26-01-2012, 02:27 PM
![[Slika: baner-seminarski.gif]](https://www.maturskiradovi.net/templates/rt_equinox/images/baner-seminarski.gif)
КАПА СРЦЕ ЧУВА
Зими се, изгледа, само још деца радују. Возачи је мрзе што не могу да упале из прве, млади што не могу да се дотерају како би хтели, жене због влаге и ветра који квари фризуру, а стари и болесни због свега што их стегне кад удари мраз.
Ниска температура ваздуха изазива сужавања крвних судова, стручно речено вазоконстрикцију. Крв отежано циркулише, а то омета снабдевање срца и осталих органа крвљу, односно кисеоником и хранљивим материјама.
ТЕЛО СЕ БОРИ КАКО ЗНА И УМЕ
Младе и здраве особе лакше се прилагођавају ниским температурама јер су њихови крвни судови еластични, па сужења не ометају циркулацију или је не ометају у великој мери.
Међутим, код старије популације, посебно код особа које већ имају задебљале зидове крвних судова и зачепљења настала услед хроничних обољења, крвни судови су крти, нееластични и не могу лако да се прилагођавају променама температуре.
Оранизам се против хладноће брани убрзавањем метаболизма и сужавањем крвних судова, првенствено периферних, како би се спречио губитак топлоте.
Кроз сужене крвне судове крв теже протиче, па срце мора снажније да пумпа, што изазива раст крвног притиска до 20 мм Хг. Овај скок нема утицаја на здраве и младе људе, али зато погоршава стање пацијента са срчаним обољењима.
ГУШЋА КРВ, ВЕЋИ РИЗИК ОД ТРОМБА
На ниским температурама се повећава и густина крви, па расте ризик од стварања тромбова у крвним судовима.Самим тим расте и ризик од срчаног и можданог удара код пацијената који пате од артеросклерозе,болести срца и високог крвног притиска.
Крвне судове оштећују хипертензија, односно повишен крвни притисак, висок ниво холестерола и триглицерида, хроничне болести везивног ткива, али и пушење, тако да се пацијентима који пате од ових обољења зими налаже додатни опрез.
Сва ова обољења и лоше навике доводе до артеросклерозе, трајног сужења крвних судовакоје карактерише настанак плакова и задебљања зидова крвних судова. Циркулација крви је отежана, а у најтежим случајевима потпуно онемогућена. Уколико су крвни судови који хране срце сужени, настаје коронарна болест, чија је најтежа компликација инфаркт миокарда, а у случају сужења крвних судова који хране мозак може да дође до можданог удара.
КОД ЛЕКАРА ПО НОВУ ТЕРАПИЈУ
Зато лекари свим хроничним болесницима у зимским месецима скрећу пажњу на повећан ризик од инфаркта миокарда о можданог удара и сугеришу промену начина живота. Изузетно је важно да хронични болесници редовно узимају преписану терапију и да одлазе на редовне контроле код лекара, јер доза лекова у току хладних месеци често мора да се повећа како би се пацијент заштитио од могућих компликација. Пацијентима се саветује да носе топлу одећу и обућу у да избегавају изласке из куће када температура ваздуха падне испод нуле. Загревање треба да буде постепено, што значи да се никако не треба излагати директном извору топлоте након боравка на хладноћи.
Слојевито одевање омогућава прилагођавање температури тела спољашњој температури. Ни претопљавање није добро, јер код хроничних болесника изазива додатно сужавање крвних судова и стварање тромбова.
Током зиме треба топле чајеве са лимуном, топле супе и чорбаста топла јела. Потребе оранизма за течношћу не смањују се током хладних дана, па се препоручује оптималан унос од два литра дневно.
КОЖА ЧИНИ ПРВУ ЛИНИЈУ ОДБРАНЕ ОД МРАЗА
Уносом два литра течности обезбеђује се хидрираност организма, а нарочито коже која представља прву баријеру за ниске температуре.
Иначе, управо промене на кожи екстремитета, као што су бледило, модра боја и црвенило, до којих долази услед ниских температура, указују на поремећај периферне циркулације која је први показатељ слабе циркулације у крвним судовима срца, врата и главе.
Здрав режим живота подразумева одговарајућу исхрану и физичку активност. Међутим, многе здраве особе избегавају кретање, што је погрешно. Наравно да треба пешачити, али у току дана када је температура највиша,када нема падавина ни хладног ветра. Шетње током дана до 30 минута благотворне су за читав оранизам, а посебно за кардиоваскуларни систем, тј. за срце и крвне судове.
Организам не треба форсирати исцрпљујућим физичким активностима, већ стати чим се јави замор или бол. Поруке које организам шаље не смете игнорисати, као ни животно доба и здравстено стање. Темпо шетње и интезитет вежбања морају пажљиво да се дозирају. Организму више прија редовна, краткотрајна физичка активност умереног интезитета него нередовне исцрпљујуће вежбе.
Ниска температура ваздуха изазива сужавања крвних судова, стручно речено вазоконстрикцију. Крв отежано циркулише, а то омета снабдевање срца и осталих органа крвљу, односно кисеоником и хранљивим материјама.
ТЕЛО СЕ БОРИ КАКО ЗНА И УМЕ
Младе и здраве особе лакше се прилагођавају ниским температурама јер су њихови крвни судови еластични, па сужења не ометају циркулацију или је не ометају у великој мери.
Међутим, код старије популације, посебно код особа које већ имају задебљале зидове крвних судова и зачепљења настала услед хроничних обољења, крвни судови су крти, нееластични и не могу лако да се прилагођавају променама температуре.
Оранизам се против хладноће брани убрзавањем метаболизма и сужавањем крвних судова, првенствено периферних, како би се спречио губитак топлоте.
Кроз сужене крвне судове крв теже протиче, па срце мора снажније да пумпа, што изазива раст крвног притиска до 20 мм Хг. Овај скок нема утицаја на здраве и младе људе, али зато погоршава стање пацијента са срчаним обољењима.
ГУШЋА КРВ, ВЕЋИ РИЗИК ОД ТРОМБА
На ниским температурама се повећава и густина крви, па расте ризик од стварања тромбова у крвним судовима.Самим тим расте и ризик од срчаног и можданог удара код пацијената који пате од артеросклерозе,болести срца и високог крвног притиска.
Крвне судове оштећују хипертензија, односно повишен крвни притисак, висок ниво холестерола и триглицерида, хроничне болести везивног ткива, али и пушење, тако да се пацијентима који пате од ових обољења зими налаже додатни опрез.
Сва ова обољења и лоше навике доводе до артеросклерозе, трајног сужења крвних судовакоје карактерише настанак плакова и задебљања зидова крвних судова. Циркулација крви је отежана, а у најтежим случајевима потпуно онемогућена. Уколико су крвни судови који хране срце сужени, настаје коронарна болест, чија је најтежа компликација инфаркт миокарда, а у случају сужења крвних судова који хране мозак може да дође до можданог удара.
КОД ЛЕКАРА ПО НОВУ ТЕРАПИЈУ
Зато лекари свим хроничним болесницима у зимским месецима скрећу пажњу на повећан ризик од инфаркта миокарда о можданог удара и сугеришу промену начина живота. Изузетно је важно да хронични болесници редовно узимају преписану терапију и да одлазе на редовне контроле код лекара, јер доза лекова у току хладних месеци често мора да се повећа како би се пацијент заштитио од могућих компликација. Пацијентима се саветује да носе топлу одећу и обућу у да избегавају изласке из куће када температура ваздуха падне испод нуле. Загревање треба да буде постепено, што значи да се никако не треба излагати директном извору топлоте након боравка на хладноћи.
Слојевито одевање омогућава прилагођавање температури тела спољашњој температури. Ни претопљавање није добро, јер код хроничних болесника изазива додатно сужавање крвних судова и стварање тромбова.
Током зиме треба топле чајеве са лимуном, топле супе и чорбаста топла јела. Потребе оранизма за течношћу не смањују се током хладних дана, па се препоручује оптималан унос од два литра дневно.
КОЖА ЧИНИ ПРВУ ЛИНИЈУ ОДБРАНЕ ОД МРАЗА
Уносом два литра течности обезбеђује се хидрираност организма, а нарочито коже која представља прву баријеру за ниске температуре.
Иначе, управо промене на кожи екстремитета, као што су бледило, модра боја и црвенило, до којих долази услед ниских температура, указују на поремећај периферне циркулације која је први показатељ слабе циркулације у крвним судовима срца, врата и главе.
Здрав режим живота подразумева одговарајућу исхрану и физичку активност. Међутим, многе здраве особе избегавају кретање, што је погрешно. Наравно да треба пешачити, али у току дана када је температура највиша,када нема падавина ни хладног ветра. Шетње током дана до 30 минута благотворне су за читав оранизам, а посебно за кардиоваскуларни систем, тј. за срце и крвне судове.
Организам не треба форсирати исцрпљујућим физичким активностима, већ стати чим се јави замор или бол. Поруке које организам шаље не смете игнорисати, као ни животно доба и здравстено стање. Темпо шетње и интезитет вежбања морају пажљиво да се дозирају. Организму више прија редовна, краткотрајна физичка активност умереног интезитета него нередовне исцрпљујуће вежбе.