Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Finansijski derivati - forvardi i fjučersi
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
100% Kvalitetni diplomski radovi. 65000 Gotovih radova spremnih za download. Gotovi seminarski i diplomski radovi, izrada novih unikatnih seminarskih.

UVOD

Derivati su finansijski instrumenti izvedeni iz obveznica, deonica, valuta, kamatnih stopa, robe ili su čak utemeljeni na specifičnim događajima poput vremenskih promena. Mogu se sastavljati za raznovrsnu imovinu, od opipljive materijalne do nematerijalne finansijske imovine. Postoje dve osnovne grupe derivata - prvu grupu čine oni instrumenti koji menjaju svojstva potraživanja proizašlih iz neke finansijske imovine, a drugu grupu čine derivati koji su u interakciji s imovinom na koju se odnose, odnosno za koju su sastavljeni. Derivati se mogu smatrati instrumentima čija je cena odnosno vrednost izvedena iz cene neke vezane imovine za koju se sastavljaju, najčešće neke vrednosnice, obično imaju razvijeno sekundarno tržište a odlikuje ih i visoka likvidnosti . Njihova se vrednost temelji na instrumentu za koji se stvaraju odnosno njihova se vrednost izvodi iz vrednosti temeljnog instrumenta, nemaju samostalnu vrednost niti mogu postojati bez vezane imovine za koju se stvaraju. Samo tržište finansijskih derivata je izrazito dinamično i obuhvata brojne instrumente, a najrazvijenije sekundarno tržište imaju opcije, fjučersi i terminski poslovi.

Derivatni instrumenti postoje već vekova, prvo su se razvili kao instrumenti upravljanja rizicima promene cena robe na robnim berzama i sve varijacije isključivo robnih derivata su ostale jedini derivatni instrumenti tristotine godina, sve do pojave finansijskih derivata. U novije vreme je započet razvoj tržišta finansijskih derivata, od 1970-ih godina nadalje, pa je tržište finansijskih derivativa jedno od najmlađih na celokupnom finansijskom tržištu .

Potreba za primenom derivata u svrhu ispunjenja njihove temeljne funkcije pojavila se u haosu naftne krize u svetu, fluktuacije kurseva i neravnomernih konjuktura privreda u svetu, posebno nakon ukidanja vezanih deviznih kurseva. Derivati su u takvom okruženju trebali da omoguće poboljšanje tržišne efikasnosti diverzifikacijom i preuzimanjem delova rizika, i sigurnije planiranje investicija, uz minimalni trošak. Nagli rast tržišta finansijskih derivata 80-ih godina 20. veka može najviše da zahvali interesu ekonomskih subjekata koji su polako počeli shvatati nužnost primene derivata u zaštiti svog portfelja od rizika kojima su izloženi u svakodnevnom poslovanju i prednosti derivata zbog zarade na špekulativnim poslovima i arbitraži. Ulazak u 21. vek doneo je nove izazove u trgovanju derivatima, tržište je postalo sve zahtevnije i zbog toga je potrebno stalno prilagođavanje novim potrebama učesnika na tom tržištu tako da se lepeza derivata kojima se trguje svakim danom sve više širi, na primer, na sve složenije varijante opcija i strukturirane proizvode.

Grupa finansijskih derivata može se podeliti prema karakteru osnovnih instrumenata na derivate tržišta novca, derivate deviznog tržišta i derivate tržišta kapitala. Njima se trguje na organiziovanim tržištima ali i na neformalnim tržištima, zavisno od svojstava pojedinih finansijskih derivata .


Sadržaj


UVOD
1.1 Derivativni instrumenti 2
1.2 Osnovne karakterstike fjučersa 4
1.2.1 Istorijat fjučers poslova 5
1.2.2 Svrha trgovanja finansijskim fjučersima 6
1.3 Klirinške kuće i vrste fjučers ugovora 7
1.4 Finansijski i robni fjučersi 8
1.5 Valutni fjučersi 9
1.6 Kamatonosni fjučersi 11
1.7 Indeksni fjučersi 12
1.8 Tehnologija rada sa fjučers ugovorima 12
1.9 Forvard 13
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16
Referentni URL