22-05-2010, 10:28 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Naša zemlja se već nekoliko godina nalazi u fazi dinamičnog razvoja, nakon perioda velikih oscilacija, nastalih uglavnom zbog političke nestabilnosti. Ponovnim uvođenjem iste, stekli su se uslovi za ekonomski razvoj. Još uvek nejaka privreda u tranziciji, sa tek uspostavljenim stabilnim poreskim sistemom, nije sama u mogućnosti da stvori odgovarajuću finansijsku klimu za razvoj pa se pribegava, za neke nepopularne mere, javnom zajmu, kao vidu javnog prihoda. Javni zajam je vanredan prihod kome država najčešće pribegava radi finansiranja budžetskog deficita. Emisijom zajma država dolazi do potrebnih novčanih sredstava, a sa druge strane dovodi do povećanja javnog duga i to u trenutku otplate emitovanih zajmova. Sve češće opredeljenje naše zemlje za javno zaduženje, kao i ostalih zemalja sveta, dovodi do sve većeg rasta javnog duga, koji predstavlja veoma značajnu problematiku dašnjice. Zbog toga je od izuzetnog značaja ispitati problematiku javnog duga, a pre svega problematiku javnog zajma kao delimičnog uzročnika ove pojave. Zbog toga osnovni motiv mog istraživanja je da uđem dublje u problematiku ove tematike, a to je sve veća zaduženost koja je uzročnik brojnih problema, kako ekonomskih tako i privrednih. Dok je cilj mog istraživanja putem ovog završnog rada da ispitam pojam i delovanje javnog duga, da utvrdim razlike i sličnosti između javnog duga i javnog zajma, te da na osnovu dostupnih podataka obavim analizu kretanja javnog zajma Srbije, kao i značaj i udeo u bruto društvenom proizvodu (BDP-u) zemlje.
Da bi se moglo dublje pristupiti ovoj tematici od izuzetne je važnosti da se prikažu osnovne determinate javnog zajama, počevši od pojma i karakeristika javnog zajma, preko uzroka stvaranja javnog zajma, emisije i amortizacije javnog zajma pa sve do konverzije i konsolidacije javnog zajma,a koje sam sve analizirala u prvom delu moga rada. Neophodno je i prikazati teorije javnog zajma kao i njihova gledišta i stavove u vezi njega. Međutim, značajan problem vezan za ovu tematiku je poistovećivanje javnog zajma i javnog duga od strane nekih autora, dok drugi autori ukazuju na to da se ova dva pojma ne mogu izjednačiti i poistovetiti, pa je zbog toga neophodno napraviti određenu paralelu između njih, tj. ukazati na njihove sličnosti i razlike, na koje sa ukazala takođe u prvom delu rada. Treba prikazati da javni dug nastaje ne samo usled javnog zajma već usled drugih oblika zaduživanja, kao sto su javni krediti i slično, kao i njegovo delovanje u zemljama sveta.
U drugom delu završnog rada sam analizirala delovanje javnog duga, tj.njegovo razvojno, stabilizaciono, redistribucionalno delovanje, kao i delovanje inostranih dugova.
Za savremene države, a naročito zemlje u razvoju, je od izuzetne važnosti da prate dinamiku kretanja javnog zajma a samim tim i javnog duga, kako bi mogli adekvatno da upravljaju javnim dugom i vrše njegovu otplatu na vreme, jer bi u protivnom ugrozile svoju stabilnost i dovele svoj položaj u nepovoljnu situaciju, tj. kako ne bi još više povećale svoj budžetski deficit i zapale u deviznu krizu. Zbog toga ću u trećem delu završnog rada analizirati kretanje javnog zajma Srbije, kako bi prikazala položaj naše zemlje sa aspekta zaduženosti u odnosu na ostale zemlje sveta. Da bi se dobila jasnija slika o ovom aspektu treba se pristupiti analizi javnog zajma i prikazati koliki je njegov udeo u bruto društvenom proizvodu( BDP-u) , kao i udeo prihoda po osnovu zajma u ukupnim prihodima zemlje. Analiza stope rasta bruto društvenog proizvoda kao i stope rasta javnog zajma u Srbiji je od izuzetnog značaja kako bi se dobila predstava da li je naša zemlja na dobrom putu ka ulasku u Evropsku Uniji, tj. da li ispunjava kriterijume za članstvo Evropskoj monetarnoj uniji....
POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE JAVNOG ZAJMA
Javni zajam predstavlja oblik javnog prihoda koji ostvaruje država ili drugo telo kao nosilac dohotka, ili kod emisione ustanove . Država pristupa emisiji javnog zajma zbog ostvarivanja određenih ciljeva, odnosno zbog pokrića debalansa u budžetu. Javni zajam najčešće nastaje u uslovima kada su državi u kratkom roku potrebna sredstva za određene, najčešće vanredne javne rashode koje ne može da pokrije redovnim javnim prihodima. Emitujući zajam, bilo kod nosilca dohotka u zemlji, bilo kod emisione ustanove, ili uzimanjem javnog zajma u inostranstvu, država dolazi do potrebnih finansiskih sredstava. Danas je javni zajam jedan od osnovnih oblika javnih prihoda u razvijenim tržišnim privredama. Međutim nije to uvek bilo tako. Sve do početka XIX veka, javni zajam nije bio razvijen, pre svega zbog toga što su finansije bile nesređene, što se nisu plaćale kamate niti se vršila amortizacija javnog zajma. Pored ovih razloga, postojala je i nesigurnost i nepoverenje kod potencijalnih zajmodavaca. Početak XIX veka dolazi do razvoja kapitalističkih produkcionih odnosa, i samim tim je povuklo razvoj i institucija i sistem javnog zajma.
Kada se govori o o karakteristikama javnog zajma, obično se u javnofinansiskoj literaturi apostrofiraju i navode sledeće karakteristike koje su samo njemu svojstene:
1) Javni zajam je po pravilu destinirani javni prihod, a jedini izuzetak je tzv. leteći javni zajam, koji služi za premošćavanje vremenskog nepoklapanja priticanja javnih prihoda i odliva po osnovu javnih rashoda.
2) Javni zajam je vanredni javni prihod, i destiniranost je posebno naglašena i o njoj se mora voditi računa.
3) Javni zajam pripada kategoriji nefiskalnih javnih prihoda. Kod njega je naglašena dobrovoljnost, osim kod prinudnih zajmova, budući da kada država obezbedi novčana sredstva posredstvom javnog zajma, ona to čini na dobrovoljnoj a ne na bazi fiskalnog suvereniteta.
4) Javni zajam karakteriše njegova povratnost, za razliku od drugih javnih prihoda
5) Javni zajam povlači ne samo povraćaj sredstva, odnosno glavnice, nego i plaćanje ugovorene kamate kao cene upotrebe novčanih sredstava
6) Javni zajam predstavlja primenu metoda raspoređivanja javnog tereta kroz vreme, time što država prebacuje teret otplate javnih zajmova na buduće generacije anticipirajući porast budućih javnih prihoda iz kojih će otplaćivati javni zajam.....
SADRŽAJ:
Uvod 1
1. Determinante javnog zajma 3
1.1. Pojam i osnovne karakteristike javnog zajma 3
1.2. Uzroci stvaranja javnog zajma 4
1.3. Klasifikacije javnog zajma 5
1.4. Emisija javnog zajma 6
1.5. Amortizacija javnog zajma 8
1.6. Konverzija i konsolidacija javnog zajma 8
1.7. Javni zajam i javni dug-sličnosti i razlike 10
2. Delovanje javnog duga 11
2.1. Razvojno delovanje javnog duga 12
2.2. Stabilizaciono delovanje javnog duga 13
2.3. Redistribuciono delovanje javnih dugova 14
2.4. Delovanje inostranih dugova 15
3. Analiza javnog zajma Srbije 18
3.1. Dinamička analiza kretanja javnog zajma 18
3.2. Udeo javnog zajma u BDP-u 23
Zaključak 28
Literatura 30
Sadržaj priloga 31
Naša zemlja se već nekoliko godina nalazi u fazi dinamičnog razvoja, nakon perioda velikih oscilacija, nastalih uglavnom zbog političke nestabilnosti. Ponovnim uvođenjem iste, stekli su se uslovi za ekonomski razvoj. Još uvek nejaka privreda u tranziciji, sa tek uspostavljenim stabilnim poreskim sistemom, nije sama u mogućnosti da stvori odgovarajuću finansijsku klimu za razvoj pa se pribegava, za neke nepopularne mere, javnom zajmu, kao vidu javnog prihoda. Javni zajam je vanredan prihod kome država najčešće pribegava radi finansiranja budžetskog deficita. Emisijom zajma država dolazi do potrebnih novčanih sredstava, a sa druge strane dovodi do povećanja javnog duga i to u trenutku otplate emitovanih zajmova. Sve češće opredeljenje naše zemlje za javno zaduženje, kao i ostalih zemalja sveta, dovodi do sve većeg rasta javnog duga, koji predstavlja veoma značajnu problematiku dašnjice. Zbog toga je od izuzetnog značaja ispitati problematiku javnog duga, a pre svega problematiku javnog zajma kao delimičnog uzročnika ove pojave. Zbog toga osnovni motiv mog istraživanja je da uđem dublje u problematiku ove tematike, a to je sve veća zaduženost koja je uzročnik brojnih problema, kako ekonomskih tako i privrednih. Dok je cilj mog istraživanja putem ovog završnog rada da ispitam pojam i delovanje javnog duga, da utvrdim razlike i sličnosti između javnog duga i javnog zajma, te da na osnovu dostupnih podataka obavim analizu kretanja javnog zajma Srbije, kao i značaj i udeo u bruto društvenom proizvodu (BDP-u) zemlje.
Da bi se moglo dublje pristupiti ovoj tematici od izuzetne je važnosti da se prikažu osnovne determinate javnog zajama, počevši od pojma i karakeristika javnog zajma, preko uzroka stvaranja javnog zajma, emisije i amortizacije javnog zajma pa sve do konverzije i konsolidacije javnog zajma,a koje sam sve analizirala u prvom delu moga rada. Neophodno je i prikazati teorije javnog zajma kao i njihova gledišta i stavove u vezi njega. Međutim, značajan problem vezan za ovu tematiku je poistovećivanje javnog zajma i javnog duga od strane nekih autora, dok drugi autori ukazuju na to da se ova dva pojma ne mogu izjednačiti i poistovetiti, pa je zbog toga neophodno napraviti određenu paralelu između njih, tj. ukazati na njihove sličnosti i razlike, na koje sa ukazala takođe u prvom delu rada. Treba prikazati da javni dug nastaje ne samo usled javnog zajma već usled drugih oblika zaduživanja, kao sto su javni krediti i slično, kao i njegovo delovanje u zemljama sveta.
U drugom delu završnog rada sam analizirala delovanje javnog duga, tj.njegovo razvojno, stabilizaciono, redistribucionalno delovanje, kao i delovanje inostranih dugova.
Za savremene države, a naročito zemlje u razvoju, je od izuzetne važnosti da prate dinamiku kretanja javnog zajma a samim tim i javnog duga, kako bi mogli adekvatno da upravljaju javnim dugom i vrše njegovu otplatu na vreme, jer bi u protivnom ugrozile svoju stabilnost i dovele svoj položaj u nepovoljnu situaciju, tj. kako ne bi još više povećale svoj budžetski deficit i zapale u deviznu krizu. Zbog toga ću u trećem delu završnog rada analizirati kretanje javnog zajma Srbije, kako bi prikazala položaj naše zemlje sa aspekta zaduženosti u odnosu na ostale zemlje sveta. Da bi se dobila jasnija slika o ovom aspektu treba se pristupiti analizi javnog zajma i prikazati koliki je njegov udeo u bruto društvenom proizvodu( BDP-u) , kao i udeo prihoda po osnovu zajma u ukupnim prihodima zemlje. Analiza stope rasta bruto društvenog proizvoda kao i stope rasta javnog zajma u Srbiji je od izuzetnog značaja kako bi se dobila predstava da li je naša zemlja na dobrom putu ka ulasku u Evropsku Uniji, tj. da li ispunjava kriterijume za članstvo Evropskoj monetarnoj uniji....
POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE JAVNOG ZAJMA
Javni zajam predstavlja oblik javnog prihoda koji ostvaruje država ili drugo telo kao nosilac dohotka, ili kod emisione ustanove . Država pristupa emisiji javnog zajma zbog ostvarivanja određenih ciljeva, odnosno zbog pokrića debalansa u budžetu. Javni zajam najčešće nastaje u uslovima kada su državi u kratkom roku potrebna sredstva za određene, najčešće vanredne javne rashode koje ne može da pokrije redovnim javnim prihodima. Emitujući zajam, bilo kod nosilca dohotka u zemlji, bilo kod emisione ustanove, ili uzimanjem javnog zajma u inostranstvu, država dolazi do potrebnih finansiskih sredstava. Danas je javni zajam jedan od osnovnih oblika javnih prihoda u razvijenim tržišnim privredama. Međutim nije to uvek bilo tako. Sve do početka XIX veka, javni zajam nije bio razvijen, pre svega zbog toga što su finansije bile nesređene, što se nisu plaćale kamate niti se vršila amortizacija javnog zajma. Pored ovih razloga, postojala je i nesigurnost i nepoverenje kod potencijalnih zajmodavaca. Početak XIX veka dolazi do razvoja kapitalističkih produkcionih odnosa, i samim tim je povuklo razvoj i institucija i sistem javnog zajma.
Kada se govori o o karakteristikama javnog zajma, obično se u javnofinansiskoj literaturi apostrofiraju i navode sledeće karakteristike koje su samo njemu svojstene:
1) Javni zajam je po pravilu destinirani javni prihod, a jedini izuzetak je tzv. leteći javni zajam, koji služi za premošćavanje vremenskog nepoklapanja priticanja javnih prihoda i odliva po osnovu javnih rashoda.
2) Javni zajam je vanredni javni prihod, i destiniranost je posebno naglašena i o njoj se mora voditi računa.
3) Javni zajam pripada kategoriji nefiskalnih javnih prihoda. Kod njega je naglašena dobrovoljnost, osim kod prinudnih zajmova, budući da kada država obezbedi novčana sredstva posredstvom javnog zajma, ona to čini na dobrovoljnoj a ne na bazi fiskalnog suvereniteta.
4) Javni zajam karakteriše njegova povratnost, za razliku od drugih javnih prihoda
5) Javni zajam povlači ne samo povraćaj sredstva, odnosno glavnice, nego i plaćanje ugovorene kamate kao cene upotrebe novčanih sredstava
6) Javni zajam predstavlja primenu metoda raspoređivanja javnog tereta kroz vreme, time što država prebacuje teret otplate javnih zajmova na buduće generacije anticipirajući porast budućih javnih prihoda iz kojih će otplaćivati javni zajam.....
SADRŽAJ:
Uvod 1
1. Determinante javnog zajma 3
1.1. Pojam i osnovne karakteristike javnog zajma 3
1.2. Uzroci stvaranja javnog zajma 4
1.3. Klasifikacije javnog zajma 5
1.4. Emisija javnog zajma 6
1.5. Amortizacija javnog zajma 8
1.6. Konverzija i konsolidacija javnog zajma 8
1.7. Javni zajam i javni dug-sličnosti i razlike 10
2. Delovanje javnog duga 11
2.1. Razvojno delovanje javnog duga 12
2.2. Stabilizaciono delovanje javnog duga 13
2.3. Redistribuciono delovanje javnih dugova 14
2.4. Delovanje inostranih dugova 15
3. Analiza javnog zajma Srbije 18
3.1. Dinamička analiza kretanja javnog zajma 18
3.2. Udeo javnog zajma u BDP-u 23
Zaključak 28
Literatura 30
Sadržaj priloga 31