Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Izvori finansiranja evropske unije - diplomski
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
100% Kvalitetni diplomski radovi. 65000 Gotovih radova spremnih za download. Gotovi seminarski i diplomski radovi, izrada novih unikatnih seminarskih.

UVOD

Finansiranje Evropske unije je pitanje koje je neprekidno u fokusu javnog mnjenja i vođenja brojnih debata. Otkako su formirane, Evropske zajednice (the European Communities) imale su potrebu za sopstvenim izvorima finansiranja. Međutim, u početku, su se sve tri zajednice uglavnom finansirale doprinosima država-članica. Sistem vlastitih prihoda Zajednica uveden je tek 1970, a počeo je da funkcioniše naredne 1971. godine. Zajednice su se i dalje, uglavnom, finansirale doprinos država- članica, čiji je značaj vremenom opadao tako da se, počev od 1985. godine, rashodi Zajednica, najvećim delom, finansiraju sredstvima iz vlastitih prihoda. Imajući u vidu da prihodi zasnovani na PDV-u i BDP-u predstavljaju glavne izvore finansiranja Zajednica, može se zaključiti da se Evropska unija i dalje finansira sistemom doprinosa država-članica. Tokom vremena, ovakav sistem finansiranja prouzrokovao je mnoge nesporazume i nekoliko kriza u EU finansijama, zbog čega su inicirani predlozi za pronalaženje boljih, odnosno izdašnijih finansijskih izvora.

Finansiranje Evropske unije je usko povezano sa pitanjima odnosa između Unije i država-članica i specifičnom prirodom ove institucije kao supranacionalne. Zbog toga, od samog osnivanja, Evropske zajednice su pokazivale potrebu za sopstvenim budžetima i sopstvenim izvorima finansiranja (Laffan, 2005). Evropska unija je organizacija koja se razlikuje od tradicionalnih međunarodnih organizacija, kao što su Međunarodni monetarni fond ili Ujedinjene nacije, koje se finansiraju doprinosima svojih država-članica. Odnosi između EU i njenih država-članica imaju veoma specifičnu i kompleksnu prirodu. Zasnivaju se na primeni principa pripisivanja, prenošenja nadležnosti, supsidijarnosti i principa proporcionalnosti. Takođe, nadležnosti Unije su ograničene sa aspekta ekskluzivnosti (Dashwood, 1998). Princip pripisivanja nadležnosti podrazumeva da Unija nema Kompetenz-Kompetenz, nego su njene nadležnosti izvedene iz nadležnosti država-članica i uglavnom su ograničene ekskluzivnosti. Princip supsidijarnosti znači da svaka javna funkcija treba da se obavlja od strane što nižeg nivoa vlasti, ako je to efikasnije i ako se na taj način stvaraju najniži mogući administrativni troškovi. U odnosima između Unije i država-članica ovaj princip se primenjuje u oblasti neekskluzivnih nadležnosti i znači da će nadležnosti Unije biti obavljane u interesu država-članica samo ako se ciljevi neke funkcije ne mogu ostvariti od strane država-članica, već se bolje mogu ostvariti ako se konkretna funkcija obavlja na nivou Unije.

Princip proporcionalnosti, kao ustavni princip, znači da svaka mera, preduzeta od strane Unije, neće ići preko onoga što je potrebno da bi se ostvarili ciljevi postavljeni ugovorom o Evropskoj zajednici (The Treaty on European Community).

Sadržaj

UVOD 5
1 Finansiranje EU 6
1.1 Razvoj finansiranja EU 6
1.2 Sistem prihoda EU 7
1.3 Sopstveni izvori prihoda 9
1.4 Finansijski doprinosi država članica 10
2 Budžet i vanbudžetsko finansiranje 11
2.1 Principi funkcionisanja budžeta 11
2.2 Evropski fond za razvoj 17
2.3 Operativni budžet EZUČ 22
2.4 Zaduživanje i davanje pozajmica 23
3 Fondovi EU 25
3.1 Finansiranje spoljne i bezbednosne politike EU 26
4 Predlozi novih izvora finansiranja EU 31
ZAKLJUČAK 40
LITERATURA 41
Referentni URL