18-01-2012, 12:26 AM
100% Kvalitetni diplomski radovi. 65000 Gotovih radova spremnih za download. Gotovi seminarski i diplomski radovi, izrada novih unikatnih seminarskih.
UVOD
Sadržaj
UVOD
UVOD
Američki književnik, filozof i naturalista Henri Dejvid Toro, pristalica Emersonovog transcedentalizma, pokreta koji je zastupao monizam, individualizam, odbacivanje spoljnih autoriteta, ostavio je dubokog i trajnog uticaja na misao i književnost Sjedinjenih Država. Zagovornik iskonske povezanosti čoveka i prirode, Toro je ljudski duh stavljao iznad materijalizma i iznad društvenog konformizma. Njegovo najslavnije delo – „Valden ili Život u šumi“, elokventnog opisa njegovog eksperimenta u zivljenju sa prirodom i od prirode, na nacin nekoga koji se u samocu i povukao iz duhovnih pobuda.
Idealizam, ali i gorčina koju Toro izražava prema ujarmljenom životu savremenog čoveka balansirani su sa glasom razuma veselog farmera, pa tako Toro pedantno zapisuje koliko je novca potrošio na koje seme, kad mu je rodio koji usev, koliko mu je trebalo da sagradi kolibu i od koje građe. Ukazuje na red, neku bazičnu smirenost čoveka koji je odlučio da se smiri. Kao i pasusi u kojima potanko opisuje promene na jezeru Valden (sve faze otapanja leda pred proleće), deluju kao konkretna činjenja, ko slanina u moru pasulja. Glavno pitanje koje Toro postavlja, a koje važi i danas jeste: živeti sa društvom ili mimo njega. Čini se da je baš danas, kada deluje gotovo nemoguće opstati bilo gde mimo šapa birokratije, zakona, jer su one porinute duboko u ljudski um.
Upravo su to razlozi zbog kojih ćemo u ovom radu izložiti osnovne ideje i filozofiju ovog američkog mislioca i objasniti na koji način su njegova dela, a pre svega Valden, generisali mnoge ideje i uticali na razvoj mnogih društvenih pokreta u dvadesetom veku. Tako ćemo se u vodnom delu rada osvrnuti na život i delo H.D. Toroa, pre svega kroz prizmu njegovog udela u američkom transcendentalističkom pokretu i prijateljstvo sa Emersonom, i značaj njegovog razvijanja koncepta građanske neposlušnosti – ideje koja će imati velikog uticaja na kasnije filozofe i političare.
Idealizam, ali i gorčina koju Toro izražava prema ujarmljenom životu savremenog čoveka balansirani su sa glasom razuma veselog farmera, pa tako Toro pedantno zapisuje koliko je novca potrošio na koje seme, kad mu je rodio koji usev, koliko mu je trebalo da sagradi kolibu i od koje građe. Ukazuje na red, neku bazičnu smirenost čoveka koji je odlučio da se smiri. Kao i pasusi u kojima potanko opisuje promene na jezeru Valden (sve faze otapanja leda pred proleće), deluju kao konkretna činjenja, ko slanina u moru pasulja. Glavno pitanje koje Toro postavlja, a koje važi i danas jeste: živeti sa društvom ili mimo njega. Čini se da je baš danas, kada deluje gotovo nemoguće opstati bilo gde mimo šapa birokratije, zakona, jer su one porinute duboko u ljudski um.
Upravo su to razlozi zbog kojih ćemo u ovom radu izložiti osnovne ideje i filozofiju ovog američkog mislioca i objasniti na koji način su njegova dela, a pre svega Valden, generisali mnoge ideje i uticali na razvoj mnogih društvenih pokreta u dvadesetom veku. Tako ćemo se u vodnom delu rada osvrnuti na život i delo H.D. Toroa, pre svega kroz prizmu njegovog udela u američkom transcendentalističkom pokretu i prijateljstvo sa Emersonom, i značaj njegovog razvijanja koncepta građanske neposlušnosti – ideje koja će imati velikog uticaja na kasnije filozofe i političare.
Sadržaj
UVOD
2 Henri Dejvid Toro 4
2.1 Život H.D. Toroa 4
2.2 Ljubav prema prirodi i ekološka etika 9
2.3 Poetika i koncept građanske neposlušnosti 13
2.4 Toro kao transcendentalista 20
3 „Valden“ 26
3.1 Individualizam 28
3.2 Priroda naspram građanske kulture 34
ZAKLJUČAK 40
LITERATURA 41
2.1 Život H.D. Toroa 4
2.2 Ljubav prema prirodi i ekološka etika 9
2.3 Poetika i koncept građanske neposlušnosti 13
2.4 Toro kao transcendentalista 20
3 „Valden“ 26
3.1 Individualizam 28
3.2 Priroda naspram građanske kulture 34
ZAKLJUČAK 40
LITERATURA 41