivate na devize
o Forward (terminska kupoprodaja strane valute) predstavlja fiksiranje cene tečaja sa dospećem dužim od dva radna dana. Omogućava klijentu fiksiranje tečaja na točno određeni dan u budućnosti kada će transakcija zbog koje se klijent štiti zaista izvršiti.
o Opcija predstavlja pravo terminske kupnje ili prodaje određene valute na tačno određeni datum u budućnosti. U slučaju kad je klijentu tržišni tečaj povoljniji, klijent opciju ne mora izvršiti.
• derivate na kamatne stope
o Forward Rate Agreement - fiksiranje kamatne stope na određeni rok s početkom u budućnosti
o Interest rate swaps - zamena novčanih tokova iz fiksnih (varijabilnih) potraživanja za novčane tokove iz varijabilnih (fiksnih) obaveza
o Interest rate caps (floors) - opcija ukoliko kamatne stope porastu (padnu) iznad (ispod) određene vrednosti da će izdavaoc opcije plaćati vlasniku razliku.
• derivate na vrednosne papire
o Forward - ugovor o kupoprodaju nekog vrednosnog papira u budućnosti po određenoj cijeni.
o Put (Call) Options - pravo, ali ne i obveza na prodaju (kupovinu) vrednosnih papira u budućnosti po određenoj ceni.
• kreditne derivate
o Credit Default Swaps - kupoprodaja rizika nekog izdavaoca za određenu premiju
o Total Return Swaps - kupoprodaja rizika i svih priliva od nekog potraživanja za određenu premiju i protupriliv
o Credit Spread Options - pravo na kupovinu ili prodaju nekog vrednosnog papira ukoliko se spread u odnosu na dogovoreni benchmark promeni za više od unapred dogovorenog iznosa.
Strukturalni proizvodi su posebno "skrojeni" proizvodi za potrebe određenog investitora (uglavnom institucionalni npr. penzijski, investicioni fondovi, osiguravajuća društva...) koji odražavaju njegovu potrebu za prinosom, rizikom, izloženosti grani privrede... Takvim proizvodima se uglavnom ne trguje na organizovanim tržištima, a vrlo malo na OTC. Oni se drže do dospeća, a podloga im je skup vrednosnih papira ili udeo u investicionim fondovima....
Faktori razvoja tehnika za ublažavanje (transfer) kreditnog rizika su veca pažnja banaka usmerena na proces upravljanja rizicima, oprezniji pristup investitora u dostizanju ciljane kombinacije između prinosa i rizika, pojačana težnja banaka i drugih velikih finansijskih institucija da sto bolje upravljaju kreditnim rizikom na portfolio nivou, nastojanja tržišnih posrednika da maksimiziraju svoje prihode od provizija i naknada, generalno nizak nivo aktivnih kamatnih stopa, koji primorava finansijske ucesnike da na trzistu traze alternativne izvore prihoda, razvijajuci nove vrste finansijskih instrumenata.
Vrste CRT (credit risk transfer) instrumenata su:
• garancije
• direktna prodaja kredita
• sindikalizovani krediti.
• sekjuritizacija
• kreditni derivati
Kreditni derivati su finansijski ugovori koji omogućuju transfer kreditnog rizika između tržišnih učesnika, sto dovodi do veće efikasnosti u procesu kvantifikacije i alokacije rizika na tržištu. To su bilateralni ugovori koji se zaključuju između kupca zaštite od kreditnog rizika (credit protection buyer) i prodavca zaštite (credit protection seller), u kojima je predmet trgovine kreditni rizik sadržan u određenom finansijskom instrumentu, najčešće kreditu ili obveznici....
Derivati i vrste kreditnih derivata
Derivati, tj. izvedeni finansijski instrumenti za koje je osnova neki od jednostavnih instrumenata, zadnjih godina u celom svetu uzimaju sve veći zamah i udeo tržišta. Kod derivata glavnica nikad ne menja vlasnika nego se samo dogovara izmjena novčanih tokova, kompenzira razlika u ceni, kompenzuje kreditni rizik... Na taj način se za mali iznos uloženih sredstava dobija ogromna financijska poluga koja može biti upotrebljena za zaštitu vlastite imovine ili u špekulativne svrhe.
Derivati se grubo dele na:
• derivate na devize
o Forward (terminska kupoprodaja strane valute) predstavlja fiksiranje cene tečaja sa dospećem dužim od dva radna dana. Omogućava klijentu fiksiranje tečaja na točno određeni dan u budućnosti kada će transakcija zbog koje se klijent štiti zaista izvršiti.
o Opcija predstavlja pravo terminske kupnje ili prodaje određene valute na tačno određeni datum u budućnosti. U slučaju kad je klijentu tržišni tečaj povoljniji, klijent opciju ne mora izvršiti.
• derivate na kamatne stope
o Forward Rate Agreement - fiksiranje kamatne stope na određeni rok s početkom u budućnosti
o Interest rate swaps - zamena novčanih tokova iz fiksnih (varijabilnih) potraživanja za novčane tokove iz varijabilnih (fiksnih) obaveza
o Interest rate caps (floors) - opcija ukoliko kamatne stope porastu (padnu) iznad (ispod) određene vrednosti da će izdavaoc opcije plaćati vlasniku razliku.
• derivate na vrednosne papire
o Forward - ugovor o kupoprodaju nekog vrednosnog papira u budućnosti po određenoj cijeni.
o Put (Call) Options - pravo, ali ne i obveza na prodaju (kupovinu) vrednosnih papira u budućnosti po određenoj ceni.
• kreditne derivate
o Credit Default Swaps - kupoprodaja rizika nekog izdavaoca za određenu premiju
o Total Return Swaps - kupoprodaja rizika i svih priliva od nekog potraživanja za određenu premiju i protupriliv
o Credit Spread Options - pravo na kupovinu ili prodaju nekog vrednosnog papira ukoliko se spread u odnosu na dogovoreni benchmark promeni za više od unapred dogovorenog iznosa.
Strukturalni proizvodi su posebno "skrojeni" proizvodi za potrebe određenog investitora (uglavnom institucionalni npr. penzijski, investicioni fondovi, osiguravajuća društva...) koji odražavaju njegovu potrebu za prinosom, rizikom, izloženosti grani privrede... Takvim proizvodima se uglavnom ne trguje na organizovanim tržištima, a vrlo malo na OTC. Oni se drže do dospeća, a podloga im je skup vrednosnih papira ili udeo u investicionim fondovima....
Faktori razvoja tehnika za ublažavanje (transfer) kreditnog rizika su veca pažnja banaka usmerena na proces upravljanja rizicima, oprezniji pristup investitora u dostizanju ciljane kombinacije između prinosa i rizika, pojačana težnja banaka i drugih velikih finansijskih institucija da sto bolje upravljaju kreditnim rizikom na portfolio nivou, nastojanja tržišnih posrednika da maksimiziraju svoje prihode od provizija i naknada, generalno nizak nivo aktivnih kamatnih stopa, koji primorava finansijske ucesnike da na trzistu traze alternativne izvore prihoda, razvijajuci nove vrste finansijskih instrumenata.
Vrste CRT (credit risk transfer) instrumenata su:
• garancije
• direktna prodaja kredita
• sindikalizovani krediti.
• sekjuritizacija
• kreditni derivati
Kreditni derivati su finansijski ugovori koji omogućuju transfer kreditnog rizika između tržišnih učesnika, sto dovodi do veće efikasnosti u procesu kvantifikacije i alokacije rizika na tržištu. To su bilateralni ugovori koji se zaključuju između kupca zaštite od kreditnog rizika (credit protection buyer) i prodavca zaštite (credit protection seller), u kojima je predmet trgovine kreditni rizik sadržan u određenom finansijskom instrumentu, najčešće kreditu ili obveznici....