Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Mogućnost dijaloga i tolerancije - Islam i Hrišćanstvo - diplomski
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
100% Kvalitetni diplomski radovi. 65000 Gotovih radova spremnih za download. Gotovi seminarski i diplomski radovi, izrada novih unikatnih seminarskih.

UVOD

Ukoliko posmatramo demografski prikaz sveta u kome živimo možemo uočiti da je muslimanski svet jedan od najdinamičnijih delova sveta i stoga islam mnogi na Zapadu vide kao demografsku opasnost i pretnju, kao varvare pred zidinama civilizacije.

Samo pet muslimanskih država Prema Izveštaju o humanom razvoju Razvojnog programa UN za 2000. god. ulazi u krug zemalja sa visokim stepenom ljudskog razvoja. Ustvari radi se o jako malom broju muslimana (tek 5, 7 mil) koji se nalaze u toj kategoriji. Najbolje rangirana mnogoljudna muslimanska zemlja (Turska) nalazi se na 85. mestu, slede Iran na 97., Indonezija na 109, Egipat na 119, Pakistan na 135, Bangladeš na 146. i Nigerija na 151. mestu. Očekivani životni vek u ovim mnogoljudnim zemljama kreće se od 69-50 godina (u poređenju sa 76,4 godine zemalja OECD-ea i 66,9 godina u svetu). Nemali broj muslimanskih zemalja ima pismenost manju od 50% pri čemu je Niger neslavni rekorder sa svega 14,7% pismenih punoletnih stanovnika.

Ekonomski govoreći, prosečan bruto društveni proizvod po stanovniku (BDP per capita) u svetu je 6.526 američkih dolara. Nijedna mnogoljudna muslimanska zemlja (Turska, Iran, Egipat, Pakistan, Bangladeš, Indonezija i Nigerija) nemaju ni približan BDP per capita. Kada je, pak, reč o bruto društvenom proizvodu (BDP) uočljivo je da tek tri muslimanske zemlje imaju BDP veći od 100 milijardi američkih dolara (S. Arabija, Turska i Iran).

Podaci iz Izveštaja ukazuju i na veliku socijalnu nepravdu u muslimanskom svetu i to na dva nivoa: između društava i unutar društava. Neke od muslimanskih zemalja spadaju u sami vrh najbogatijih zemalja sveta (Bruneji i zemlje Zaliva) dok su druge na samom dnu (Niger, Čad, Nigerija ...). S druge strane, iako Izveštaj ne donosi podatke, može se pretpostaviti da postoje velike razlike iunutar samih tih bogatih društava. Posebno je BDP per capita za žene mnogo manji, čak do nekoliko puta od onog muškaraca (u S. Arabiji skoro osam puta, u Libiji, UAE četiri puta, u Jemenu, Iranu, Kuvajtu, Egiptu, Pakistanu tri puta, itd). Prema ovim podacima žene su u odnosu na muškarce u posebno nezavidnom položaju u S. Arabiji, Jemenu i Omanu. Konačno, u svetu 13,6% parlamentaraca su žene, au arapskom svetu tek 3,5%. Neki smatraju da se sklonost zapadnih medija da položaj žene u muslimanskom svetu predstavljaju gorim nego što jeste može objasniti vekovnom evropskom borbom za oslobađanje društva od Crkve.

Geostrateški i geoekonomski položaj muslimanskog sveta je važan bez obzira koje teorijsko polazište koristili u njegovoj oceni. Opšte je poznato da muslimani na Srednjem i Dalekom istoku iu Centralnoj Aziji kontolšu dve trećine svetskih zaliha nafte. Dodamo li tome zalihe prirodnog gasa, zlata, uranijuma i drugih strateških mineral i energetskih resursa u muslimanskome svetu postaje jasno zašto je muslimanski svet poprište većine sukoba u današnjem svetu.

Sadržaj

UVOD
1.1 Predmet i cilj istraživanja 2
1.2 Naučno istraživačke metode 3
1.3 Opis strukture rada 4
2 Islam 5
2.1 Nastanak i razvoj islama 5
2.2 Politički islam 8
2.3 Islam i demokratija 10
2.4 Islam, modernost, identitet 12
2.5 Doprinos islamske kuture svetskoj kulturi 19
3 Odnos islamskih zemalja i zapada 20
3.1 Islam i SAD, Međunarodni odnosi posle 11. septembra 20
3.2 Hrišćanska Evropa i islamske zemlje 23
3.3 Sukob islama i zapada – da li postoji mogućnost dijaloga i tolerancije? 28
4 Položaj žena u Islamu 35
4.1 Položaj žene u savremenom društvu 36
4.1.1 Prava i dužnosti u braku 38
4.1.2 Bračni problemi i rješenja 40
4.2 Mešoviti brakovi u različitim konfesijama 41
ZAKLJUČAK 46
LITERATURA 49
Referentni URL