30-01-2012, 06:43 PM
100% Kvalitetni diplomski radovi.
65000 Gotovih radova spremnih za download.
Gotovi seminarski i diplomski radovi, izrada novih unikatnih seminarskih.
Увод
С а д р ж а ј
Увод
65000 Gotovih radova spremnih za download.
Gotovi seminarski i diplomski radovi, izrada novih unikatnih seminarskih.
Увод
Од најранијих почетака свог развоја људи обављају процес привређивања у различитим заједницама, које се формирају као њихове својеврсне организације. У тим организацијама успоставља се подела рада између чланова колектива, као и међусобно усклађивање појединачних активности, чиме се постиже све боље коришћење производних могућности и повољније задовољавање потреба.
Како је производња одређени економски однос, успостављање одговарајућих организација колективног рада мењало се и усавршавало у складу с процесом привређивања. Овај развој започео је од колективних организација у којима су се обављале све друштвене активности, као што су привређивање, култура, уметност, разонода и сл. Ове активности омогућавале су задовољавање свих потреба тадашњег човека, истина, то је све било на веома ниском нивоу и обављало се на примитиван начин.
Каснији развој људског друштва омогућио је усавршавање начина и услова привређивања као посебне активности, па тиме и задовољавање потреба на вишем нивоу. Томе је посебно допринела друштвена подела рада. Тако су се развиле и специјализоване организације за обављање одређених активности само у области привређивања, док су се остале друштвене потребе задовољавале на основу деловања других колективних јединица.
Овај процес развоја трајао је хиљадама година, а одвијао се по појединим карактеристичним фазама, од првобитне заједнице до савремене цивилизације.
У свакој од тих фази успостављали су се специфични облици носилаца процеса привређивања који су се стално усавршавали. Са становишта развоја носилаца процеса привређивања, односно колективних организација у којима се омогућава задовољавање материјалних потреба људи, ове фазе могу се описати на следећи начин.
У условима првобитног друштва основни носиоци колективног привређивања биле су полудивље хорде, а касније на вишем степену култивисања човека, племена и родови. Било је то скоро спонтано повезивање људи у процесу привређивања да би се што лакше овладало природом ради задовољавања потреба и опстанка и продужавања људске врсте. Веома скромним средствима за рад располагали су сви чланови такве заједнице и заједнички су у складу с уређењем племенске организације, уживали плодове свог рада.
Како је производња одређени економски однос, успостављање одговарајућих организација колективног рада мењало се и усавршавало у складу с процесом привређивања. Овај развој започео је од колективних организација у којима су се обављале све друштвене активности, као што су привређивање, култура, уметност, разонода и сл. Ове активности омогућавале су задовољавање свих потреба тадашњег човека, истина, то је све било на веома ниском нивоу и обављало се на примитиван начин.
Каснији развој људског друштва омогућио је усавршавање начина и услова привређивања као посебне активности, па тиме и задовољавање потреба на вишем нивоу. Томе је посебно допринела друштвена подела рада. Тако су се развиле и специјализоване организације за обављање одређених активности само у области привређивања, док су се остале друштвене потребе задовољавале на основу деловања других колективних јединица.
Овај процес развоја трајао је хиљадама година, а одвијао се по појединим карактеристичним фазама, од првобитне заједнице до савремене цивилизације.
У свакој од тих фази успостављали су се специфични облици носилаца процеса привређивања који су се стално усавршавали. Са становишта развоја носилаца процеса привређивања, односно колективних организација у којима се омогућава задовољавање материјалних потреба људи, ове фазе могу се описати на следећи начин.
У условима првобитног друштва основни носиоци колективног привређивања биле су полудивље хорде, а касније на вишем степену култивисања човека, племена и родови. Било је то скоро спонтано повезивање људи у процесу привређивања да би се што лакше овладало природом ради задовољавања потреба и опстанка и продужавања људске врсте. Веома скромним средствима за рад располагали су сви чланови такве заједнице и заједнички су у складу с уређењем племенске организације, уживали плодове свог рада.
С а д р ж а ј
Увод
1.Услови за настанак предузећа 6
1.1. Оснивање предузећа 7
1.2. Форма и садржина акта о оснивању предузећа 9
1.2.1. Оснивачки улог 10
1.2.2. Делатност предузећа 10
1.2.3. Седиште предузећа 10
2. Промене статуса и облика предузећа 11
2.1. Приватизација 12
2.1.2. Реструктуирање акционарских предузећа 12
3. Престанак рада предузећа 13
Закључак 15
Литература 16
1.1. Оснивање предузећа 7
1.2. Форма и садржина акта о оснивању предузећа 9
1.2.1. Оснивачки улог 10
1.2.2. Делатност предузећа 10
1.2.3. Седиште предузећа 10
2. Промене статуса и облика предузећа 11
2.1. Приватизација 12
2.1.2. Реструктуирање акционарских предузећа 12
3. Престанак рада предузећа 13
Закључак 15
Литература 16