22-05-2010, 11:02 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
U prošlosti je kreditiranje privrede bilo vezivano za tržište kapitala i interno finansiranje dok je bankama pripadala uloga posredništva u kreiranju i realizaciji odgovarajućih vrednosnih papira. Dok je Američko bankarstvo do skoro insistiralo na strogom podvajanju investicionih i komercijalnih aktivnosti, dotle su banke u zemljama Zapadne Evrope mogle da obavljaju obe vrste aktivnosti. Međutim, zajednička karakteristika bila je da su krediti banaka veoma malo učestvovali u direktnom finansiranju preduzeća, čime se objašnjava prilična oskudnost zaokruženih metodologija kreditiranja banaka.
U novije vreme razvijen je opšti trend povećanja učešća banaka u finansiranju preduzeća u razvijenim tržišnim sistemima. To se povezuje sa širenjem uloge i povećanom mobilizacijskom snagom bankarskih organizacija, stalnim pritiskom tražnje za akumulativnim fondovima, povremenim potresima na tržištu kapitala i opštoj tendenciji deregulacije na finansijskim tržištima. Na drugoj strani bankarstva zemalja u razvoju imaju tradicionalno visok stepen učešća banaka u finasniranju privrednih investicija.
Zajedno sa specijalnim fondovima, banke su glavna izvorišta kapitalnih resursa, što ima posebnu težinu u uslovima nerazvijenih tržišnih mehanizama. Najveći dio proizvodnih resursa je oskudnog i neobnovljivog karaktera, zbog čega se zahtijeva brižljiva i efikasna alokacija u cilju ostvarivanja najboljih finansijskih, ekonomskih i društvenih rezultata.
U uslovima razvijenog tržišta i finansiranja rasta malih i srednjih preduzeća banke mogu igrati odlučujuću ulogu u ostvarivanju efikasne alokacione funkcije, dok kod finansiranja najkrupnijih preduzeća i projektnog finansiranja treba da dolazi do sprege bankarskih i ostalih mehanizama selekcionog finansiranja.
Kao što ćemo vidjeti u ovom izlaganju posebna pažnja se posvećuje analizi i selekciji investicionih projekata što je presudno za uspješnost dugoročnog kreditiranja i smanjenje kreditnih i ostalih rizika koji iz toga proizilaze. Uz analizu i selekciju investicionih aktivnosti značajnu ulogu zauzimaju nadzor i kontrola investicionih aktivnosti....
Sadržaj:
Sadržaj: 2
UVOD 3
OSNOVNE KARAKTERISTIKE BANKARSKIH KREDITA ZA KREDITIRANJE PRIVREDE 5
1.1. Dospelost bankarskih kredita 5
1.2. Amortizacioni obrasci otplate 6
1.3. Kamatna stopa 7
1.4. Rizik dugoročnog kreditiranja 8
1.6. Obezbjeđenje i osiguranje dugoročnih kredita 9
2. VRSTE DUGOROČNIH BANKARSKIH KREDITA 10
3. OPŠTE METODOLOŠKE OSNOVE DUGOROČNOG KREDITIRANJA PRIVREDE 11
4. ANALIZA I SELEKCIJA INVESTICIONIH PROJEKATA KOD KREDITIRANJA PRIVREDE 13
4.1. Faze izbora najpovoljnijih investicionih projekata u privredi 15
4.2. Metode ocene finansijskih efekata investicionih projekata u privredi 16
5. MONITORING I SUPERVIZORSTVO INVESTICIONIH AKTIVNOSTI U PRIVREDI 18
Ovim mehanizmom se ograničavaju i smanjuju rizici, omogućava skraćenje perioda aktiviranja (izgradnje) i poboljšanje profila investicionog projekta, što u značajnoj mjeri može rezultirati ukupnim uštedama i povećanjem ukupnih prinosa. Poseban nadzor i kontrolu zaslužuje faza aktiviranja (izgradnje ili realizacije investicionog projekta). 19
6. PRIMER: Obrada zahteva preduzeca za dugoročni kredit 20
ZAKLJUČAK 29
LITERATURA 30
U prošlosti je kreditiranje privrede bilo vezivano za tržište kapitala i interno finansiranje dok je bankama pripadala uloga posredništva u kreiranju i realizaciji odgovarajućih vrednosnih papira. Dok je Američko bankarstvo do skoro insistiralo na strogom podvajanju investicionih i komercijalnih aktivnosti, dotle su banke u zemljama Zapadne Evrope mogle da obavljaju obe vrste aktivnosti. Međutim, zajednička karakteristika bila je da su krediti banaka veoma malo učestvovali u direktnom finansiranju preduzeća, čime se objašnjava prilična oskudnost zaokruženih metodologija kreditiranja banaka.
U novije vreme razvijen je opšti trend povećanja učešća banaka u finansiranju preduzeća u razvijenim tržišnim sistemima. To se povezuje sa širenjem uloge i povećanom mobilizacijskom snagom bankarskih organizacija, stalnim pritiskom tražnje za akumulativnim fondovima, povremenim potresima na tržištu kapitala i opštoj tendenciji deregulacije na finansijskim tržištima. Na drugoj strani bankarstva zemalja u razvoju imaju tradicionalno visok stepen učešća banaka u finasniranju privrednih investicija.
Zajedno sa specijalnim fondovima, banke su glavna izvorišta kapitalnih resursa, što ima posebnu težinu u uslovima nerazvijenih tržišnih mehanizama. Najveći dio proizvodnih resursa je oskudnog i neobnovljivog karaktera, zbog čega se zahtijeva brižljiva i efikasna alokacija u cilju ostvarivanja najboljih finansijskih, ekonomskih i društvenih rezultata.
U uslovima razvijenog tržišta i finansiranja rasta malih i srednjih preduzeća banke mogu igrati odlučujuću ulogu u ostvarivanju efikasne alokacione funkcije, dok kod finansiranja najkrupnijih preduzeća i projektnog finansiranja treba da dolazi do sprege bankarskih i ostalih mehanizama selekcionog finansiranja.
Kao što ćemo vidjeti u ovom izlaganju posebna pažnja se posvećuje analizi i selekciji investicionih projekata što je presudno za uspješnost dugoročnog kreditiranja i smanjenje kreditnih i ostalih rizika koji iz toga proizilaze. Uz analizu i selekciju investicionih aktivnosti značajnu ulogu zauzimaju nadzor i kontrola investicionih aktivnosti....
Sadržaj:
Sadržaj: 2
UVOD 3
OSNOVNE KARAKTERISTIKE BANKARSKIH KREDITA ZA KREDITIRANJE PRIVREDE 5
1.1. Dospelost bankarskih kredita 5
1.2. Amortizacioni obrasci otplate 6
1.3. Kamatna stopa 7
1.4. Rizik dugoročnog kreditiranja 8
1.6. Obezbjeđenje i osiguranje dugoročnih kredita 9
2. VRSTE DUGOROČNIH BANKARSKIH KREDITA 10
3. OPŠTE METODOLOŠKE OSNOVE DUGOROČNOG KREDITIRANJA PRIVREDE 11
4. ANALIZA I SELEKCIJA INVESTICIONIH PROJEKATA KOD KREDITIRANJA PRIVREDE 13
4.1. Faze izbora najpovoljnijih investicionih projekata u privredi 15
4.2. Metode ocene finansijskih efekata investicionih projekata u privredi 16
5. MONITORING I SUPERVIZORSTVO INVESTICIONIH AKTIVNOSTI U PRIVREDI 18
Ovim mehanizmom se ograničavaju i smanjuju rizici, omogućava skraćenje perioda aktiviranja (izgradnje) i poboljšanje profila investicionog projekta, što u značajnoj mjeri može rezultirati ukupnim uštedama i povećanjem ukupnih prinosa. Poseban nadzor i kontrolu zaslužuje faza aktiviranja (izgradnje ili realizacije investicionog projekta). 19
6. PRIMER: Obrada zahteva preduzeca za dugoročni kredit 20
ZAKLJUČAK 29
LITERATURA 30