Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Istorijski prikaz nuklearnih katastrofa - diplomski
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
100% Kvalitetni diplomski radovi. 65000 Gotovih radova spremnih za download. Gotovi seminarski i diplomski radovi, izrada novih unikatnih seminarskih.

UVOD

Iako su nuklearne elektrane bezazlene za okolinu ukoliko se sve radi po pravilima, velika pretnja okolini je mogućnost katastrofe prilikom nepravilnog korišćenja. Do sad su se prilikom mirnodopskog iskorišćavanja nuklearne energije desile tri velike havarije: Ostrvo Tri Milje 1979 (Pensilvanija, SAD), Černobil 1986 (bivši SSSR, teritorija današnje Ukrajine) i Fukušima Daiči 2011 (Japan). Černobilska nuklearna katastrofa najgora je nuklearna katastrofa u ljudskoj istoriji koja je pozitivno osvestila svetsku javnost oko potencijala opasnosti koju u sebi nosi nuklearna energija. Ova nuklearna katastrofa pokazala je kako skupe mogu biti greške prilikom rada sa nuklearnim reaktorima i nagnala Vlade država koje koriste nuklearne elektrane da traže nove i sigurnije vrste nuklearnih reaktora, kao i da postave na najviši mogući nivo sigurnosne mere oko postupanja u nuklearnim elektranama.

Pravi problem kod nuklearnih elektrana je ostatak iskorišćenog goriva koji je visoko- radioaktivni otpad i mora se mora skladištiti u specijalnim bazenima (voda koja hladi nuklearno gorivo i ponaša se kao štit od radijacije) ili u suvim kontejnerima. Starije i manje radioaktivno gorivo skladišti se u suvim skladištima. Tamo se zatvara u specijalne betonske armirane kontejnere.

Kao i svi procesi proizvodnje energije iz neobnovljivih izvora i nuklearne elektrane proizvode otpad. Kod njih je to radioaktivni otpad i vruća voda. Budućida nuklearne elektrane ne proizvode ugljen dioksid, njihovom upotrebom se ne povećava efekat staklene bašte. Dobro konstruisane nuklearne elektrane pokazale su se kao pouzdane, sigurne, ekonomski prihvatljive i ekološki dobroćudne. Do sad se u svetu nakupilo više od 9000 reaktor-godina rada, pa se skupilo i potrebno iskustvo u iskorišćavanju nuklearne energije.

Nuklearne elektrane kao gorivo koriste izotop urana U-235 koji je vrlo pogodan za fisiju. U prirodi se može naći uran sa više od 99% U-238 i svega oko 0.7% U- 235. Dok U-238 apsorbuje brze neutrone, U-235 se u sudarima sa sporim neutronima raspada na vrlo radioaktivne, fisijske produkte, a pri tom se oslobađa još brzih neutrona. Usporavanjem tih brzih neutrona u sudarima s molekulama teške vode, koja se pri tome zagreva, ostvaruje se lančana reakcija. Oslobođena toplota je toliko željena energija.

Sadržaj

UVOD
1 Katastrofe, ekološki rizici i hazardi 4
2 Nuklearne katastrofe 11
2.1 Uticaj radioaktivnih materija na organizam živih bića 11
2.2 Pregled nuklearnih katastrofa 13
2.3 Definicija i podela nuklearnih akcidenata 20
3 Budućnost NE i zaštita od nuklearnih udesa 25
3.1 Mere zaštite 29
ZAKLJUČAK 34
LITERATURA 35
Referentni URL