Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Čitanje i pisanje su civilizacijska tekovina čovečanstva. Nekada su ove veštine bile privilegija određenih društvenih slojeva, a danas su dostupni gotovo svakom čoveku. Posredstvom pisane reči sva kulturna dobra, koja je čovečanstvo sticalo i stiče, prenose se sa generacije na generaciju. Otud i potreba da deca što pre nauče da čitaju i pišu, kako bi se na jednom višem nivou sporazumevala sa okolinom i kako bi se pripremila da saznaju svet oko sebe.
Način na koji će se čitanje i pisanje učiti zavisi, pre svega, od prirode jezika, ali i od mnogih drugih faktora, te u različitim jezičkim područjima ne može biti velikih podudarnosti ni u programskim, ni u metodičkim zahtevima. Svaki nacionalni program obuke čitanja i pisanja je specifičan i usklađuje se sa jezičkim karakteristikama, stilom življenja, običajima i shvatanjima naroda.
Na našim prostorima, deca uče da čitaju i pišu sa šest, odnosno sedam godina – u prvom razredu osnovne škole. Početna nastava čitanja i pisanja ima dugu prošlost, ona se razvijala, menjala i usavršavala. Ova nastava se, kao uostalom i nastava uopšte, zasniva na psihološko – pedagoškim i didaktičko – metodičkim načelima. Njeni sadržaji su u nastavu uvođeni uz primenu principa sistematičnosti i postupnosti, očiglednosti, svesne aktivnosti i praktične primenljivosti usvojenih znanja, umenja i navika. Danas se didaktičari i praktičari trude da nastavu počitnog čitanja i pisanja što više osavremene i prilagode današnjem detetu. Tako, početna nastava čitawa i pisanja ima svoje tri programske celine i to: pripremni period (često nazivan i predbukvarski period), učenje čitanja i pisanja (ili bukvarski period) i postbukvarski (čitančin) period. Svaki ovaj nastavni period ima svoje specifičnosti, posebne zadatke i sadržaje, kao i vreme trajanja čemu je potrebno prilagoditi upotrebu nastavnih sredstava.
Nastavna sredstva su u ovom periodu izuzetno značajna, ona imaju ulogu da decu motivišu za rad, da im pomognu u opažanju, shvatanju, pamćenju i reprodukovanju, ali i da učenje slova učine zanimljivijim. Upotrebom različitih nastavnih sredstava, učitelj će angažovati više dečijih čula i prilagoditi gradivo individualnom napredovanju dece.

1. Nastava početnog čitanja i pisanja 4
1.1 Psihofizičke pretpostavke početnog čitanja i pisanja 5
1.2 Razvoj veština čitanja i pisanja 8
1.3 Etape u usvajanju čitanja i pisanja 9
1.4 Sistem izvođenja početne nastave čitanja i pisanja 11
1.5 Ciljevi i zadaci nastave početnog čitanja i pisanja 12
1.6 Metode (postupci)obrade slova 13
1.6.1 Monografski postupak obrade slova 14
1.6.2 Grupni postupak obrade slova 15
1.6.3 Kompleksni postupak 15
1.7 Individualizovana nastava 16
2. Pojam i podela nastavnih sredstava 19
2.1 Vizuelna nastavna sredstva 21
2.2 Auditivni mediji 22
2.3 Audiovizuelna nastavna sredstva 23
2.4 Multimedijalna učionica 24
2.5 Obrazovni softver 25
3. Nastavna sredstva u učenju početnog čitanja i pisanja 27
3.1 Vizuelna nastavna sredstva u nastavi početnog čitanja i pisanja 27
3.1.1 Školska tabla 28
3.1.2 Slike 29
3.1.3 Grafoskop 31
3.1.4 Razredna slovarica i individualne slovarice 32
3.1.5 Flanelograf-magnetograf 32
3.1.6 Štampani mediji 33
3.2 Auditivna nastavna sredstva u nastavi početnog čitanja i pisanja 37
3.3 Audiovizuelna nastavna sredstva u nastavi početnog čitanja i pisanja 37
3.3.1 Film i televizija 38
3.3.2 Lutka u nastavi početnog čitanja i pisanja 40
3.4 Kompjuter u nastavi početnog čitanja i pisanja 41
ZAKLJUČAK 45
LITERATURA 46
Prilozi 47
4.1 Nastavni listić 47
4.2 Pisana priprema za čas 49