21-05-2010, 09:53 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Predmet i cilj istraživanja
Uz sve probleme sa kojima su suočene novostvorene države na Balkanu, dve radikalne istorijske promene ulivaju ipak nadu: jedna je da prvi put u istoriji sve zemlje regiona, njihovi narodi i njihove vlade, imaju zajedničku aspiraciju odnosno strateški cilj - priključivanje evropskim integracijama, a druga je da, takođe prvi put u istoriji, niko u Evropi u osnovi nema posebne interese prema pojedinim zemljama na Balkanu, odnosno integrisana Evropa ima konvergentan cilj sa zemljama regiona, o čemu svedoči njena strateška odluka da se proširi evropskim jugoistokom....
Dve dimenzije na tom putu su veoma prisutne: jedna, najvažnija, jeste unutrašnja transformacija balkanskih društava i država, tranzicija i izgradnja demokratskih institucija, a druga je ulazak i priprema za ulazak u evropske i evroatlantske institucije: preko prijema u Savet Evrope, pristupanja procesu stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji, učlanjivanja u Partnerstvo za mir i kandidovanja za NATO, saradnje sa OEBS-om i učešća u aktivnostima Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope i drugih regionalnih inicijativa. Treća, ne manje bitna dimenzija, koja bi morala da predstavlja vezivno tkivo između ova dva procesa - regionalna saradnja – prilično je zanemarena i više je verbalno nego suštinski zastupljena. Integracija ne počinje u Briselu, već kod kuće, u regionu. Saradnja u regionu je preduslov za integraciju u Evropu. Proces stabilizacije i pridruživanja je koncipiran i kao bilateralan i kao regionalan.Međutim, sada postoji izvesna diskrepancija između bilateralizma koji počiva na diferencijaciji prema stepenu napretka svake od zemalja u regionu pojedinačno u odnosu na uslove predviđene
Regionalna bezbednost je još uvek rovita. Teško da postoji opasnost da dođe do direktnih vojnih sukoba, ako ništa drugo ono zbog prisustva stranih trupa, ali sve drugo nije isključeno. Izvori regionalne nestabilnosti leže pre svega u neotklonjenim posledicama ratova i u tome što nigde nije Evropske sporazume (koji su sklapani sa zemljama Centralne i Istočne Evrope) je zaključivanje "konvencije o regionalnoj saradnji". Svaka država koja sa Unijom zaključi Sporazum, mora da zaaključi i ugovor o regionalnoj saradnji sa svakom drugom državom regiona koja je takođe potpisala ovakav sporazum. U Sporazumima se precizira i sadržina ovih ugovora: započinjanje političkog dijaloga, regionalna zona slobodne trgovine, kao i neposredna saradnja u domenu pravosuđa i unutrašnjih poslova, a naročito u cilju jačanja sydstva i njegove nezavisnosati, borbe protiv organizovanog kriminala, korupcije, pranja novca i svake druge kriminalne trgovine....
Hipoteze od kojih polazi istraživanje
Ovakav metodološki okvir rada će nam poslužiti da bi utvrdili tačnost postavljenih hipoteza:
• Postoji veoma izražena uloga ekonomske diplomatije u ekonomskoj saradnji NR Kine i Balkana,
• Ekonomska saradnja NR Kine i Balkana ima perspektivu u unaprenenju budućih odnosa?
Postoji li mogućnost unapredjenja ekonomskih odnosa NR Kine sa balkanskim regionom,sa težištem na Srbiji i BiH?
Značaj istraživanja
Najmnogoljudnija zemlja sveta, sporazume o strateškom partnerstvu do sada je potpisala sa mnogo većim državama od Srbije i BiH: SAD, Rusijom, Brazilom i Južnoafričkom Republikom.
Državni vrh NR Kine smatra da balkanski region,a naročito Srbija i Bosna i Hercegovina može da bude zanimljiva adresa u ovom delu sveta. Kina očigledno namerava da širi svoj uticaj u Evropi, za šta im Srbija i BiH mogu pomoći....
Predmet i cilj istraživanja
Uz sve probleme sa kojima su suočene novostvorene države na Balkanu, dve radikalne istorijske promene ulivaju ipak nadu: jedna je da prvi put u istoriji sve zemlje regiona, njihovi narodi i njihove vlade, imaju zajedničku aspiraciju odnosno strateški cilj - priključivanje evropskim integracijama, a druga je da, takođe prvi put u istoriji, niko u Evropi u osnovi nema posebne interese prema pojedinim zemljama na Balkanu, odnosno integrisana Evropa ima konvergentan cilj sa zemljama regiona, o čemu svedoči njena strateška odluka da se proširi evropskim jugoistokom....
Dve dimenzije na tom putu su veoma prisutne: jedna, najvažnija, jeste unutrašnja transformacija balkanskih društava i država, tranzicija i izgradnja demokratskih institucija, a druga je ulazak i priprema za ulazak u evropske i evroatlantske institucije: preko prijema u Savet Evrope, pristupanja procesu stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji, učlanjivanja u Partnerstvo za mir i kandidovanja za NATO, saradnje sa OEBS-om i učešća u aktivnostima Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope i drugih regionalnih inicijativa. Treća, ne manje bitna dimenzija, koja bi morala da predstavlja vezivno tkivo između ova dva procesa - regionalna saradnja – prilično je zanemarena i više je verbalno nego suštinski zastupljena. Integracija ne počinje u Briselu, već kod kuće, u regionu. Saradnja u regionu je preduslov za integraciju u Evropu. Proces stabilizacije i pridruživanja je koncipiran i kao bilateralan i kao regionalan.Međutim, sada postoji izvesna diskrepancija između bilateralizma koji počiva na diferencijaciji prema stepenu napretka svake od zemalja u regionu pojedinačno u odnosu na uslove predviđene
Regionalna bezbednost je još uvek rovita. Teško da postoji opasnost da dođe do direktnih vojnih sukoba, ako ništa drugo ono zbog prisustva stranih trupa, ali sve drugo nije isključeno. Izvori regionalne nestabilnosti leže pre svega u neotklonjenim posledicama ratova i u tome što nigde nije Evropske sporazume (koji su sklapani sa zemljama Centralne i Istočne Evrope) je zaključivanje "konvencije o regionalnoj saradnji". Svaka država koja sa Unijom zaključi Sporazum, mora da zaaključi i ugovor o regionalnoj saradnji sa svakom drugom državom regiona koja je takođe potpisala ovakav sporazum. U Sporazumima se precizira i sadržina ovih ugovora: započinjanje političkog dijaloga, regionalna zona slobodne trgovine, kao i neposredna saradnja u domenu pravosuđa i unutrašnjih poslova, a naročito u cilju jačanja sydstva i njegove nezavisnosati, borbe protiv organizovanog kriminala, korupcije, pranja novca i svake druge kriminalne trgovine....
Hipoteze od kojih polazi istraživanje
Ovakav metodološki okvir rada će nam poslužiti da bi utvrdili tačnost postavljenih hipoteza:
• Postoji veoma izražena uloga ekonomske diplomatije u ekonomskoj saradnji NR Kine i Balkana,
• Ekonomska saradnja NR Kine i Balkana ima perspektivu u unaprenenju budućih odnosa?
Postoji li mogućnost unapredjenja ekonomskih odnosa NR Kine sa balkanskim regionom,sa težištem na Srbiji i BiH?
Značaj istraživanja
Najmnogoljudnija zemlja sveta, sporazume o strateškom partnerstvu do sada je potpisala sa mnogo većim državama od Srbije i BiH: SAD, Rusijom, Brazilom i Južnoafričkom Republikom.
Državni vrh NR Kine smatra da balkanski region,a naročito Srbija i Bosna i Hercegovina može da bude zanimljiva adresa u ovom delu sveta. Kina očigledno namerava da širi svoj uticaj u Evropi, za šta im Srbija i BiH mogu pomoći....