22-05-2010, 12:23 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Poslednjih tridesetak godina dramatično su intenzivirane transnacionalne interakcije, od globalizacije proizvodnih sistema i finansijskih transfera do medijskog rasprostiranja informacija i slika širom sveta ili masovnih pokreta ljudi, bilo da su oni turisti, radnici-migranti ili izbeglice. Izuzetan opseg i dubina tih transnacionalnih interakcija naveli su neke autore da u njima vide raskid s prethodnim oblicima međugraničnih interakcija, i da novu pojavu nazovu globalizacijom.Gidens definiše globalizaciju kao jačanje društvenih odnosa širom sveta kojima se povezuju međusobno udaljena mesta tako da lokalna dešavanja oblikuju događaji koji se odvijaju na velikoj udaljenosti i obrnuto. on optužuje sociologe za neopravdanu privrženost ideji da je društvo zatvoren sistem . Slično tome, Federston poziva sociologe da istovremeno teorijski osmisle i sprovedu sistematsko istraživanje koje će objasniti procese globalizacije i destruktivne oblike društvenog života čije delovanje dovodi u pitanje ono što se dugo smatralo osnovnom temom sociologije: društvo shvaćeno gotovo isključivo kao omeđena nacionalna država. Po mišljenju Lisabonske grupe, globalizacija je faza koja logično sledi nakon faza internacionalizacije i multinacionalizacije jer, za razliku od njih, najavljuje kraj nacionalnog sistema kao centralnog jezgra organizovanih ljudskih aktivnosti i strategija. Istraživanja procesa globalizacije otkrivaju da se suočavamo s pojavom koja ima više dimenzija ekonomsku, društvenu, političku, kulturnu, versku i pravnu i da su sve one međusobno povezane na složen način. To znači da su jednoznačna tumačenja i objašnjenja koja imaju u vidu samo jednu stranu problema neprikladna. Pored toga, umesto da se prilagodi modernom zapadnjačkom modelu globalizacije to jest modelu homogene i jednoobrazne globalizacije koji, i u teorijama modernizacije i u teorijama razvoja, nepokolebljivo podržavaju kako pristalice Lajbnica tako i pristalice Marksa poslednjih tridesetak godina proces globalizacije kombinuje univerzalnost i ukidanje nacionalnih granica, s jedne strane, s posebnošću, lokalnom različitošću, etničkim identitetom i vraćanjem vrednosti zajednice, s druge strane, takav model globalizacije podrazumeva raznovrstan interaktivan odnos s drugim, naporednim procesima transformacije svetskog sistema kao što su dramatičan porast nejednakosti između bogatih i siromašnih zemalja,
između bogatih i siromašnih u svakoj zemlji ponaosob, prenaseljenost, ekološke katastrofe, etnički sukobi, masovne migracije na međunarodnom planu, pojava novih država i propast ili opadanje starih, sve veći broj građanskih ratova, organizovani zločin na globalnom nivou, formalna demokratija kao politički uslov za dobijanje međunarodne pomoći itd......
Sadržaj:
1. Uvod………………………………………………………….…….3
2. Ekonomska globalizacija i neoliberalizam…………………….…...6
3. Društvena globalizacija i nejednakosti………………………….….9
4. Politička globalizacija i nacionalna država………………………..14
5. Kulturna globalizacija ili globalna kultura?.....................................20
6. Karakter globalizacije..............................................................24
7. Hegemonistička i antihegemonistička globalizacija........................29
8. Hegemonistička globalizacija i postvašingtonski konsenzus...........32
9. Intenzitet globalizacije.............................................................35
10. Šta nas čeka u budućnosti?......................................................37
Poslednjih tridesetak godina dramatično su intenzivirane transnacionalne interakcije, od globalizacije proizvodnih sistema i finansijskih transfera do medijskog rasprostiranja informacija i slika širom sveta ili masovnih pokreta ljudi, bilo da su oni turisti, radnici-migranti ili izbeglice. Izuzetan opseg i dubina tih transnacionalnih interakcija naveli su neke autore da u njima vide raskid s prethodnim oblicima međugraničnih interakcija, i da novu pojavu nazovu globalizacijom.Gidens definiše globalizaciju kao jačanje društvenih odnosa širom sveta kojima se povezuju međusobno udaljena mesta tako da lokalna dešavanja oblikuju događaji koji se odvijaju na velikoj udaljenosti i obrnuto. on optužuje sociologe za neopravdanu privrženost ideji da je društvo zatvoren sistem . Slično tome, Federston poziva sociologe da istovremeno teorijski osmisle i sprovedu sistematsko istraživanje koje će objasniti procese globalizacije i destruktivne oblike društvenog života čije delovanje dovodi u pitanje ono što se dugo smatralo osnovnom temom sociologije: društvo shvaćeno gotovo isključivo kao omeđena nacionalna država. Po mišljenju Lisabonske grupe, globalizacija je faza koja logično sledi nakon faza internacionalizacije i multinacionalizacije jer, za razliku od njih, najavljuje kraj nacionalnog sistema kao centralnog jezgra organizovanih ljudskih aktivnosti i strategija. Istraživanja procesa globalizacije otkrivaju da se suočavamo s pojavom koja ima više dimenzija ekonomsku, društvenu, političku, kulturnu, versku i pravnu i da su sve one međusobno povezane na složen način. To znači da su jednoznačna tumačenja i objašnjenja koja imaju u vidu samo jednu stranu problema neprikladna. Pored toga, umesto da se prilagodi modernom zapadnjačkom modelu globalizacije to jest modelu homogene i jednoobrazne globalizacije koji, i u teorijama modernizacije i u teorijama razvoja, nepokolebljivo podržavaju kako pristalice Lajbnica tako i pristalice Marksa poslednjih tridesetak godina proces globalizacije kombinuje univerzalnost i ukidanje nacionalnih granica, s jedne strane, s posebnošću, lokalnom različitošću, etničkim identitetom i vraćanjem vrednosti zajednice, s druge strane, takav model globalizacije podrazumeva raznovrstan interaktivan odnos s drugim, naporednim procesima transformacije svetskog sistema kao što su dramatičan porast nejednakosti između bogatih i siromašnih zemalja,
između bogatih i siromašnih u svakoj zemlji ponaosob, prenaseljenost, ekološke katastrofe, etnički sukobi, masovne migracije na međunarodnom planu, pojava novih država i propast ili opadanje starih, sve veći broj građanskih ratova, organizovani zločin na globalnom nivou, formalna demokratija kao politički uslov za dobijanje međunarodne pomoći itd......
Sadržaj:
1. Uvod………………………………………………………….…….3
2. Ekonomska globalizacija i neoliberalizam…………………….…...6
3. Društvena globalizacija i nejednakosti………………………….….9
4. Politička globalizacija i nacionalna država………………………..14
5. Kulturna globalizacija ili globalna kultura?.....................................20
6. Karakter globalizacije..............................................................24
7. Hegemonistička i antihegemonistička globalizacija........................29
8. Hegemonistička globalizacija i postvašingtonski konsenzus...........32
9. Intenzitet globalizacije.............................................................35
10. Šta nas čeka u budućnosti?......................................................37