22-05-2010, 10:29 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Zemlje u svim regionima sveta nastoje da smanje barijere za obavljanje trgovine u okviru regiona u kojima obavljaju biznis. Usled toga u drugoj polovini XX veka širom sveta je došlo do ekspanzije različitih oblika regionalnih ekonomskih integracija, koje neki autori nazivaju - regionalni trgovinski blokovi.
Današnje svetsko trgovinsko okruženje karakteriše nekoliko osnovnih oblika trgovinskih sporazuma, čijim nastankom dolazi do stvaranja određenih regionalnih integracija i to su područje slobodne trgovine, carinska unija, zajedničko tržište i ekonomska unija.
Područje slobodne trgovine (free trade area - FTA) se formira u situaciji kada dve ili više zemalja pristanu na ukidanje internih barijera za obavljanje trgovine. Zemlje koje su potpisale sporazum o FTA, održavaju politiku nezavisne trgovine među zemljama potpisnicama, pri čemu se respektuju i zemlje koje ne pripadaju grupaciji. Sistem FTA ne podržava uvoz iz zemalja članica sa najnižim carinama, koji se u suštini svode na pretovar robe, u zemlje koje se nalaze u "području", a koje imaju najviše eksterne carine. Između ovih zemalja postoje carinske inspekcije koje kontrolišu granice među njima.
Evropsko ekonomsko područje (European Economic Area) je tipičan primer područja slobodne trgovine, a u okviru ovog područja nalazi se 15 zemalja Evropske unije sa Norveškom, Lihtenštajnom i Islandom....
Zajedničko tržište podrazumeva ukidanje internih barijera i uspostavljanje zajedničkih eksternih barijera, kao i stvaranje zajedničkog tržišta koje bi omogućilo slobodan protok svih faktora proizvodnje, uključujući i radnu snagu, kapital i informacije. Primeri ovih ekonomskih integracija su Centralno-američki integracioni sistem, Zajedničko tržište juga (Mercosur) i Andska zajednica.
Ekonomska unija (Economic Union) je stvorena u cilju: eliminacije internih i uvođenja zajedničkih eksternih barijera, te slobodnog protoka faktora proizvodnje. Nastojanje članica ekonomske unije je da stvore koordiniranu i harmonizovanu ekonomsko-socijalnu politiku u okviru unije, što bi doprinelo olakšanju protoka kapitala, radne snage, dobara i usluga, između zemalja članica. Na primer, ukoliko neki doktor ili advokat u Evropskoj uniji ima licencu za rad u zemlji stanovanja, onda ta licenca mora važiti za sve zemlje članice EU....
SADRŽAJ
PREDGOVOR 3
UVODNA RAZMATRANJA 4
Cilj rada 4
Metod rada 5
1 JEDINSTVENI EVROPSKI EKONOMSKI PROSTOR 5
1.1 Nastanak 5
1.2 EFTA - Evropsko udruženje slobodne trgovine 6
1.3 Nova ekonomska era 6
1.4 Integracija evropskog tržišta 7
1.5 Počeci integracije 8
1.6 Evropska monetarna unija 10
1.7 EFTA I EEA 12
1.8 Članstvo 14
1.9 Institucije 15
1.9.1 Evropska komisija 15
1.10 Jedinstveno tržište 18
1.10.1 Određivanje porekla i vrednovanje robe 23
1.11 Carinska unija 24
1.11.1 Ciljevi i temeljna načela 24
1.11.2 Zajednička carinska tarifa 25
1.11.3 Jedinstvena carinska deklaracija 26
1.11.4 Tehnički instrumenti 27
1.11.5 Postupak odlučivanja 27
1.11.6 Strategija razvoja 28
ZAKLJUČAK 29
LITERATURA 29
Web Izvori 29
Zemlje u svim regionima sveta nastoje da smanje barijere za obavljanje trgovine u okviru regiona u kojima obavljaju biznis. Usled toga u drugoj polovini XX veka širom sveta je došlo do ekspanzije različitih oblika regionalnih ekonomskih integracija, koje neki autori nazivaju - regionalni trgovinski blokovi.
Današnje svetsko trgovinsko okruženje karakteriše nekoliko osnovnih oblika trgovinskih sporazuma, čijim nastankom dolazi do stvaranja određenih regionalnih integracija i to su područje slobodne trgovine, carinska unija, zajedničko tržište i ekonomska unija.
Područje slobodne trgovine (free trade area - FTA) se formira u situaciji kada dve ili više zemalja pristanu na ukidanje internih barijera za obavljanje trgovine. Zemlje koje su potpisale sporazum o FTA, održavaju politiku nezavisne trgovine među zemljama potpisnicama, pri čemu se respektuju i zemlje koje ne pripadaju grupaciji. Sistem FTA ne podržava uvoz iz zemalja članica sa najnižim carinama, koji se u suštini svode na pretovar robe, u zemlje koje se nalaze u "području", a koje imaju najviše eksterne carine. Između ovih zemalja postoje carinske inspekcije koje kontrolišu granice među njima.
Evropsko ekonomsko područje (European Economic Area) je tipičan primer područja slobodne trgovine, a u okviru ovog područja nalazi se 15 zemalja Evropske unije sa Norveškom, Lihtenštajnom i Islandom....
Zajedničko tržište podrazumeva ukidanje internih barijera i uspostavljanje zajedničkih eksternih barijera, kao i stvaranje zajedničkog tržišta koje bi omogućilo slobodan protok svih faktora proizvodnje, uključujući i radnu snagu, kapital i informacije. Primeri ovih ekonomskih integracija su Centralno-američki integracioni sistem, Zajedničko tržište juga (Mercosur) i Andska zajednica.
Ekonomska unija (Economic Union) je stvorena u cilju: eliminacije internih i uvođenja zajedničkih eksternih barijera, te slobodnog protoka faktora proizvodnje. Nastojanje članica ekonomske unije je da stvore koordiniranu i harmonizovanu ekonomsko-socijalnu politiku u okviru unije, što bi doprinelo olakšanju protoka kapitala, radne snage, dobara i usluga, između zemalja članica. Na primer, ukoliko neki doktor ili advokat u Evropskoj uniji ima licencu za rad u zemlji stanovanja, onda ta licenca mora važiti za sve zemlje članice EU....
SADRŽAJ
PREDGOVOR 3
UVODNA RAZMATRANJA 4
Cilj rada 4
Metod rada 5
1 JEDINSTVENI EVROPSKI EKONOMSKI PROSTOR 5
1.1 Nastanak 5
1.2 EFTA - Evropsko udruženje slobodne trgovine 6
1.3 Nova ekonomska era 6
1.4 Integracija evropskog tržišta 7
1.5 Počeci integracije 8
1.6 Evropska monetarna unija 10
1.7 EFTA I EEA 12
1.8 Članstvo 14
1.9 Institucije 15
1.9.1 Evropska komisija 15
1.10 Jedinstveno tržište 18
1.10.1 Određivanje porekla i vrednovanje robe 23
1.11 Carinska unija 24
1.11.1 Ciljevi i temeljna načela 24
1.11.2 Zajednička carinska tarifa 25
1.11.3 Jedinstvena carinska deklaracija 26
1.11.4 Tehnički instrumenti 27
1.11.5 Postupak odlučivanja 27
1.11.6 Strategija razvoja 28
ZAKLJUČAK 29
LITERATURA 29
Web Izvori 29