Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Primjena podataka u informacionim sistemima - diplomski
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
100% Kvalitetni diplomski radovi. 65000 Gotovih radova spremnih za download. Gotovi seminarski i diplomski radovi, izrada novih unikatnih seminarskih.

UVOD

„Sve je u podacima, samo treba naći“

Napredak nauke i tehnike dovodi do toga da broj informacija koje primamo i dajemo, svakim danom postaje sve veći. Sve više ljudi radi na prikupljanju, obradi, čuvanju, korištenju i izdavanju informacija, pa je neophodno raspolagati efikasnim sredstvima (sistemima) prikupljanja, memorisanja i obrade ovih informacija, te njihovog stavljanja na raspolaganje u pogodnom obliku.

U vezi sa pojmom informacije postoji više definicija. Prema Norbertu Vineru (Kibernetika i društvo, 1954), informacija postoji između čoveka i čoveka, čoveka i mašine, mašine i čoveka, ali i između mašine i mašine. Prema Georgu Klausu (Kibernetika i filozofija, 1963), informacija postoji samo u relaciji čovek-čovek, jer su ljudi tvorci i nosioci informacija. Ipak, Vinerov pristup je širi i prihvatljiviji, pa bi informacija bila slanje, prenošenje i primanje podataka ili opštenje pomoću znakova između čoveka i čoveka, čoveka i mašine, mašine i čoveka i mašine i mašine. U širem smislu, može se prihvatiti da je informacija svaki uticaj bilo kog sistema (S1), na bilo koji drugi sistem (S2).

Prema Peteru Druckeru, informacija je resurs današnjice i budućnosti, ali ona nije poput materije ili energije. Upotrebom se ne troši, raspodelom se ne smanjuje. Ako nešto znate, možete naučiti i druge, a da pri tome vi sami ništa ne gubite. Primenjujući svoja saznanja, ne samo da ne gubite korišteno znanje, već ga dodatno oplemenjujete kroz praksu.

Maksima novog informacionog doba glasi: “Biti obavešten”. U informacionom dobu, blagovremeni podatak, odnosno informacija, je sveta stvar. Zahvaljujući obimu novih tehnologija, čije su osnovne karakteristike: veliki domet, brzina, neformalnost, mobilnost, direktnost, trodimenzionalnost i višečulnost, omogućen je prenos velikih količina informacija u neverovatnim delićima vremena, što direktno utiče na aktuelnost same informacije. Bodrijar donosi zaključak da se informacija svodi na momentalnost i totalnu savremenost, bez pamćenja i bez budućnosti. Mogu se naći i sledeće definicije informacije:
informacija je opis jednog svojstva koje određeni entitet posjeduje u nekom trenutku ili vremenskom periodu
informacija je novost koja povećava znanje – inkrement povećanja znanja informacija je verovatnoća da se sistem nalazi u nekom od mogućih stanja i
informacija je i obaveštenje, smanjenje neizvesnosti, ali i sadržaj i značenje poruke.
Informacija o ishodu eksperimenta sasvim poništava, anulira neizvesnost – entropiju.

Ona je kvantitativno jednaka entropiji kojom je sistem bio okarakterisan pre dolaska informacije. To je razlog da se informacija ponekad naziva i negentropija (Claude Shannon, 1949). Takođe, mora se imati u vidu, da je ključni koncept savremenog društva upravljanje znanjem. Nisu više ni roba ni rad osnovni ekonomski resursi, već je to znanje. U osnovi znanja je informacija. Značaj informacija i informisanosti u savremenim uslovima života i rada, do te mere je narastao, da se informacija smatra ključnim resursom u svim sferama ljudske delatnosti.

Sadržaj

UVOD
1.1 Cilj rada 6
2 Primjena podataka u informacionim sistemima 7
2.1 Karakteristike informacionog sistema 7
2.2 Baza podataka 9
2.3 Upravljanje bazom podataka 10
2.4 Skladištenje podataka 13
2.5 Šta je skladište podataka? 14
2.6 Struktura skladišta podataka 16
2.7 Rad sa database funkcijama 19
2.7.1 Primena korišćenja baze podataka 23
2.7.2 Osnovne funkcije Database marketing-a 24
3 Sistemi za upravljanje bazom podataka 27
3.1 Model objekti-veze 30
3.1.1 Generalizacija i specijalizacija 32
3.1.2 Agregacija i dekompozicija 32
3.1.3 Struktura relacionog modela 34
3.1.4 Pravila integriteta modela 37
3.1.5 Poslovna pravila integriteta 38
3.2 Arhitektura objektnih SUBP 39
3.3 Objektni upitni jezik – OQL 41
3.3.1 Objektno-relacioni model 41
3.3.2 Korisnički definisani tipovi 43
3.4 Sloj baze podataka 46
3.5 Standardni upitni jezik – SQL 47
3.5.1 Uloga SQL-a 48
3.5.2 Opšta sintaksna pravila 49
3.6 Fizička struktura baze podataka 55
3.7 Upravljanje izvršenjem transakcija 56
ZAKLJUČAK 58
LITERATURA 60
Referentni URL